Kako prepoznati psihopatu na poslu: Saveti bivšeg bankara

Većina nas je imala kolege sa kojima je teško sarađivati.

Mogu se ponašati impulsivno, biti manipulativni, pa čak i otvoreno lagati kako bi napredovali u karijeri - ali kako napraviti razliku između neprijatnog kolege i čoveka koji pokazuje psihopatske crte?

Džerant Anderson, bivši londonski bankar koji je postao pisac, izjavio je da ga je procenio klinički psiholog i rekao mu da je možda imao „situacionu psihopatiju" kako bi uspeo u nemilosrdnom korporativnom svetu.

„Morao sam da postanem gora verzija sebe da bih napredovao u tom okruženju", kaže ovaj 53-godišnji Britanac.

Neka savremena radna okruženja i društveni uticaji nagrađuju psihopatske crte ličnosti, tvrdi.

Dvanaest godina je radio kao analitičar u londonskom finansijskom centru i zaradio milione funti, pre nego što je napustio posao uoči finansijskog sloma 2008. godine.

„Siti nagrađuje ponašanje koje odlikuje 'mračna trijada'... izuzetno samopouzdanje, sposobnost kontrole i manipulacije drugima, emocionalnu distanciranost prilikom donošenja odluka i odlučnost", rekao je on.

„Prilagodio sam se i počeo da pokazujem moje najgore strane."

Da li biste primetili psihopatu?

Psihopata je osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, ali nije klinička dijagnoza.

Ljudi sa ovim poremećajima razmišljaju i ponašaju se drugačije od drugih i, između ostalog:

U ranim dvadesetim, Anderson je uživao u životu u Goi, u Indiji, prodajući sitnice turistima na plaži.

Brat ga je nagovorio da konkuriše za posao u finansijama, i kad ga je dobio, planirao je da se zadrži u tom svetu nekoliko godina.

„Odsekao sam rep, obrijao bradu, izvadio sve minđuše i kupio odelo od 60 funti (70 evra) dan pre nego što sam otišao na razgovor za posao."

Kada je kao stažista jednom ušao u taj svet, uspeh mu je postao opsesija, a bonusi su „mera koliko sam izuzetno uspešan čovek".

Zarađena cifra mu je omogućavala da se poredi sa ljudima iz drugih banaka i „zaista je prijala mom takmičarskom duhu".

Međutim, kaže da su neke od osobina koje su mu pomogle da napreduje u karijeri bile upravo one koje se vezuju za psihopatiju.

„Posedovao sam određenu dozu neustrašivosti i imao sam pomalo, usuđujem se reći, površnog šarma.

„Događaji na berzi nisu me previše emotivno pogađali."

Mnoge osobine koje psihopate poseduju su upravo one „koje korporativno okruženje nagrađuje" i „izuzetno su korisne za visoke poslovne pozicije u poslovnim centrima", kaže.

Najvažnije pravilo, prema Andersonu, kada su u pitanju psihopate jeste: „ne unapređujete ih, ne ženite se njima i ne glasate za njih".

Robert Snouden, psiholog sa Univerziteta u Kardifu, proučava psihopatiju već oko 25 godina i sarađivao je sa Robertom Herom, autorom liste za procenu psihopatije (PCL-R).

Ona se sastoji od 20 pitanja, pri čemu se svako boduje od nula do dva poena, a maksimalan broj je 40.

Većina ljudi ima manje od pet poena, dok se 25 ili više obično smatra pragom za psihopatiju.

Anderson je procenio da bi imao oko osam ili devet poena.

„Psihopatija je dimenzija na koju bih mogao da smestim i vas i sebe", kaže Snouden.

„Oni mogu biti veoma jaki i, u nekim sferama, dobri lideri... ali njihovo vođstvo ima brojne nedostatke, jer je sve usmereno na njih, a ne na druge", dodao je.

„Osnovna odlika psihopatije je upravo taj nedostatak empatije prema drugim ljudima.

„Većina psihopata nikada nikoga ne ubije. Ali mogu iskorišćavati druge ljude i biti potpuno ravnodušni prema njima."

Snouden dodaje da određena korporativna okruženja mogu biti privlačna ljudima sa psihopatskim crtama, jer se od njih često zahteva da budu „sasvim lišeni empatije" i usredsređeni na zarađivanje novca.

Za psihopatiju ne postoji lek ni tretman, budući da „psihopate često smatraju da sa njima nije ništa pogrešno".

Andersona je nedavno procenila Keri Dejns, konsultantkinja i forenzička psihološkinja, koja je zaključila da nije psihopata.

Možda je postao „situacioni psihopata" time što je prilagođavao ponašanje zbog napredovanja u okruženju koje nagrađuje bezobzirnu ambiciju, ocenila je.

„Nije neophodno biti psihopata da bi se napredovalo, bar neko vreme, u kulturi koja počiva na psihopatskim obrascima."

Anderson je bio u stanju da „pojača" svoje „mračnije crte ličnosti" kako bi uspeo u radnom okruženju i time je, prema Dejns, postigao „idealnu ravnotežu koja većini ljudi ostaje nedostižna".

Iako je brzo napredovao u svetu londonskih finansija, Anderson kaže da se razočarao zbog „pohlepe, nepromišljenog preuzimanja rizika i kršenja pravila u toj industriji".

„Samo sam se osvrnuo oko sebe i pomislio: 'U pogrešnom sam timu' - šta to, dođavola, radiš? Deo si problema."

Napustio je posao i počeo da piše anonimnu kolumnu „City Boy" za list London Paper, u kojoj je otkrivao svet preteranih izlazaka, skupih večera, droge i nedozvoljenih seksualnih odnosa.

Ta kolumna je prerasla u knjigu Cityboy, koja je prodata u više od 400.000 primeraka i prevedena na šest jezika.

Nedavno je objavio i petu knjigu, u kojoj istražuje kako usvajanje psihopatskih crta ličnosti može pomoći ljudima da napreduju u korporativnoj hijerarhiji.

Anderson kaže da je, dok je radio u korporativnom svetu, bio „neprijatniji čovek", ali se nada da je sada „srdačniji".

„Više težim integritetu, umesto da manipulišem i budem bezobziran."

Ipak, našalio se, njegova supruga se možda ne bi složila s tim da u njemu više nema ni traga psihopatskim crtama.