Јаков Милатовић за ББЦ: 'Знамо ко смо, знамо где идемо, Европа је наша станица'

Када је Црна Гора референдумом 21. маја 2006. обновила независност, њен актуелни председник Јаков Милатовић био је студент прве године Економског факултета.

Дане уочи гласања добро памти.

Назива их „динамичним периодом живота“ и за њега и за земљу.

„Тај 21. мај је био између две операције које сам имао, грађани то можда не знају, о овоме нисам раније говорио јавно“, каже Милатовић у интервјуу за ББЦ на српском.

„Чини ми се да је био 15. мај кад сам имао прву операцију, која није била успешно изведена, потом сам изашао из болнице, опорављао се код куће, изашао на гласање, а онда убрзо 25. маја имао поновљену операцију.“

На питање „желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом“, заокружио је – да, каже.

„Сматрао сам да грађани Црне Горе треба да узму судбину у своје руке“, наводи 39-годишњи Милатовић, некадашњи званичник Европе сад, покрета који је одиграо велику улогу у смени Демократске партије социјалиста (ДПС) и вишедеценијског лидера Мила Ђукановића.

„Наравно, неки од најближих људи, чланови моје породице, пријатељи, кумови, гласали су другачије, али ни тада, ни данас нисам сматрао да су гласали против Црне Горе.

„Без обзира како је ко гласао, гласао је како је најбоље мислио за Црну Гору и њену будућност“, каже Милатовић.

Испоставило се да је одлука о независности била исправна, додаје.

Шта даље чека кандидаткињу за чланство у Европској унији и чланицу НАТО-а, као и о односима са суседном Србијом, причао је за ББЦ уочи обележавања 20 година независности Црне Горе.

Црна Гора данас

На питање где је Црна Гора данас, Милатовић неколико пута понавља – на крају пута ка ЕУ, што назива „најважнијим приоритетом“ и „историјском шансом“.

Тај пут је био прилично дуг.

Статус кандидата Црна Гора је добила 2010. године, преговоре отпочела 2012, али се они последњих година одвијају брзом траком.

Толико брзом да је Брисел дао зелено светло за формирање ад хоцрадне групе за израду Уговора о приступању Црне Горе ЕУ.

„Верујем да ћемо 2028. или 2029. године постати чланица ЕУ“, каже Милатовић.

„То не би било могуће да се 2020. у Црној Гори нису десиле важне демократске промене, које су отвориле врата бржој демократизацији и изградњи независних институција.“

ДПС је те 2020. први пут после готово три деценије остао без власти, да би потом Милатовић на председничким изборима 2023. победио Ђукановића.

„Одмах након обнове црногорске независности пропуштена је историјска шанса да се тренутак искористи, како бисмо изградили независне и професионалне институције.

„Уместо тога, тадашње руководство Црне Горе је институције заробило, а фокус ставило на приватно богатство“, тврди Милатовић.

'Ђукановић део прошлости'

После смене власти, уследио је низ хапшења и судских поступака против некадашњих високих државних званичника.

Међу најзвучнијим именима су људи из правосуђа - Весна Меденица, бивша председница Врховног суда, као и бивши тужиоци Миливоје Катнић, Саша Чађеновић и Лидија Митровић.

Ухапшени су и људи из безбедносног система, али и двојица бивших министара из редова ДПС-а.

Међутим, за сада је само поступак против Лидије Митровић резултирао правоснажном пресудом.

Бивши премијер и председник Мило Ђукановић – чији је рођени брат Ацо такође недавно ухапшен због недозвољеног држања оружја – говори о „реваншизму“.

„Након промене власти на Балкану, а рекао бих у Црној Гори можда још и више, реваншизам је неизбежан“, рекао је Ђукановић у интервјуу за ББЦ на српском.

„У Црној Гори је најједноставније таргетирати човека који је персонификација власти свих 30 година – тај сам, а сада алтернативно покушавају да криминализују људе из мог окружења, по систему што више, како би доказали да је било све криминално, јер очигледно немају доказе да сам ја био био носилац криминалних активности".

Милатовић је на тезу о наводном реваншизму одговорио кратко.

„Господин Ђукановић је у претходном периоду имао улогу у политичком животу Црне Горе, изгубио је на изборима и оставио бих га тамо где му је и место, а то је политичка прошлост, када је у питању Црна Гора“, навео је.

Уместо тога, наглашава да ће чланство у ЕУ представљати завршетак пута ка независним институцијама, започет 21. маја 2006. године.

„Црна Гора ће бити чланица Европске уније, али веома је важно да то искористимо као процес у коме ћемо заиста трансформисати црногорско друштво у друштво владавине права, социјалне правде, заштите људских права и доброг живота.

„Јасно смо 2006. трасирали наш пут и нашу будућност - знамо ко смо, знамо где идемо, Европа је наша станица.“

Лична карта: Јаков Милатовић

Однос са Србијом

Говорећи о односима са Србијом, са којом на званичном нивоу често постоје политичке размирице, Милатовић даје готово дипломатске одговоре.

Наглашава да две земље деле „снажне породичне, културне и економске везе“, да међусобни односи „иду узлазном путањом“, док Србију види као „један од најважнијих партнера Црне Горе“.

И опет помиње Европску унију.

„Наша политика према Србији је јасна – видимо је као земљу са којом желимо да имамо најбоље могуће односе и уколико Црна Гора кроз европски пут може додатно да помогне и остатку Западног Балкана, срећни смо због тога“, каже Милатовић.

Сличне реченице могле су се са обе стране чути и 2023. године, током прве званичне посете Милатовића Београду, када се срео са председником Србије Александром Вучићем.

Међутим, опуштену атмосферу уз вечеру и музику у вили у Београду брзо су заменила тамнија одела, далеко озбиљнији изрази лица и поруке обојице председника.

Иако задовољни што је црногорски председник после много година дошао у званичну посету Београду, обојица су признала да има и отворених питања, каменчића, па и нешто већег камења који жуљају односе две државе.

Са једне стране то је Косово, чију је независност Црна Гора признала 2008. године када и неке од најмоћнијих земаља света, упркос противљењу Србије.

А са друге је Светозар Маровић, последњи председник државне заједнице Србије и Црне Горе - и дугогодишњи сарадник Ђукановића - који у Београду избегава затворску казну изречену у родној земљи.

Маровић је 2015. ухапшен у Црној Гори под сумњом за корупцију и шверц, али је по изласку из притвора уточиште нашао у главном граду Србије, где је и данас.

У међувремену је у Црној Гори осуђен, али га званични Београд никада није изручио, упркос захтевима Подгорице и споразуму две земље о екстрадицији.

„Моје мишљење је да свако ко је кривично кажњен, међу којима и Маровић, треба да одслужи казну", дипломатски је Милатовић 2023. одговорио на новинарско питање.

„Добио сам уверење да ће се Србија одговорно понети поводом овог питања".

Међутим, у последње три године помака није било.

А да у односима две земље и даље постоје трзавице, показала је и годишњица референдума.

Неколико дана пре нашег разговора са Милатовићем, председник Вучић одбио је позив на прославу 20 година црногорске независности.

„Наравно, у томе нећу учествовати“, рекао је Вучић.

„Србију волим највише на свету и да славим тако нешто било би ме срамота и пљунуо бих себи и свом народу у лице, а они нека славе шта год хоће".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk