Vučić najavljuje prosečnu platu od 1.200 evra i brine zbog cene goriva

Prvo obraćanje posle raspisivanja parlamentarnih izbora, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, posvetio je njegovoj omiljenoj temi - privredi i, kako tvrdi, privrednim uspesima i rezultatima u poboljšanju životnog standarda ljudi.

Najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, što bi bilo povećanje od oko 200 evra u odnosu na sadašnju prosečnu platu (120.000 dinara ili 1.026 evra).

Najveću glavobolju zadaje mu kriza u energetici, za koju kaže da postaje „neizdrživa" zbog ratova na Bliskom istoku i Rusije i Ukrajine.

Zbog rasta cena nafte cene dizela i benzina u Srbiji neprestano rastu, ali je Vučić rekao novinarima da se cene neće menjati ove nedelje, već će se državati „žrtvovati" tako što će uskratiti sebi prihode od akciza da „ljudi ne bi plaćali skuplje gorivo".

Gorivo u Srbiji je mesecima najskuplje u odnosu na zemlje u susedstvu, a osle poslednjeg povećanja prošle nedelje, cena evrodizela je na istorijskom maksimumu.

„Od 15. marta do 31. avgusta ove godine, izgubili smo oko 200 miliona evra (od smanjivanja akciza). To je sve država platila... gubićemo sve veći i veći novac", rekao je on.

Neposredno uoči raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, država je najavila i da će penzioneri dobiti jednokratnu pomoć - u zavisnosti od iznosa penzije - kao i da će svi punoletni građani dobiti po 6.000 dinara.

Taj paket mera vredan je 374 milijardi dinara, rekao je Vučić.

Posle najave, vladajuća koalicija je u Skupštini Srbije usvojila izmene budžeta kako bi novac bio isplaćen.

Govoreći o javnom dugu, Vučić je izneo tvrdnju da je „Srbija među najmanje zaduženim zemljama u Evropi".

Opozicija godinama kritikuje vlast da javni dug konstantno raste.

Vučić tvrdi i da je stopa rasta Bruto-društvenog proizvoda (BDP) - svega što zemlja proizvede - „u prvih pet u Evropi, računajući i Tursku".

„Nema laži, nema prevare, ovo su najbolji rezultati u našoj istoriji", rekao je on.

Najavio je i da će ostavku na mesto predsednika podneti po povratku iz Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako je rekao, 25. ili 26. septembra, kako bi u kampanji za parklamentarne izbore učestvovao kao „običan čovek".

Njegov drugi predsednički mandat ističe 2027, ali je već ranije najavio da će izbori za ovu funkciju biti održani u decembru ili januaru, najkasnije u februaru.

Prema Ustavu, niko ne može da bude predsednik više od dva puta.

'Samo da ratovi prestanu'

„Uzdam se u Boga i pamet ljudi", odgovorio je Vučić na pitanje šta je potrebno da situacija u energetici bude bolja.

„Da prestanu svi ratovi", dodao je.

Sutuaciju u energetskom sektoru opisao je kao „tešku".

„Postaje neizdrživo", kaže.

Navodeći da je cena nafte na svetskom tržištu 11. septembra dostigla cenu od 108 dolara po barelu, što je najviše u nekoliko meseci otkako su obnovljeni sukobi na Bliskom istoku, Vučić je rekao i da je „za nas problem i kad je cena 90 dolara po barelu".

„Cena dizela i benzina bi trebalo da poskupi po četiri dinara, ali neće, ostaće ista.

„Država će sebi uskratiti prihod od akciza za još pet procenata kako ljudi ne bi osetili, rekao je on.

Prema ranijoj odluci Vlade Srbije, cene dizela i benzina i drugog goriva menjaju se na svakih sedam dana.

Trenutno litar evrodizela košta 234 dinara, a benzina 205 dinara.

Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael pokrenuli su rat protiv Irana 28. februara, a jedna od najvećih posledica bila je rast cena nafte na svetskom tržištu.

Tome je doprinela i iranska blokada Ormuskog moreuza, ključne pomorske rute kroz koju se godišnje preveze petina svetskih potreba za naftom.

Posle sporazuma SAD i Irana sredinom juna o primirju, sukobi su sada obnovljeni, a posle relativnog smirivanja na naftnom tržištu, cena ovog energenta ponovo je skočila na iznad 100 dolara po barelu.

„Rat sa Iranom se neće završiti pre održavanja novembarskih izbora sredine mandata u SAD", rekao je američki predsednik Donald Tramp na predizbornom skupu njegove Republikanske stranke u Dalasu.

Do tada cene nafte neće pasti, dodao je.

Nema naznaka da bi rat na Bliskom istoku mogao da bude uskoro završen niti su pregovori na vidiku.

Uz to, jemenska pobunjenička grupa Huti nastavila je napade na Saudijsku Arabiju, jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte, što je doprinelo rastu cena ovog energenta.

Da sukob neće biti uskoro završen, štaviše, mogao bi da eskalira, svedoči i vest da su Huti, koje podržava Iran, zauzeli ključno ostrvo u Crvenom moru.

Ostrvo Perim deli moreuz Bab el-Mandab, južnu kapiju trgovačke rute koja povezuje Aziju i Evropu.

Tekst će biti dopunjen.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk