'Да ли ти се пишки' и лекције из стрпљења: Водич кроз одвикавање од пелена

Одвикавање од пелена звучало ми је као једна од оних родитељских ствари које ће се, када једном дође време, једноставно догодити.

Дете напуни две године, родитељ објасни шта је ноша, дете седне, обави шта има и од тог тренутка носи гаћице.

Тако је изгледало у мојој глави.

У стварности, недеља у којој сам одлучила да је време да пелене оду у историју за моју двогодишњу ћерку више је личила на комбинацију такмичења у брисању подова, логистичке операције са великим количинама веша и тестирања мог стрпљења.

Ноша је стајала насред стана.

Било је барица по паркету, ванредног чишћења улаза зграде, дубинског прања двоседа и много тура веша.

А онда се, док сам је носила уз степенице, упишкила - по мени.

Тада ми је постало јасно да је одвикавање од пелена процес у којем дете учи да контролише физиолошке потребе, а родитељ учи да контролише сопствена очекивања.

Са старијим дететом не сећам се да је било толико мука.

Додуше, он је био готово годину дана старији и „инцидената“ је било врло мало.

То искуство ми је, вероватно, дало лажно самопоуздање.

Одговоре сам затим потражила по форумима и Фејсбук групама.

Савети су били потпуно различити: од тврдњи да пелене треба скинути већ са шест месеци до разних метода које обећавају брзо и ефикасно навикавање на ношу.

А ту је и најчешћи одговор, свако дете је за себе.

Испоставља се да је управо тај одговор вероватно најближи истини.

Када је дете спремно?

Не постоји узраст у којем су сва деца спремна за ношу, пише у водичу ЕРИЦ-а, британској организацији посвећеној здрављу дечијих црева и бешике.

Наводи се да период између 18. и 30. месеца може бити погодан за престанак коришћења пелена, али се потребне вештине развијају различитим темпом.

Не значи да дете мора једног јутра да одлучи да више не жели пелене - вештине потребне за коришћење ноше могу се учити и док их још носи.

То бих волела да сам прочитала пре него што је мој стан постао полигон за одвикавање од пелена.

Из психолошког угла, скидање пелена није само ствар хигијене, већ крупна развојна прекретница и једна врста „развојног конфликта“ за дете, објашњава докторка дечије психијатрије Катарина Николић.

„У том процесу дете се одриче сигурности коју му пружа пелена, суочава се са страхом од непознатог и по први пут учи да успостави свесну контролу над сопственим тело", додаје.

Зато је важно да се родитељ наоружа стрпљењем, прати дететове индивидуалне знаке зрелости и пружи му безусловну подршку уместо притиска и пожуривања.

Мање питања, више посматрања

Када дете одбија ношу, то не мора да значи да није спремно, пише у британском водичу.

Понекад једноставно жели да само одлучује.

Пречесто питање „Да ли ти се пишки?“ може изазвати отпор.

Родитељима се зато саветује да посматрају дететове навике и покушају да препознају тренутке када обично иде у тоалет.

Ја сам тај савет разумела тек после неколико дана.

До тада сам питање „Да ли ти се пишки?“ претворила у неку врсту рефрена.

Можда је управо то једна од првих лекција одвикавања од пелена, да дете треба да научи да препознаје потребу, а родитељ да научи када треба да престане да пита.

Како препознати да је дете спремно

Дете је спремније за одвикавање када може да остане суво дуже време и показује када му се пишки или каки, каже Светлана Илић, докторка педијатрије из Београда.

Додаје да је важан знак и када дете почне да показује интересовање за тоалет или ношу и може да прати једноставна упутства.

Нека деца најпре најаве потребу, док друга показују спремност кроз понашање, попут скривања када обављају нужду.

„Најважније је пратити дете, а не календар", додаје Илић.

Иванина деца: иста кућа, друга прича

Ивана Ђуричић, мајка седмогодишњег сина и двоипогодишње ћерке, има искуство које добро показује колико се деца разликују.

Са сином је процес трајао дуже.

„Више сам се трудила, стално сам разговарала с њим“, каже она.

Са ћерком је било другачије.

Чинило јој се да је за један дан схватила како ствари функционишу.

Рутина у вртићу и подршка васпитачица помогле су девојчици да што пре стекне нову рутину.

„Пошто је у групи видела и другу децу без пелена, све јој је некако дошло природније“, каже Ивана.

Најтежи део може бити велика нужда

Нека деца прихвате ношу за пишкење, али одбијају да на њој обаве велику нужду.

Промена са пелене на ношу може им бити застрашујућа, па почињу да задржавају столицу, наводи се у водичу ЕРИЦ-а.

У таквој ситуацији процес треба успорити.

Дете прво може да научи да се велика нужда обавља у купатилу, чак и док још користи пелену, а затим се постепено прелази на ношу или тоалет.

Посебно треба обратити пажњу на затвор.

Тврда или болна столица може довести до намерног задржавања, чиме настаје зачарани круг страха и још болније столице.

Ако постоји сумња на затвор, потребно је разговарати са педијатром.

А ноћ?

Према британској органзацији ЕРИЦ, престанак коришћења пелена током дана не значи аутоматски и крај ноћних пелена.

Не постоји одређени узраст у коме свако дете у којој свако дете мора да престане да мокри у кревет.

Родитељима се саветује да дете оде на ношу или тоалет пре спавања, да заштите душек и буду спремни на незгоде.

Дете због њих не треба кажњавати.

Ако и после пете године редовно мокри у кревет, препоручује се разговор са лекаром.

Родитељима остаје најтежи задатак

На интернету је лако стећи утисак да за све постоји рок.

Када дете треба да прохода, проговори, избаци дуду или престане да користи пелене.

А онда наиђе двогодишњак који, упркос свим саветима, одлучи да је баш данас одличан дан да тестира границе родитељског стрпљења.

Зато је можда најважнији савет управо онај најједноставнији: без притиска.

Не када комшиница каже да је њено дете престало са 18 месеци.

Не када неко на Фејсбуку тврди да је „само скинуо пелену и готово“.

Већ када дете показује да може да учествује у процесу и када су родитељи спремни да прихвате да ће део то можда потрајати.

На крају, незгоде и барице постају све ређе, а веш машина коначно добија прилику да се одмори.

И једног дана дете само оде до тоалета.

Тада ћете можда, као родитељ који је преживео, другима рећи:

„Ма, моје дете се навикло за час.“

Само немојте да заборавите да им кажете шта се све догодило између тог „часа“ и дана када сте коначно престали да питате: „Да ли ти се пишки?“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk