Вучић најављује просечну плату од 1.200 евра и брине због цене горива

Прво обраћање после расписивања парламентарних избора, Александар Вучић, председник Србије, посветио је његовој омиљеној теми - привреди и, како тврди, привредним успесима и резултатима у побољшању животног стандарда људи.

Најавио је да ће просечна плата у децембру достићи 1.200 евра, што би било повећање од око 200 евра у односу на садашњу просечну плату (120.000 динара или 1.026 евра).

Највећу главобољу задаје му криза у енергетици, за коју каже да постаје „неиздржива" због ратова на Блиском истоку и Русије и Украјине.

Због раста цена нафте цене дизела и бензина у Србији непрестано расту, али је Вучић рекао новинарима да се цене неће мењати ове недеље, већ ће се државати „жртвовати" тако што ће ускратити себи приходе од акциза да „људи не би плаћали скупље гориво".

Гориво у Србији је месецима најскупље у односу на земље у суседству, а осле последњег повећања прошле недеље, цена евродизела је на историјском максимуму.

„Од 15. марта до 31. августа ове године, изгубили смо око 200 милиона евра (од смањивања акциза). То је све држава платила... губићемо све већи и већи новац", рекао је он.

Непосредно уочи расписивања ванредних парламентарних избора, држава је најавила и да ће пензионери добити једнократну помоћ - у зависности од износа пензије - као и да ће сви пунолетни грађани добити по 6.000 динара.

Тај пакет мера вредан је 374 милијарди динара, рекао је Вучић.

После најаве, владајућа коалиција је у Скупштини Србије усвојила измене буџета како би новац био исплаћен.

Говорећи о јавном дугу, Вучић је изнео тврдњу да је „Србија међу најмање задуженим земљама у Европи".

Опозиција годинама критикује власт да јавни дуг константно расте.

Вучић тврди и да је стопа раста Бруто-друштвеног производа (БДП) - свега што земља произведе - „у првих пет у Европи, рачунајући и Турску".

„Нема лажи, нема преваре, ово су најбољи резултати у нашој историји", рекао је он.

Најавио је и да ће оставку на место председника поднети по повратку из Уједињених нација у Њујорку, како је рекао, 25. или 26. септембра, како би у кампањи за паркламентарне изборе учествовао као „обичан човек".

Његов други председнички мандат истиче 2027, али је већ раније најавио да ће избори за ову функцију бити одржани у децембру или јануару, најкасније у фебруару.

Према Уставу, нико не може да буде председник више од два пута.

'Само да ратови престану'

„Уздам се у Бога и памет људи", одговорио је Вучић на питање шта је потребно да ситуација у енергетици буде боља.

„Да престану сви ратови", додао је.

Сутуацију у енергетском сектору описао је као „тешку".

„Постаје неиздрживо", каже.

Наводећи да је цена нафте на светском тржишту 11. септембра достигла цену од 108 долара по барелу, што је највише у неколико месеци откако су обновљени сукоби на Блиском истоку, Вучић је рекао и да је „за нас проблем и кад је цена 90 долара по барелу".

„Цена дизела и бензина би требало да поскупи по четири динара, али неће, остаће иста.

„Држава ће себи ускратити приход од акциза за још пет процената како људи не би осетили, рекао је он.

Према ранијој одлуци Владе Србије, цене дизела и бензина и другог горива мењају се на сваких седам дана.

Тренутно литар евродизела кошта 234 динара, а бензина 205 динара.

Сједињене Америчке Државе (САД) и Израел покренули су рат против Ирана 28. фебруара, а једна од највећих последица била је раст цена нафте на светском тржишту.

Томе је допринела и иранска блокада Ормуског мореуза, кључне поморске руте кроз коју се годишње превезе петина светских потреба за нафтом.

После споразума САД и Ирана средином јуна о примирју, сукоби су сада обновљени, а после релативног смиривања на нафтном тржишту, цена овог енергента поново је скочила на изнад 100 долара по барелу.

„Рат са Ираном се неће завршити пре одржавања новембарских избора средине мандата у САД", рекао је амерички председник Доналд Трамп на предизборном скупу његове Републиканске странке у Даласу.

До тада цене нафте нец́е пасти, додао је.

Нема назнака да би рат на Блиском истоку могао да буде ускоро завршен нити су преговори на видику.

Уз то, јеменска побуњеничка група Хути наставила је нападе на Саудијску Арабију, једног од највећих светских произвођача нафте, што је допринело расту цена овог енергента.

Да сукоб неће бити ускоро завршен, штавише, могао би да ескалира, сведочи и вест да су Хути, које подржава Иран, заузели кључно острво у Црвеном мору.

Острво Перим дели мореуз Баб ел-Мандаб, јужну капију трговачке руте која повезује Азију и Европу.

Текст ће бити допуњен.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk