'На обали, њихова тежина постаје смртоносна': Зашто је тешко помоћи насуканом киту

Тужна судбина насуканог грбавог кита у Немачкој поставља већа питања о китовима у невољи и како им помоћи.

Четрнаестог маја 2026. године, трупло 12 метара дугог грбавог кита таласи су избацили на обалу у плићаку Анхолта, острвцета близу Данске.

Љуљушкало се на таласима, повремено нападнуто од морских галебова.

Данска Агенција за заштиту животне средине потврдила је да се ради о Тимију, чија се скоро два месеца дуга спасилачка сага претворила у виралну причу упозорења.

Тимијево име је потекло од Тимендорфер Странда, немачке плаже са пешчаним насипом где је кит првобитно примећен.

Био је делимично упетљан у риболовачку мрежу, али је остао потопљен довољно да преживи дуже од месеца дана.

Током тог времена, а после неколико неуспелих покушаја спасавања, стекао је милионе страствених обожавалаца широм света, који су се борили за његов живот.

Након што је проценила Тимијево стање, Међународна комисија за лов на китове саветовала је да је најсаосећајнија ствар која може да се уради - да оставе животињу да умре на плажи.

Уместо тога, два приватна донатора наводно су платила отприлике 1,5 милиона евра да се Тими одсуче уз помоћ барже испуњене водом.

Кит је преживео свега неколико дана после ослобађања.

Многи детаљи Тимијеве приче остају нејасни, али његова патња и даље поставља важно, шре питање: како најбоље помоћи насуканом киту?

Уз насукања чија бројка вртоглаво расте у неким деловима света, то питање постаје све важније.

Погледајте како су кита одсукали са обале Немачке

Драматични пораст

Насукања морских сисара у драматичном су порасту у областима у којима температуре обалских вода расту због климатских промена, као у Великој Британији.

У Шкотској је дошло до повећања од 800 одсто насукања китова усана у протеклих 30 година, од 1992. до 2022. године, према извештају Шкотског програма за борбу против насукања морских животиња (СМАСС).

Иако не постоји само један разлог за овај скок, истраживачи су закључили да је загревање воде које тера плен даље на север одиграло извесну улогу, заједно са више загађења пластиком и буком од бродског саобраћаја.

Насукање китова може да се деси из бројних разлога, али су честа зато што су животиње болесне или повређене, кажу стручњаци.

„Два најчешћа антропогенска извора повреда којо доводе до насукања су судари са бродовима и уплитање у риболовачку опрему“, каже Ендрју Рид, професор морске биологије и директор Морске лабораторије Универзитета Дјук у САД.

„Али китови би такође могли да се насучу, живи или мртви, ако су болесни. Болесне јединке обично исказују знаке дуге болести, као што је лоше телесно стање.“

Тимови за реакцију на насукање из америчке владине агенције Национална океанографска и атмосферска управа (НОАА) задужени за рибњаке виде доказе овога у проучавањима и некропсијама.

Понекад је то мешавина фактора, међу њима неухрањеност, биотоксини и младунчад одвојена од мајки, каже Рејчел Хагер, шефица односа са јавношћу при НОАА задуженој за рибњаке.

Цветање алги, на пример, може да испусти биотоксине од којих китовима позли , што доводи до тога да се они насучу.

Ова цветања такође могу ненамерно да доведу до насукања стварањем „мртвих зона“, џепова екстремно ниског раствореног кисеоника који настаје кад велике расцветале алге умру и почну да се разлажу на океанском дну.

Мртве зоне могу да побију снабдевање храном за китове, натеравши их да одлутају ближе обали, где се насучу. (Читајте више о скривеним мртвим зонама које се шире дном Балтичког мора).

Временске промене такође могу да дезоријентишу китове, као што се верује да је био случај са масовним насукањем лажних китова убица уз Тасманију 2025. године.

„Неки китови су могли да се насучу због грешке у навигацији или из друштвених разлога – ако се насуче један члан групе, можемо да видимо како се други чланови групу насучу заједно са њим док се труде да остану заједно“, каже Натали Ероу, морска ветеринарка и директорка Ветеринарске службе за морске сисаре и волонтерка при Бртаинским рониоцима спасиоцима морског живота (БДМЛР), који се баве насукањима китова.

Било је то најгоре масовно насукање у Тасманији за 50 година, и, нажалост, због снажних таласа, ниједна од животиња није могла бити спасена.

Враћање кита у море

Релативно је ретко за великог кита да преживи насукање, према подацима НОАА.

Од 201 великог кита који су се насукали живи у САД између 2006. и 2025. године, само 17 су успели да се искобељају и отпливају.

Само седам китова је одсукано уз помоћ људске интервенције.

Чак и кад је кит жив, његово успешно одсукавање је ретко.

Само 0,8 одсто (15 китова) од 1.939 китова насуканих у САД између 2006. и 2019. године били су враћени у море (само 128 су били живи кад су први пут пронађени), према још једној анализи НОАА.

Пука величина китова још је један разлог зашто је толико тешко помоћи им без њиховог додатног узнемиравања.

Мање животиње из редова китова као што су делфини и корњаче могу да се пренесу назад до воде да би се вратили у море, кажу стручњаци, али тај процес је много тежи за китове.

„Они обично не могу бити померени на начин који је истовремено безбедан за људе и не наноси киту нежељени стрес или ризик од повреда“, каже Ероу.

„Грбави кит може да достигне и до 40.000 килограма, а плави китови 140.000 килограма.“

То је еквивалент 30 афричких слонова.

Насукани кит са 7,5 метара дугим репом може ненамерно да вас убије ако му стојите близу док маше њим.

Чак и кад је кит који се насуче иначе здрав, његово тело може рапидно да пропадне.

„Животиње из редова китова нису прављене тако да могу да бораве на копну и на њихово тело утиче оно што називамо 'патологијама повезаним са насукањем'“, каже Ероу.

У то може да спада дехидрација, повреде од жуљања о копно, осушена кожа која почиње да се гули и цепа, па чак и хипертермија, зато што кит не може више да регулише телесну температуру.

Оно што се дешава унутар тела насуканог кита још је драстичније.

Симптоми шока, као што су отежано дисање и крв која се накупља у стомаку и грудном кошу, се развијају, и тежина кита може да почне да му гњечи унутрашње органе, каже Рид.

„Ове животиње живе у води где њихова тежина не представља проблем. Али на обали, њихова тежина постаје смртоносна.“

Ако наиђете на насуканог кита

Ако наиђете на насуканог кита или било коју другу велику морску животињу, прво што треба да урадите је да назовете локалну мрежу за спасавање насуканих морских сисара, кажу стручњаци.

У САД, НОАА их наводи по региону и држави.

Велика Британија има неколико различитих организација које можете контактирати на основу ваше локације.

Кад их контактирате, питаће вас где сте пронашли насукану животињу и да ли можете да им пружите било какву информацију о њеном садашњем стању (да ли се мрда, како јој изгледа кожа, и да ли има видљивих рана, на пример).

Ако животиња делује као да је жива, саветоваће вас да је се клоните.

„Не препоручујемо да прилазите киту без директног савета да то учините од тима за хитне реакције“, каже Ероу.

Ако има других пролазника у близини, стручњаци саветују да сви буду тихи да не би додатно узнемиравали кита.

Хагер предлаже слкање животиње и сцене из различитих углова, и да се фотографије пошаљу тиму за хитне интервенције да би могао да прати њен статус.

У неким случајевима, ако тим за насукање прогласи ситуацију безбедном, пролазници могу да помогну да одржавају животињу хладном уз помоћ воде.

Ни под којим условима, људи не смеју да покушају да гурну или повлаче животињу назад у воду, упозорава Хагер.

Руковање насуканим морским сисаром или његово гурање назад у воду, чак и ако је добронамерно, може да се рачуна као злостављање заштићене врсте, које је противзаконито у САД, каже Хагер.

Кад одсукавање функционише

Једном кад тим за хитне интервенције пристигне и процени кита, може да покуша да врати кита у море ако га прогласи довољно здравим за то.

Према експертима, то је ретко са тако великим китовима или грбавим и плавим китовима.

„Готово никад не можемо да изведем контролисано враћање у море кита, јер су сувише велики за мануелно померање, чак и уз помоћ специјализованих понтона за спасавање животиња из редова кита које неке организације поседују – они су само за мале китове“, каже Ероу.

Тим за хитне реакције би могао да ангажује пролазнике код мањих китова или других морских сисара ако се сматра безбедним и одговарајућим за њихово одсукавање.

Сваки случај насукања је јединствен и само обучени члан тима може да донесе одлуку у вези са благостањем животиње, каже Хагер.

Еутаназија насуканог кита

Одлука да се изврши еутаназија насуканог кита – што значи, убити га да бисте му скратили муке – никад није лака, кажу стручњаци.

„Еутаназија је последње прибежиште које се користи за животињу проглашену неспособном да преживи“, каже Џим Рајс, директор програма за насукане животиње при Институту за морске сисаре Орегонског државног универзитета.

Међутим, чак и ако ветеринари који су присутни на сцени верују да је то најмилосрднија могућа ствар, то није увек могуће.

На пример, потребна је веома велика количина лекова да би се извршила еутаназија над китом на саосећајан начин и може бити тешко применити га.

Убити животињу ватреним оружјем је такође тешко имајући у виду колико јој је дебела кожа – и, наравно, еутаназија било којим средством захтева специјално одобрење.

У Тимијевом случају, немачки званичници су рекли да еутаназија није одржива опција под датим околностима.

А онда је ту и питање преостале животињске стрвине.

Ако је на киту извршена еутаназија хемијским агенсом, његово тело мора да се одложи на одговарајући начин, јер може да отрује стрвинаре.

Ако умре природном смрћу или без опасне хемијске помоћи, стрвина се често оставља или сахрањује на плажи на којој се насукала.

Имајући у виду одсуство других опција, крупни китови се често оставе да умру без интервенције јер је то „најхуманији и најпрактичнији начин“, каже Рид.

То може да потраје од неколико сати до неколико дана.

За посматраче, може деловати сурово оставити животињу да умре без покушаја интервенције.

Морски стручњаци саосећају са налетом саосећања и жељом да се спаси тако величанствено створење.

„Морске животиње изазивају веома снажне емоције код људи, од којих већина жели само најбоље за ту животињу“, каже Рајс.

Али би људи могли да имају нереална очекивања у вези са тим шта је изводиво за опстанак животиње, додаје он.

Док су спасилачке операције за премештање Тимија започињале, он је већ вероватно био у стању озбиљно нарушеног здравља, а шансе за опстанак биле су изузетно ниске, каже Ероу.

„Није увек у најбољем интересу животиње вратити је у море, имајући у виду њено здравствено стање, као и цену и напор насукања док је била жива“, каже Хагер.

За људе који желе да помогну китовима угроженим од насукања, ефикаснија тачка интервенције могла би да буде пре самог чина: на пример, кроз иницијативе које спречавају прилов и упетљавање и тако смањују укупан број случајева насуканих животиња.

Прилов и уплитање код риболовачке опреме убије процењених 300.000 животиња из реда кита годишње – међу њима, изгледа, и Тимија.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk