Sedam hiljada kandidata i 75 stranaka: Koga sve biraju Bosanci i Hercegovci na Opštim izborima

Tri člana Predsedništva, predsednika i potpredsednika Republike Srpske, poslanike u 10 kantonalnih, dve entitetske i državnoj skupštini - sve to biraju na Opštim izborima glasači u Bosni i Hercegovini 4. oktobra.

Birališta širom zemlje su otvorena, uz odlaganja i poteškoće, a preko tri miliona birača prvi put glasa uz pomoć novih izbornih tehnologija: biometrijske identifikacije birača i skeniranja glasačkih listića.

Promenjen je i način glasanja, umesto iksa pored kandidata, glasač sada sa leve strane boji kružić pored političke stranke, a sa desne ispred rednog broja koji označava kandidata.

Imena na glasačkom listiću nema, pa je potrebno ranije proveriti njihove redne brojeve.

Iako su održane brojne probe i obuke, neki od glasača sa kojima je razgovarao BBC na srpskom, plaše se grešaka, ali su iz CIK-a rekli da za sve mogu da se obrate članovima biračkih odbora.

Nove tehnologije će omogućiti preliminarne rezultate sat posle zatvaranja biračkih mesta i, kako navode iz nevladine organizacije Pod lupom, smanjiće mogućnost manipulacije biračkim spiskom.

Bosna i Hercegovina ima dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH, koja je podeljena na 10 kantona.

Glasači biraju između više od 7.000 kandidata iz 75 stranaka i četiri nezavisna.

Pogledajte za šta sve glasaju birači u BiH

Republika Srpska: Prvi put listić bez Dodika

Predsedniku najveće stranke u Republici Srpskoj zabranjeno je obavljanje javne funkcije u narednih šest godina, što ga nije sprečilo da se pojavi na svim bilbordima i mitinzima Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Glasači biraju člana Predsedništva države, predsednika RS i njegove zamenike, poslanike u državnom parlamentu i entitetskoj skupštini.

Za člana Predsedništva BiH iz redova srpskog naroda kandidovali su se Željka Cvijanović, potpredsednica SNSD-a, koja želi da obnovi mandat iz 2022. godine, Marinko Božović iz opozicione Srpske demokratske stranke i Nebojša Vukanović, predsednik opozicione stranke Za pravdu i red.

Vukanović je jedini stranački lider u RS-u koji ne podržava aktuelnu vlast u Srbiji.

Borba za poziciju predsednika RS-a je najneizvesnija i vodi se između Sava Minića iz SNSD-a, i Branka Blanuše, predsednika SDS-a.

Šta sve biraju u Federaciji BiH

U Federaciji BiH glasači biraju još dva člana Predsedništva - iz redova bošnjačkog i hrvatskog naroda.

Denis Bećirović bori za drugi mandat člana iz redova bošnjačkog naroda ispred vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokratska partija, Narod i pravda i Naša stranka.

Najjači protivkandidat mu je Bakir Izetbegović iz Stranke demokratske akcije, ali su tu i Semir Efendić, nekadašnji kadar SDA, kao i Fahrudin Radončić, lider trenutno neparlamentarnog Saveza za bolju budućnost.

Izbor za člana Predsedništva iz reda Hrvata je polarizovaniji.

Aktuelni član Predsedništva Željko Komšić posle dva uzastopna mandata odlazi, a njegova Demokratska fronta kandidovala je Slavena Kovačevića.

U trci su još Zdenko Lučić (HDZ 1990 i još četiri stranke) i Darijana Filipović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, stranke koja je na vlasti na svim nivoima.

U Federaciji biraju i poslanike Predstavničkog (donjeg) doma entitetskog parlamenta i članove skupština deset kantona.

Za razliku od Republike Srpske, u Federaciji BiH se predsednik i potpredsednici ne biraju direktno, već ih imenuje parlament tog entiteta.

Šta se dešava sa glasanjem u Beogradu

Pravo glasa u inostranstvu ima 48.074 državljana BiH, koji su se registrovali na internet stranici Centralne izborne komisije.

Najviše prijava je iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Hrvatske.

Za Opšte izbore 2026. glasanje je predviđeno u 20 diplomatsko-konzularnih predstavništava, među kojima je i Ambasada u Beogradu.

Nekoliko dana pre izbora nije bilo sigurno da će glasanje biti omogućeno, zbog povlačenja osoblja ambasade početkom meseca.

Međutim, ambasador Aleksandar Vranješ rekao je da će 51 prijavljeni državljanin BiH moći da glasa u Beogradu 4. oktobra.

Ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković povukao je osoblje iz Ambasade u Beogradu i proterao dvojicu diplomata Srbije iz BiH posle sahrane ratnog zločinca Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine 1990-ih.

Mladić je sahranjen u Beogradu, uz vojne počasti i prisustvo nekoliko ministara iz Vlade Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk