'Досадно смеће': Како је преживео роман „Господар мува"

Роман Вилијама Голдинга Господар мува први пут је објављен 17. септембра 1954, а данас се сматра класиком.

Присећамо се како је Голдингова прича о енглеским школарцима и њиховом моралном паду у варваризам скоро завршила на гомили одбијених романа.

„Пиши о ономе што знаш", савет је који се често даје младим ауторима, а Господар мува је спектакуларни пример како клишеи могу и даље да садрже суштинске истине.

Као учитељ у школи за дечаке, који је из прве руке искусио нечовештво Другог светског рата, Вилијам Голдинг је сажео знање и искуство у деби роман, наизглед једноставну причу о дечацима бродоломницима који постају варвари на пустом острву.

Преокретање познатог приче оставило је утисак на генерације читалаца и послужило је као упозорење да зла нацистичке Немачке могу да се понове било где.

Господар мува је објављен пред Голдингов 43. рођендан.

Његова велика идеја је заправо била злослутно преосмишљавање Коралног острва, приче Р.М Балантајна из 1857, о смелим авантурама британских дечака бродоломника који цивилизују пусто острво, претварајући га у игралиште за забаву и игру.

Већи део рукописа је написао у вежбанкама током радног времена у школи.

Радио је на роману током часова, док су његови ученици били заокупљени уџбеницима.

Ангажовао је неколико њих да броје речи које је исписао на страни.

Голдинг је роман послао у девет издавачких кућа 1953. и све су га одбиле.

То га није спречило да пошаље рукопис у Фејбер и Фејбер, једном од најпрестижнијих лондонских издавача.

Прихватио га је Чарлс Монтит, уредник почетник, који је пре тога радио у издавачкој кући само пар месеци.

Прва читања нису обећавала.

Апсурдно и неинтересантно

У ББЦ емисији Букмарк 1984. изјавио је:

„Постојала је једна посебна ствар коју сам могао да приметим, а то је изгужван, временом оштећен рукопис који је кружио по издавачким кућама пре него што је стигао овде, а овај је баш био то".

„Био је обимни рукопис жутих страна, чији крајеви су почели да се увијају, с једном или две флеке од шоље за чај или винске чаше, траговима просуте кафе или чаја, а био је укоричен у помало депресиван браон картон и пратило га је кратко формално писамце."

Једна од професионалних читатељки у издавачкој кући је већ донела писану одлуку о Голдинговом рукопису, одбацивши га као „апсурдну и неинтересантну фантазију".

Поред заокруженог слова О за „одбијено", написала је: „Досадно смеће. Бесмислено."

Срећом по Голдинга, Монтит је књизи дао још једну шансу, одлучивши да је сачува од заборава.

Рекао је: „Прелистао сам књигу и морам да кажем да нисам био привучен почетком књиге, али како сам одмицао потпуно ме је обузела.

„И тад сам себи рекао: 'Мораћемо да ово озбиљно схватимо'."

Убедио је издавачку кућу Фејбер и Фејбер да објаве књигу, али је прво Голдинг морао да унесе значајне измене у текст.

Такође, оригинални наслов Унутрашњи странци морао је да лети.

Према Голдинговом биографу, професору Џону Керију, оригинални рукопис је био религиозни роман који је био „драстично другачији од Господара мува који су људи касније читали".

Капацитет за чињење зла

Говорећи за документарац у продукцији мреже Арена Снови Вилијема Голдинга, Кери је рекао да је писац постао дубоко религиозна човек после Другог светског рата, када је служио на ратном разарачу Краљевске морнарице, али његов уредник предлагао је избацивање ових елемената.

„Голдинг је пристајао, пристајао, пристајао, све док нисмо дошли до романа који је секуларан, не подразумева никакву натприродну интервенцију," каже он.

Његово искуство у рату допринело је да суштински осети човеков капацитет за зло и да потпуно разочара у политичке идеале које је имао као млади човек.

Господар мува је његово упозорење да нацизам, који је обузео Немачку почетком тридесетих година прошлог века, може да се деси у било којој цивилизованој земљи.

У емисији Саут бенк шоу 1980, објаснио је како је рат променио његов однос према људској природи.

„То се просто променило, мало по мало, јер смо открили шта су нацисти радили.

„То су били веома цивилизовани људи који су чинили, а то смо постепено сазнавали, немогуће ствари. Сећам се да сам у тим данима говорио себи: 'Да и ја имам нацисту у себи; да су околности биле другачије и ја бих могао да будем нациста."

„Мало по мало, сазнавао сам све више о ономе што се догађало и то је променило мој став о томе шта су људи спремни да ураде, дакле шта људска природа заправо јесте.

„Тако да те политичке шећерне водице, ако се слажете с тим, деловале су ми као да ће доживети потпуни неуспех за разлику од спремности човека да буде апсолутно зао."

Иако је Господар мува доживео успех код критичара, тек по објављивању романа у Сједињеним Државама, поготову у меком повезу 1959, Голдинг је постао аутор бестселера и почео да зарађује велике своте новца.

Успех му је омогућио да напусти посао професора и потпуно се посвети писању.

„Нисам волео систематичну страну предавања деци, ја уопште нисам систематична особа," признао је у емисији Букмарк 1984.

Коментаришући статус књижевног дебитанта у озбиљним годинама, рекао је да се пробио када је схватио да мора да престане да имитира друге писце.

„Тек кад сам напунио 37 година, чини ми се да сам схватио да је велика истина да морате да пишете сопствене књиге и ничије туђе, а тада се све отворило," изјавио је за магазин Монитор 1959.

Кад је био младић, Стивен Кинг је волео књигу Господар мува, а до је ње дошао тако што ју је позајмио из библиотеке на точковима када је затражио нешто што има везе с тим „како се деца стварно понашају".

У интервјуу за емисију Арена 2012, изјавио је: „Био сам опчињен причом од самог почетка, јер то је била дечачка прича, на какве сам био навикнут".

„Разлика је била у томе што су момци били прави момци – понашали су како сам ја мислио да момци треба да се понашају."

Приповедач у потпуности

Кинг је сместио неколико његових прича у измишљени град Кесл рок, назван по планинској тврђави коју прави Џек у Господару мува.

Од Плаже, култног филма из деведесетих о бекпекерима, до серије о тинејџерима канибалима Жуте јакне (Yellow jackets), као и обавезне пародије у Симпсоновима, Господар мува је постао поп културни камен темељац.

Књига је два пута адаптирана у филм, прво 1963, затим 1990, а телевизијска верзија романа, коју је осмислио Џек Торн, тренутно се снима у Малезији.

Оригинални и крајње маштовити писац, Голдинг ће касније написати књиге о последњим данима неандерталаца, морнару који је насукан на стену у Атлантику и грађењу куле средњовековне катедрале.

Године 1983. добио је Нобелову награду за књижевност „за књиге које, уз проницљивост реалистичног наратива, шареноликост и универзалност мита, осветљавају људску душу у данашњем свету".

Голдингу је тајна његовог успеха деловала као клише.

„Од главе до пете ја сам у потпуности приповедач.

„Једино што ме занима је да постоји прича с почетком, средином и крајем," рекао је у емисији Букмарк 1984.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk