Naučnici objasnili kako nervne ćelije oblikuju osećanja i dobili Nobelovu nagradu

Razumevanje kako mozak formira sećanja, osećanja i ponašanja dugo je bio san naučnika.

Trojica naučnika, američki psihijatar i neurolog Karl Dajserot i njegove nemačke kolege, Peter Hegeman i Georg Nagel, dobili su Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za 2026. godinu upravo za njihovo istraživanje koje pomaže naučnicima da bolje razumeju kako funkcioniše ljudski mozak.

Njihova otkrića su stvorila optogenetiku, koja omogućava uključivanje ili isključivanje aktivnosti pojedinačnih nervnih ćelija u živom mozgu.

Ova metoda se sada koristi u laboratorijama širom sveta kako bi se otkrile misterije mozga.

Nobelov komitet je pohvalio trojicu naučnika zbog postavljanja temelja nove ere u neurologiji i otkrivanje neuroloških ciklusa zbog kojih se javljaju „pojedine uspomene, osećanja i ponašanja, važna za neurološke i psihijatrijske poremećaje".

U kliničkoj medicini, istraživači koriste taj metod kako bi pokušali da povrate ljudima oštećeni vid.

„Optogenetika je iz korena promenila naše razumevanje mozga.

„Svakodnevno imamo nova otkrića, koja nam pomažu da rešimo jednu od velikih misterija čovečanstva - kako naš neverovatni mozak funkcioniše", objavili su iz Nobelove skupštine.

Osvajači nagrade su rekli da je „apsolutno divno" dobiti priznanje i da im je čast da ga podele sa prijateljima.

Trojica naučnica će podeliti i novčanu nagradu od 12 milion švedskih kruna, što je više od 1,06 miliona evra.

Pogledajte video: Kako izgleda 24 sata života ljudskog mozga

Optogenetika

Peter Hegeman i Georg Nagel otkrili su kanalrodopsin, protein sa jedinstvenim svojstvima koji ćelije čini osetljivim na svetlost, nezavisno od toga u koju biološku strukturu je ubačen.

Karl Dajserot je ovo otkriće podigao na viši nivo tako što je ubacio gen za kanalrodopsin u nervne ćelije pacova.

Osvetljavanjem ćelija plavom svetlošću, naučnik je uspeo da pokrene nervni signal.

Kasnije je ovaj svetlosno kontrolisani prekidač za nervne ćelije uspešno primenio u mozgu živih miševa, čime je utemeljio metodu koja je danas svuda u svetu poznata kao optogenetika.

„Optogenetika nam pruža šansu da mapiramo mozak na način o kojem smo mogli samo da sanjamo", objasnio je Per Sveningson, predsednik Nobelovog komiteta za psihologiju i medicinu.

Pre razvoja optogenetike naučnici nisu pouzdano mogli da objasne kako nastaju osećanja, ponašanja i telesne funkcije čoveka.

Pogledajte i ovaj video: Šta se dešava sa našim mozgom u trenutku smrti

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk