Зашто Зеленски баш сад стиже у Србију

Иако је вест можда стигла изненада, тек уочи прве званичне посете Србији украјинског председника Владимира Зеленског, његов долазак није потпуно без увода.

Званичници Србије и Украјине у последње време имали су низ контаката.

Председник Србије Александар Вучић је у јулу посетио Кијев у оквиру самита Југоисточне Европе, док су у Београду били Руслан Стефанчук, председник украјинске скупштине и Тарас Качка, заменик премијера Украјине.

Претходно је 2024. у престоници Србије, у друштву тадашњег шефа дипломатије Дмитра Кулебе, боравила и Олена Зеленска, супруга председника Украјине, на позив супруге председника Вучића.

И то све док Србија у спољнополитичком свету углавном има епитет блиске Русији, којој једина у Европи - уз Белорусију и Босну и Херцеговину - није увела санкције због инвазије на Украјину 2022. године, иако подржава њен територијални интегритет.

Али ипак се поставља питање - откуд Зеленски баш сада у Београду?

„Вероватно су током посета украјинских делегација Београду и Вучића Кијеву неки договори разматрани и сада ће бити финализовани", каже Наталија Ишенко, украјинска новинарка која се бави Балканом.

Обе стране, како каже, томе приступају „рационално и прагматично".

„За Украјину је важан развој економских односа са Србијом, обезбеђивање сарадње у областима где српска страна има могућности и ресурсе да помогне Украјини и то је вероватно главна мотивација", сматра Ишенко.

„Мада, наравно, симболика посете ће бити присутна, хтели то Вучић и Зеленски или не... Јачање Украјине у српској политици ће дефинитивно изгледати као слабљење утицаја Москве на Београд, чему се вероватно неће радовати у Кремљу".

Ипак, ни односи званичног Београда и Москве делује да не јењавају.

У Београду је у априлу био руски министар Максим Решетњиков, у Русију су ове године ишли и министар Ненад Поповић и потпредседник Владе Александар Вулин, док је Вучић у мају 2025. био у Москви на паради за Дан победе у Другом светском рат.

Долазак Зеленског у Београд треба пре свега посматрати као резултат „политичког реализма, а не као доказ наглог стратешког заокрета Србије“, каже Никола Лунић, консултант из области геополитике и безбедности, за ББЦ на српском.

„Зеленски не долази у Београд зато што је Србија променила страну.

„Долази зато што и Кијев и Београд препознају да могу да сарађују у областима где им се интереси поклапају, иако се не слажу око свих стратешких питања".

Европска унија

Уочи посете Зеленског, Вучић је истакао три теме које ће бити на столу - европски пут Украјине и Србије, економска и енергетска сарадња.

И Србија и Украјина су кандидати за Европску унију.

Ни Србији, ни Украјини тај пут не иде баш најбоље.

Србија је статус кандидата добила 2012, преговоре почела две године касније, али већ дуго тапка у месту.

Толико да на рачун српских власти и председника Вучића из Брисела стижу и пацке, па и претње укидањем дела финансијске помоћи.

Украјина је статус кандидата добила 2022. године, преговоре почела 2024. и до сада је отворено неколико такозваних кластера, који обједињавају преговарачка поглавља.

Да ли онда овај састанак значи бод за тим Европске уније?

„Надам се", каже кратко Александар Хара из украјинског Центра за одбрамбене стратегије.

„И Србија и Украјина желе да буду део Европе у политичком и економском смислу, иако смо географски већ у Европи, док Русија само жели да дестабилизује регион", додаје Хара, дипломата и бивши саветник украјинског министра одбране.

Упркос, како каже, руском наративу и пропаганди која Украјинце „представља као фашисте и нацисте", у односима Србије и Украјине нема већих проблема.

„Нисмо признали Косово као независну земљу, иако нам је спољна политика усклађена са политиком Европске уније, и имамо много тога заједничког, попут православне вере", каже Хара.

Косово је уочи сусрета са Зеленским помињао и Вучић.

„Не смемо да заборавимо да Украјина није признала независно Косово, да је двапут организовала самите Југоисточна Европа-Украјина и да није позвала представнике Приштине“, рекао је.

Ипак, Србију истовремено често критикују са Запада због такозване политике балансирања и истовременог седења на више столица.

Реч је о покушају такозване мултивекторске спољне политике, изјавио је раније Џејмс Кер Линдзи, политички аналитичар који се бави Балканом, у разговору за ББЦ на српском.

„Идеја је да се одржавају добри односи са више различитих актера - Русијом, Европском унијом, Кином и земљама у развоју".

Док званичници понављају да је ЕУ стратешки пут Србије, становници најмање поверења имају у ЕУ, а доминира позитиван став према Русији, показало је истраживање Еуробарометра из маја 2026.

Евроинтеграције су „неутрална тема о којој се може говорити бескрајно дуго без било каквог геополитичког ризика", сматра Ишенко.

„У украјинској јавности је веома критичан или скептичан однос према посети, јер су Срби после 2014. године направили много корака који терају Украјинце да доживљавају Србију као савезника Русије, то јест као непријатељску државу", каже Ишенко.

„Ипак, украјински званичници и стручњаци - бар неки - гледају на посету као на шансу да се створе услови под којима ће српска власт и друштво са више разумевања гледати на Украјину и престати да симпатишу Русију".

Оружје

„Српска војна индустрија пуца у леђа Русији.“

Тим речима је руска Спољна обавештајна служба (СВР) у мају 2025. жестоко напала владу Србије.

Највеће компаније наменске индустрије Србије снабдевају Кијев муницијом, чиме учествују у „транспортној траци смрти“ и зарађују на „крви братских словенских народа“, навели су тада из СВР-а.

„О томе сам разговарао са (руским председником Владимиром) Путином насамо и у присуству делегација", рекао је Вучић по објављивању саопштења из Москве.

Додао је и да Србија не извози оружје, већ само муницију.

Вредност наоружања које Србија - преко посредника - од почетка рата извози у Украјину рата износи „приближно" 800 милиона евра, писао је Фајненшел тајмс у јуну 2024.

Као успутне станице најчешће се помињу Чешка, Пољска и Бугарска, док су из СВР-а додали и „егзотичне опције попут афричких држава".

Агенција Ројтерс објавила је још у априлу 2023. да српско оружје завршава у Украјини, позивајући се на америчка документа.

„Србија већ три године помаже Украјини", изјавио је Кристофер Хил, некадашњи амерички амбасадор, за ББЦ на српском.

Иако уочи посете Зеленског оружје и муницију на званичном нивоу нико не помиње, а Србија званично тврди да не извози оружје директно ни Украјини ни Русији, они су ипак једна од највећих тема којом се поједини медији баве.

„Не бих био изненађен ако ова питања (извоза муниције и оружја) буду иза затворених врата", каже Хара.

„Разумем да господин Вучић игра улогу пријатеља господина Путина, али би у пракси то могло да функционише - неке државе тајно пружају помоћ у војном материјалу Украјини, зашто Србија не би могла да буде једна од њих?"

Ипак, Ишенко сматра да Вучић неће пристати да овој теми посвети главну пажњу, већ ће се концентрисати на економску и енергетску сарадњу.

Једна од тема је наводно и потенцијална фабрика дронова на територији Србије, где би украјинска страна дала експертизу, а Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) обезбедили финансије, како пише немачки ФАЗ.

„Питање српског оружја и муниције јесте један од елемената односа Београда и Кијева, али мислим да је шира слика важнија од саме контроверзе око извоза“, каже Лунић.

Србија, како каже, има традиционално развијену одбрамбену индустрију, посебно „у области муниције, и управо је рат високог интензитета показао значај земаља које могу да обезбеде додатне производне капацитете за европску безбедност“.

„Посебан значај могу имати капацитети за производњу муниције компатибилне са системима совјетског порекла који се и даље користе у Украјини, али стратешки интерес Србије није само у извозу постојећих производа.

„За Београд би дугорочно важније било укључивање у савремене ланце одбрамбене производње - кроз сарадњу на технолошки напреднијим системима, укључујући беспилотне платформе, електронику и друге сегменте модерне војне индустрије“.

Украјина, сматра, више „не може и не жели да се ослања само на производњу унутар сопствене територије“, већ тражи „партнере који могу да обезбеде индустријску базу, док она доноси борбено искуство и технолошка знања развијена током рата“.

„Зато би евентуална сарадња у области дронова или других система имала значај који превазилази саму трговину оружјем - била би питање индустријског позиционирања Србије у новој европској безбедносној архитектури.

„Ипак, за сада нема потврде о фабрици дронова, тако да то треба посматрати као могућност или правац будуће сарадње, а не као већ договорен пројекат“.

Русија

Да ли би онда посета Зеленског могла да значи политички заокрет званичног Београда од Москве ка Кијеву?

Председник Вучић то негира.

Србија је, како каже, по питању санкција Русији установила политику пре скоро пет година и то се „неће мењати до даљњег".

„Украјина разуме да Србија, упркос везама са Москвом, није држава коју може игнорисати - највећа је земља Западног Балкана, има значајан политички утицај у региону и индустријске капацитете који могу бити релевантни у контексту европске безбедности и будуће обнове Украјине“, сматра Лунић.

Током недавне посете Кијеву у оквиру самита „Југоисточна Европа - Украјина", Вучић није потписао заједничку декларацију којом су се учесници обавезали да наставе политичку, војну, финансијску и безбедносну подршку Украјини, појачају притисак на Русију и сарађују у обнови ратом погођене земље.

Тада је нагласио да је представио позиције Србије, а пре свега поштовање територијалног интегритета Украјине „која на исти начин поштује суверенитет наше земље", јер није признала Косово.

Посета Зеленског се, сматра Лунић, може посматрати као порука „да се геополитички простор Србије више не може посматрати искључиво кроз односе са Москвом".

„Упућена је на више адреса“, истиче.

„Кијеву, да Србија остаје отворена за сарадњу, Бриселу и Вашингтону, да Београд није затворио канал према Украјини, али и Москви, да Србија жели да задржи сопствени маневарски простор.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk