Шта све Парламентарна скупштина Савета Европе замера Србији

Од „признања" до „забринутости".

Те две речи доминирају двема резолуцијама Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) о Србији, између којих је прошло је више од 14 година.

„Одавање признања обавезама и посвећености Србије" био је назив документа усвојеног у јануару 2012, а похваљен је „значајан напредак" у усклађивању земље са ЕУ стандардима и „политичка стабилност".

Готово деценију и по касније, резолуција знатно неутралнијег назива „Функционисање демократских институција у Србији" у 26 тачака доноси оштре критике званичном Београду.

Сада постоји „озбиљна забринутост" због непоштовања принципа демократије, владавине права и јавних слобода, наводи се у тексту резолуције коју су предложили чланови Парламентарне скупштине Викторија Тиблом из Шведске и Јунус Емре из Турске.

ПССЕ данас користи „језик забринутости, хитности и корекције понашања власти, а не језик подстицања и кредитирања реформског курса" као 2012. по питању Србије, каже Петар Милутиновић, истраживач Института за европске студије, за ББЦ на српском.

Из ПССЕ указују на значајне поделе и напетости између владајуће коалиције предвођене Српском напредном странком (СНС) на једној страни и политичке опозиције, студентског покрета и представника цивилног друштва на другој.

Документ, иако није правно обавезујући, јесте „сигнал да је Србија поново ушла у фазу појачаног политичког надзора у очима Савета Европе", додаје Милутиновић.

Чињеница да резулуцију усваја ПССЕ, који то чини далеко ређе од Европског парламента, јесте „политички значајна" и може да утиче на репутацију земље и „тон других међународних актера", додаје.

„Забринутост није епизодна него институционализована", наглашава Милутиновић.

У резолуцији се помињу и случајеви насиља, неутемељених привођења и лошег опхођења према демонстрантима током протеста после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду у новембру 2024, када је погинуло 16 људи.

Указује се и на наводно коришћење „соничног оружја" на студентском протесту 15. марта 2025 и „репресија и застрашивање" новинара и активиста.

За резолуцију је гласало 89 представника ПССЕ, 13 је било против, а четворо уздржано.

Ана Брнабић, председница Народне скупштине Србије и висока функционерка СНС-а, у објави на Иксу назвала ју је „идиотском".

Резолуција је „толико кредибилна да за њу гласа 89 од 306 посланика (29%!) у којој помиње употребу звучног топа, за који је Европски суд за људска права подвукао да не постоји нити један доказ да је употребљен на скупу 15. марта", тврди Брнабић.

Позивају и српски парламент да према препорукама Венецијанске комисије што пре измени скуп правосудних закона који је предложио Угљеша Мрдић, народни посланик напредњака, као и да земља „покаже искрену посвећеност истрживању и доношењу судских пресуда о ратним злочинима".

„Када ПССЕ у једном званичном тексту споји протесте, медије, насиље, цивилно друштво и владавину права, она практично шаље поруку да проблем није појединачан инцидент, него образац управљања који постаје европски релевантан", додаје Милутиновић.

Носи ли резолуција последице по Србију?

Критике без правно обавезујућих последица нису новост за Србију - током претходних година Европски парламент донео је више резолуција са негативним оценама, а Одбор за спољне послове те институције у јуну је усвојио још један неповољан извештај на иницијативу Тонина Пицуле, европосланика из Хрватске.

Али, резолуција постаје „референца за будуће извештаје, дебате у Савету Европе, ставове других европских институција и укупну перцепцију земље", каже Петар Милутиновић.

„Директне, краткорочне последице по земљу најчешће нису санкције у формалном смислу, него појачан мониторинг, јачи спољнополитички притисак и слабљење кредибилитета власти у европским форумима", објашњава.

Властима у Србији могло би постане теже да „споља представе ситуацију као стабилну и демократски нормализовану", сматра он.

Последице би могле да се осете и унутар земље.

„Опозиција, цивилно друштво и професионална удружења добијају снажан спољашњи референтни оквир да покажу да њихове примедбе нису само део домаће поларизације, него и предмет европске институционалне забринутости", каже.

Правосуђе, протести и избори

Аутори резолуције, који су у марту у Београду разговарали са представницима Владе, правосуђа и цивилног друштва, запазили су да су од 2000. само два пута одржани редовни парламентарни избори у Србији, док су остали били превремени.

То, кажу, подрива демократске капацитете институција и користи се као политичка предност партија на власти.

Указују и на „нерегуларности и насиље" који су обележили све локалне изборе у Србији од краја 2024. године, као и на „контроверзне измене" изборних закона из маја 2026.

Похвалили су напредак Србије током 2022. и 2023. у измени правосудних закона и Устава после референдума, али су критиковали измене низа закона по предлогу Угљеше Мрдића, посланика владајућег СНС-а.

„Ови закони негативно утичу на рад правосуђа и тужилаштва и могли би да утичу на текуће истраге које се тичу корупције, међу којима је и случај пада надстрешнице у Новом Саду", стоји у резолуцији.

Запазили су и „значајну подељеност и трајне напетости" између власти и противника режима, где спадају политичке партије, активисти и студентски покрет.

Осуђују насиље, репресију, праћење и кампање дискредитвања активиста, демонстраната и новинара током антивладиних протеста.

ПССЕ позива власт у Србији да избегава употребу несразмерне силе, непристрасно истражи досадашње инциденте, одбаци неосноване и арбитрарне кривичне процесе против учесника протеста и да поштује аутономију универзитета.

Изразили су забринутост и због „веродостојних оптужби" о употреби „соничног оружја" како би се растерала маса демонстраната током протеста у Београду 15. марта 2025, што је довело до „менталних и физичких" последица код бројних присутних.

Све то показује да у Савету Европе мање верују у способност српских институција да саме разреше кризу, пошто се траже независне истраге, одговорност и приоритетно даље праћење Србије, сматра политиколог Милутиновић.

„Србија је од 'проблематичног, али реформски покретног' партнера све више представљена као случај демократске ерозије који захтева појачану пажњу", додаје.

Погледајте шта су ББЦ репортери забележили током бурних локалних избора у Србији у марту 2026:

Медијске слободе

„Забринутост" је најчешћа реч и у четири тачке резолуције које се тичу медијских слобода.

Србија је у европском врху по броју случајева узбуњивања које је регистровала Платформа за безбедност новинара Савета Европе и по броју СЛАПП тужби против новинара и активиста.

Савет Европе позива власт у Србији да се уздржи од доношења закона којима се сузбија слобода изражавања, додајући да се Београд по питању медијског законодавства додатно удаљио од ЕУ стандарда.

У Србији је током претходних недеља било више случајева напада на новинаре, као и њиховог привођења пошто је Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) осумњичило студенте да су на ранијим састанцима наводно испланирали како да симулирају употребу „звучног топа“ 15. марта.

Уследила су привођења и саслушања војног аналитичара Александра Радића и неколицине новинара попут уредника агенције Бета Војкана Костића због тврдњи о том инциденту, на шта је током расправе указао и Јунус Емре, предлагач резолуције.

Испред Народне скупштине у Београду 17. јуна нападнут је Веран Матић, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), а неколико дана касније оштећен је аутомобил сина новосадског новинара Динка Грухоњића.

„Озбиљна забринутост" у Савету Европе је присутна и због блокаде рада РЕМ-а, чији састав није потпун од новембра 2024, додаје се у резолуцији.

Петар Милутиновић сматра важним то што документ „не остаје само на општим формулацијама, него експлицитно помиње узнемиравање, блаћење и застрашивање организација цивилног друштва, као и открића о надзору новинара и активиста".

„То значи да ПССЕ ситуацију види као питање демократских права, а не само као унутрашњу политичку кризу", закључује Милутиновић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk