Шта је спорно у изборима на Медицинском факултету у Београду

Конференција за медије у Београду подсетила је на докторски симпозијум - било је више лекара него новинара.

Повод није било лечење неке болести, већ проблеми у избору декана Медицинског факултета и постављање професорке Валентине Арсић Арсенијевић за продеканку за науку.

„Када кажемо да је факултет у дубокој, наметнутој кризи, то није апстрактан академски проблем.

„Питање његовог урушавања се директно преводи у животе људи.

„Када се наруши квалитет медицинског образовања, последице трпе пацијенти", рекла је професорка Оливера Контић Вучинић средином маја на тој конференцији за медије.

Међу слушаоцима била је њена колегиница, редовна професорка микробиологије Валентина Арсић Арсенијевић, којој је Медицински факултет издао јавну опомену 2022. године.

Опомена је изречена јер је промовисала лек ивермектин у лечењу ковида-19.

Ивермектин је антипаразитски лек који се користи за лечење људи и животиња.

Када су људи почели да га користе на сопствену руку током пандемије, међународне здравствене организације, као и Медицински факултет у Београду, упозорили су да нема поузданих доказа о његовом ефекту на смањење смртности и оболевања од корона вируса.

С обзиром на јавну опомену, група професора Медицинског факултета оспорава постављање Арсић Арсенијевић за продеканку.

„У опомени се тврди да сам користила обележја Медицинског факултета у комерцијалне и некомерцијалне сврхе, и да сам саветовала употребу лека ивермектин који није био одобрен за лечење ковида 19", каже професорка Валентина Арсић Арсенијевић.

„Ради се о лажној оптужби без апсолутно икаквог доказа за изнете тврдње.

„Ја сам опомену негирала по свим тачкама", додаје.

Из управе Медицинског факултета нису одговорили на питања упућена мејлом до објављивања овог текста.

На питања нису одговорили ни из кабинета ректора Београдског универзитета.

Ректор Владан Ђокић раније се обратио управи Медицинског факултета обавештавајући их да је 25 наставника указало да је избор продеканке за науку супротан Статуту Медицинског факултета и универзитетским актима, пренео је лист Данас.

Супротни ставови о ковиду-19

Редовна професорка микробиологије више пута је износила ставове који се разликују од мишљења установе у којој је запослена, произилази из докумената Медицинског факултета у Београду.

Саветовала је пацијенте да узимају нерегистрован лек ивермектин против ковида-19 због чега јој изречена јавна опомену, коју је потписао тадашњи декан Лазар Давидовић, пренео је лист Данас.

„Поступајући по истим оптужбама, Лекарска комора Србије донела је одлуку да ни ја ни други лекари који су били оптужени нисмо промовисали и саветовали употребу лека ивермектин", каже Валентина Арсић Арсенијевић.

У време пандемије, регулаторне здравствене организације дозвољавале су употребу ивермектина само у клиничким студијама.

Валентина Арсић Арсенијевић је била и потписница петиције „Стоп дискриминацији и принуди око ковид-19 вакцинације за децу“.

Петиција је настала пошто су одобрене ковид вакцине за млађе од 18 година.

Удружење педијатара Србије препоручивало је тада вакцинацију деце са хроничним болестима, као и гојазних, али и да се „такође могу вакцинисати сви који желе", навели су за ББЦ у лето 2021.

Петиција садржи низ нетачних, стручно неутемељених и неаргументованих тврдњи, саопштио је тада Медицински факултет у Београду.

„Иступања у вези са Фајзер вакцином била су моја обавеза као универзитетског професора, а пре свега као микробиолога и имунолога.

„Некога ко разуме колико дуго траје развој једног новог препарата и испитивање ефикасности и безбедности", каже Арсић Арсенијевић.

Професори који оспоравају именовање Валентине Арсић Арсенијевић нису хтели да говоре о детаљима преступа због кога је опоменута.

„Увек је професор опоменут ако препоручује терапеутске поступке који нису засновани на сазнањима из научних истраживања или промовише ствари које су се показале кроз историју као штетне по здравље народа", каже Весна Бјеговић Микановић, редовна професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду за област социјалне медицине.

„Ту мислим када се заговара став да су вакцине опасне или нису корисне као заштита од тешких инфективних болести.

„Вакцине су највеће јавноздравствено достигнуће, јер би деца и одрасли без њих и даље умирали од болести које спречавају", додаје.

Она је једна од професора који оспоравају именовање за продекана и кандидаткиња је на изборима за новог декана.

Арсић Арсенијевић тужила је Бјеговић Микановић због злоупотребе права на штрајк у време студентских блокада.

Професорка социјалне медицине због тога је поднела кривичну пријаву за лажно пријављивање, пренео је лист Данас.

Избор продекана

Према Статуту Медицинског факултета, продекана бира Савет, на предлог декана.

Ко прекрши кодекс професионалне етике не може бити постављен за продекана, пише у Статуту.

Особа којој се изрекне јавна опомена, као што је то случај са Валентином Арсић Арсенијевић не може бити бирана за декана или продекана у периоду од пет година, каже Бјеговић Микановић.

Професорка Арсић Арсенијевић жалила се Наставно-научном већу против одлуке декана којом јој је изречена јавна опомена, произилази из одговора које је ББЦ на српском добио од Управног суда.

Одбили су њену жалбу.

Она је потом поднела тужбу ради поништаја одлуке Наставно-научног већа Управном суду и тај предмет је у току.

Одлука декана Медицинског факултета (којом је изречена јавна опомена) није правноснажна, јер је против коначног управног акта по тужби Арсић Арсенијевић у току управни спор, наведено је у писаним одговорима Управног суда.

„Опомена је неправоснажни документ и док је Управни суд не потврди не може бити основ оспоравања мог избора", тврди Валентина Арсић Арсенијевић.

Због дугог трајања поступка пред Управним судом њени адвокати су поднели тужбу због прекршеног права на суђење у разумном року, додаје.

Такође пред Уставним судом оспорава Правилник о етичкој одговорности, „на основу које је опомена донета, јер је неусклађен са вишим актима".

Бура на Медицинском факултету

Заједно са колегама са других факултета, студенти Медицинског активно су учествовали у блокадама после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године.

Иако су се вратили на наставу, ситуација је далеко од мирне и последње изборе за студентски парламент обележили су бројни инциденти.

Валентина Арсић Арсенијевић критиковала је студентске блокаде и протесте који су били антикорупцијски, а убрзо постали и шири антивладини.

У дубоко подељеном друштву, међу присталицама власти и онима који подржавају студенте, њен став и о томе био је предмет полемика.

Није било „слободе да се студира, креће, ради, због чега хиљаде студената нису могли да дипломирају", каже.

„Наша жеља сада је да направимо позитивну атмосферу, ставимо иза нас шта је било, радимо законито, у интересу студената", додаје.

Студенти су раније наглашавали да су блокаде покренуте како би дошло до неопходних друштвених промена.

„Образовање се не цени.

„Наше блокаде су почеле због страдања 16 људи у паду надстрешнице јер су изведени нестручни радови", рекла је за ББЦ на српском једна од учесница прошле године.

Погледајте видео: Инциденти током избора за Студентски парламент

Избор декана

Поред постављања Арсић Арсенијевић за продеканку, група професора Медицинског факултета упозорила је и на опструкцију избора за новог декана.

Последњих девет месеци на челу факултета сменила су се три вршиоца дужности декана, а тренутно ту функцију обавља Милена Тодоровић Балинт, редовна професорка Медицинског факултета и супруга министра науке.

Тренутно се не назире крај избора за новог руководиоца, јер се не сазивају седнице тела на којима би требало да буде донета одлука ко ће водити факултет, наводи више професора.

Поред Весне Бјеговић Микановић, за нову деканку кандидовала се и професорка Милица Бајчетић.

Она није желела да коментарише тврдње професора који су се обратили на конференцији за медије јер није „била обавештена о њеном одржавању и нема увид у њен садржај".

Бјеговић Микановић добила је подршку већине у првом изјашњавању катедри.

Избор декана подразумева још два корака - гласање на Наставно-научном већу и гласање Савета, чији исход може бити другачији.

Седница већа још није сазвана.

Опструкцију избора изводе чланови Савета које је делегирала Влада Србије, студенти Студентског парламента и неколико наших професора који заједно имају већину, каже Бјеговић Микановић.

Упитана зашто је ушла у изборну трку, одговара да су се „млађе колеге питале зар је могуће да не постоји ниједан редован професор, неко од наших ментора и учитеља, ко би се прихватио кандидатуре за декана".

„Хтели смо да представимо програм, иза кога је стала већина наставника и сарадника, макар не био прихваћен у смислу моје кандидатуре", каже.

Милица Бајчетић „дубоко верује" да Медицински факултет „има људе и потенцијал да буде не само највећа високошколска установа у региону, већ и савремена европска школа, препозната по квалитету, знању и отворености за развој и сарадњу".

То је био разлог због којег се кандидовала, каже.

„Медицински факултет треба да изабере руководство у складу са законом и да се посвети основној мисији факултета - настави, научном раду и даљем развоју како би сачувао квалитет и конкурентност", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk