'Највећи истраживачки подвиг човечанства': Свемирска летелица која је променила наше виђење Сунчевог система

У новембру ове године, Војаџер 1, једна од сонди близнакиња које је лансирала НАСА 1977, наћи ће се на удаљености од једног светлосног дана од Земље.

Раздаљина коју светлост пређе за један дан – износи скоро 26 милијарди километара.

Војаџер 1 је већ отишао даље од било код другог објекта који је направио човек.

Али узбудљивије од његове километраже је чињеница да НАСА наставља да добија вести са саме сонде.

Изграђени да потрају пет година, и Војаџер 1 и 2 су и даље оперативни након скоро 50 година проведених у свемиру, и нуде астрономима непроцењиве информације о Универзуму.

И све то док раде на технологији која у данашње доба изгледа примитивно.

„Има више меморије у вашем даљинском кључу за аутомобиле него у компјутерима на Војаџеру“, каже за ББЦ докторка Линда Спилкер, актуелна пројектна научница.

„То је заиста био изузетан подвиг за оно време“.

Велики обилазак

Војаџери су стигли на таласу проширивања људског истраживања нашег Сунчевог система.

Петнаест година пре њиховог лансирања, НАСА је већ комплетирала прву успешну мисију на другу планету кад је Маринер 2 пролетео поред Венере 1962.

Три године касније, Маринер 4 је прошао поред Марса и направио прве икада слике из велике близине неке планете мимо Земље.

Планови да се стигне до четири џиновске спољашње планете – Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна – отпочели су након што је амерички аеронаутички инжењер Гари Фландро предвидео њихово ретко поравњање крајем 1970-тих.

То би омогућило потенцијалној свемирској летелици да их лакше посети, нудећи им прилику која се среће једном у животу за оно што научници називају Великим обиласком.

Наше познавање овог региона било је прилично сведено у оно време.

„Стари Грци су знали за Јупитер и Сатурн… али они су били само светле тачке“, каже Ејми Пира Теител, свемирска историчарка и ауторка.

Али са мисијом Војаџер, „одједном смо са те неке врсте нејасног концепта о планетама прешли на добро познате графике у свакој учионици“, каже она.

Насина прва мисија до планета – Пионир 10 – пролетела је поред Јупитера 1973. године, доказавши да може успешно да прође кроз појас астероида између Марса и Јупитера и комуницира са Земљом са удаљености од више милиона километара.

Његова сестра Пионир 11 пролетела је поред Сатурна шест година касније.

Обе сонде биле су изузетно једноставне у поређењу са Војаџерима.

Када је Америка успешно претекла Совјетски Савез у слетању на Месец 1969. године, Наса је доживела хладан туш што се тиче политичке подршке и финансирања за будуће мисије.

Оригинални планови за Војаџеров Велики обилазак морали су да буду замењени скромнијом посетом само двема спољашњим планетама.

Иза кулиса, међутим, научници су у тишини припремали Војаџер да пође храбро даље.

„Званично смо осмишљавали сонде за петогодишње мисије на Јупитер и Сатурн, али рецимо да смо их направили тако да издрже мало дуже, за сваки случај“, признаје доктор Алан Камингс, астрофизичар који и даље ради на мисији Војаџер.

Изграђене као идентичне свемирске летелице, Војаџер 2 је лансиран у августу 1977. године, а Војаџер 1 наредног месеца.

Биле су послате на две различите путање, са Војаџером 1 који је претекао близанца до краја те године.

Војаџер открива потпуно нове светове

На крају су саме сонде одбраниле властите аргументе: вилице су попадале широм света кад су почеле да коригују оно што су астрономи мислили да знају о нашем комшилуку.

Војаџер 1 је, на пример, приметио прве активне вулкане изван Земље на Јупитеровом месецу Ио.

Такође је детектовао муње на Јупитеру – још једна прва ствар изван наше планете.

Слике које је слао назад Војаџер 2 наговестиле су да би други Јупитеров месец Европа испод напукле ледене коре могао да садржи океан са течном водом, што до дана данашњег наводи астрономе да мисле да би могао да садржи и живот.

Камингс се сећа кад је видео Ио први пут, од чега су му се накострешиле длачице на врату.

„Био сам на кампусу и имали су видео пријем“, присећа се он.

„Ту се налазио Ио у читавој својој величанствености и нисам могао да верујем...

„Наш сопствени Месец је веома сив и незанимљив и... нисам био свестан да може да буде толико разлике у месецима.“

Четири године од почетка мисије, Наса је одлучила да ће Војаџер 2 постати прва свемирска летелица која ће посетити Уран и Нептун, пролетевши поред њих 1986. и 1989. године и завршивши Велики обилазак.

'Бледоплава тачкица'

Војаџери су постигли њихове циљеве уз мешавину ингениозности и технологије.

Такозвани маневри праћке омогућили су им да користе гравитацију сваке планете како би стекли брзину и променили правац за стизање до њихове следећег мете.

То је смањило време путовања до Нептуна са 30 година на само 12.

Сонде су биле опремљене нуклеарним батеријама заснованим на плутонијуму.

Али оне су губиле око четири вата снаге сваке године и већина научних инструмената почела је да се гаси један по један.

Непосредно пре него што се камера на Војаџеру 1 угасила 1990. године, кад је већ прошла поред Нептуна, окренула се и сликала Земљу.

Наша планета је изгледала као бледоплава тачкица у бескрајном свемиру.

Била је то идеја покојног астронома Карла Сагана.

„Карл Саган је рекао да је на овој бледоплавој тачки свака особа која је икада живела, свака особа коју сте икада познавали“, присећа се Спилкер, „и то је био тај сентимент да морамо да се старамо о нашој властитој планети“.

Међузвездани свемир

Године 2012, Војаџер 1 је постао први објекат ког је направио човек који је изашао из спољног домета сунчевих соларних ветрова – званих хелиосфера – и ушао у међузвездани свемир, са њеном сондом близнакињом која ју је следила шест година касније.

Оба и даље шаљу податке назад на Земљу о стварима као што су магнетна поља, пружајући нове увиде из претходно неистражених региона свемира.

„У овом тренутку, Војаџер је једини инструмент који прави опсервације на лицу места у међузвезданом медијуму“, каже доктор Бил Курт, који ради на једној од текућих Војаџерових истрага.

„Нема бољег него кад сквасите ноге у океану да бисте схватили какав је заправо океан“.

НАСА процењује да ће на обе сонде још функционисати најмање један научни инструмент 2030-тих.

„Само ћемо наставити да покушавамо све што можемо да одржимо мисију у животу.

„Нећемо притиснути дугме за искључивање. Уместо тога ћемо препустити Војаџеру да сам одлучи кад му је време“, зарекла се Спилкер.

'Невероватно откриће'

„Војаџер представља највећи истраживачки подвиг људске расе... То је истинска авантура човечанства које жели да разуме властито место у Универзуму“, каже Курт.

Он верује да је Војаџер показао да спољашње планете „нису онолико једноставне као што смо првобитно претпостављали“, утирући пут даљим мисијама.

Насин Европски клипер тренутно је на путу од Јупитеровог месеца Европа, док се очекује да Истраживач Јупитерових ледених месеца (Juice) Европске свемирске агенције стигне на циљ 2031. године.

А што се тиче Војаџерових сонди, ту се не ради само о слању података назад на Земљу.

Свака носи 12-инчни, златни диск са изговореним поздравима на 55 језика народа са Земље, заједно са 115 слика и мноштвом звукова који представљају нашу домаћу планету, као што су гром и музика из различитих области и ера.

Дискови су постављени да би служили као писмо представљања људске расе ако их икада нађу потенцијални ванземаљци.

Било би то „невероватно откриће“ за неке друге интелигентне врсте, каже Спилкер, које би „можда могле да се врате и виде каква је Земља“.

„Тај снимак у злату могао би да потраје можда милијарду година, а могао би да наџиви чак и само човечанство“, сугерише она.

А ако ти ванземаљци заиста наиђу на Војаџер, могли би да пронађу још једну мистериозну поруку.

Ономад 1970-тих, Камингс није могао да се одупре искушењу да уреже властите иницијале на један од инструмената у чијем је настанку учествовао.

„То није било било одобрено. Али шта ће да ми ураде сада“, шали се он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk