Приштина: Марш подршке лидерима ОВК пред пресуду у Хагу

Заставе Албаније, Косова и постери Хашима Тачија

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Марш подршке оптуженим некадашњим припадницима Ослободилачке војске Косова
Објављено
Време читања: 4 мин

Више хиљада људи окупило се данас на трговима у Приштини како би затражиле ослобађајућу пресуду за бившег председника Хашима Тачија и још тројицу некадашњих припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), неколико дана уочи дуго очекиване пресуде за ратне злочине.

Суд за Косово са седиштем у Хагу у среду 16. септембра ће донети одлуку којом ће бити окончано трогодишње суђење Тачију, некадашњем политичком лидеру Ослободилачке војске Косова (ОВК), који је поднео оставку на место председника када је 2020. године оптужен за ратне злочине и злочине против човечности.

Тужилаштво тврди да су Тачи и његови некадашњи саборци Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи одговорни за кампању прогона која је обухватала убиства, мучење, присилне нестанке и незаконита притварања током и непосредно након рата са српским снагама 1998. и 1999. године.

Међутим, на Косову се ова четворица углавном сматрају ратним херојима.

Уз повике „ОВК“, демонстранти су у суботу носили фотографије четворице оптужених са натписима: „У име народа, прогласите их невиним“, „Ослободиоци, вратите их кући“ и „Косово чека“, преноси агенција АФП.

Обраћајући се окупљенима, лидер ратних ветерана Хисни Гуцати рекао је да је „слобода Косова извојевана жртвом“.

„Ниједан суд неће моћи да избрише ту истину.“

Уз слике припадника ОВК Хашима Тачија, Кадри Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, стајали су натписи "Слобода има име", што је и име удружења које је организовало Марш за слободу.

За шта су оптужени бивши припадници ОВК

Специјализовано тужилаштво Косова у Хагу затражило је по 45 година затвора за Хашима Тачија и још тројицу припадника некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) због ратних злочина и злочина против човечности.

Оптужени су одговорни за смрт најмање 100 и за злостављање више стотина људи, рекла је главна тужитељка Ким Вест у завршној речи на суђењу у фебруару 2026.

Оптужницом су обухваћени злочини припадника ОВК почињени од марта 1998. до септембра 1999. када је, по тужиоцима, трајао оружани сукоб са снагама безбедности Србије на Косову.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, проглашеним за „колаборационисте", у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на северу Албанији, од марта 1998. до новембра 1999.

Сви оптужени су негирали кривицу.

Њихови адвокати тврдили су да је ОВК била децентрализована локална организација отпора, неспособна за систематско и организовано вршење злоупотреба.

„Оптужбе не стоје. Ја сам потпуно невин", рекао је Хашим Тачи.

„Њихова слобода је једна правда" пише на једном од транспарената

Аутор фотографије, Rex Features

Потпис испод фотографије, „Њихова слобода је једна правда" пише на једном од транспарената

Додатно, тужиоци у Хагу су у четвртак 10. септембра тражили да Тачи буде осуђен на шест година затвора због одавања заштићених сведока и незаконитог утицања на њих у покушају да у другом процесу избегне осуду за ратне злочине.

Он је наводно својим сарадницима који су га у лето и јесен 2023. посећивали у хашком притвору, одао шест заштићених сведока из главног процеса у којем је оптужен за ратне злочине и да је преко тих посетилаца инструисао сведоке како да сведоч

Од свог оснивања, Специјализовано тужилаштво Косова, које има мандат да посебно процесуира злочине припадника ОВК, наилази на противљење већинског албанског становништва на Косову, док употреба доказа које је доставила Србија, која и даље не признаје независност Косова, остаје предмет контроверзи.

Суд је основала косовска скупштина, али је смештен у Хагу како би се избегли застрашивање сведока и политички притисци, за које многи сматрају да су омели претходне покушаје да се злочини процесуирају.

Тачи је постао први премијер Косова након проглашења независности 2008. године, а касније је обављао и функцију председника.

Предао се суду 2020. и од тада се налази у притвору у Хагу.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk