Која је тајна Ртањске 'пирамиде': Проверавала сам пет митова о овој планини

„Је л' верујеш да је Ртањ пирамида?"

Ово питање изговорила је, помало тајанствено, смеђокоса девојка близу мене у аутобусу за Ртањ - планину за коју већ годинама круже митови о постојању енергетских поља и необичних појава.

Ртањ, у источној Србији, припада јужном делу планинског венца Карпата, који се распростиру у Украјини, Румунији, Словачкој и Чешкој.

Ипак, уколико у Гугл претраживач укуцате име ове планине, уместо географских особина - појавиће се бројне ненаучне теорије о наводним подземним тунелима, скривеним местима и остацима древних цивилизација.

„Поједини верују да је Ртањ пирамида са енергетским својствима, док други помињу неидентификована светла или активности које се приписују непознатим феноменима, попут ванземаљаца", каже Бранко Миладиновић из Музеја паранормалног у Београду, за ББЦ на српском.

„А за Ртањ се верује да је енергетска чакра Балкана."

Објашњења догађаја која одступају од званичних научних или институционалних тумачења називају се теорије завере.

Често говоре о темама као што су ванземаљски живот, мистериозна знања и моћна скривена друштва.

„Широм света, људи обично верују у теорије о културолошким и историјским догађајима који су се десили на неким конкретним местима", рекла је Карен Даглас, социјална психолошкиња са Универзитета у Кенту за ББЦ.

Заједничко им је што се ослањају на локалне легенде и лична тумачења искустава, која се временом надограђују и шире.

Први мит: 'Ртањ је пирамида'

Први утисак при доласку у подножје Ртња прилично је обичан - мало планинарско насеље где пси леже испред кућа а табле показују правац ка стазама.

Нема ничег што би на први поглед деловало мистериозно.

Испред једне тезге, жена која продаје домаће производе одмах одмахује руком на помињање мистерија.

„Мој муж је ловац, овде живимо четрдесет година.

„Никад ништа чудно нисмо видели, знамо сваки камен у шуми.

„Овде је све обично", каже ми.

Ипак, само неколико корака даље, чека ме другачији призор.

Продавац који нуди сувенире „енергетских пирамида" шапуће:

„Ово је посебно место.

„Ја верујем да овде има нечега што наука још није објаснила.“

Нуди ми да купим чајеве од биљака убраних на планини и „магичне предмете за добро здравље".

Ипак настављам даље - чека ме успон, а испред мене се простире поглед на планину.

Заиста је помало пирамидалног облика.

„Подручје Карпата, којем припада и Ртањ, геолошки је веома разноврсно, планине су се издизале пре око 60 милиона година, а тај процес пратила је јака вулканска активност“, објашњава географкиња Александра Јовичић.

Зато се у околини налазе остаци старих вулканских купа и изливања магме, као и магматске стене које су често повезане са богатим рудним налазиштима, каже Јовичић за ББЦ на српском.

Ртањ је, међутим, специфичан јер га нису обликовале само магматске стене, јер су „у његовој структури и пешчари, врста седиментних стена, као и кречњаци", каже Јовичић.

„Управо та разноврсна геолошка грађа утицала је на његов необичан пирамидални облик.

„После издизања планине уследила је јака ерозија током које су се мекше стене спирале, док су кречњаци омогућили подземно отицање воде и стварање бројних шупљина у околини", каже Јовичић.

Због тога је Ртањ добио препознатљив пирамидални изглед, а његов највиши врх, Шиљак, има посебно упечатљиву форму, објашњава.

„Иако се у народу тај облик често објашњава разним митовима и легендама, управо су ове геолошке карактеристике разлог што је Ртањ таквог облика", закључује она.

Други мит: 'Планина је шупља'

Група планинара са којима сам пошла полако корача по стази, а ја сам, заједно са једном плавокосом женом, међу најспоријима.

„Цео Ртањ је једно велико енергетско поље", говори ми док ходамо преко оштрог камења.

„Овде је добро замишљати жеље", рекла ми је помало шаљиво.

Стаза постаје све стрмија.

Камење се круни под ногама, а између њега миле гуштери и понека змија која би брзо нестала у трави.

Често застајаемо да дођемо до даха.

„Помало верујем у све натприродне ствари, у енергију, добру и лошу“, каже ми Драгица Мићановић коју срећем на путу за планину.

Око нас зеленило, мирис траве и цветови дивљих трешања.

На првом већем одморишту пејзаж се нагло мења.

Суво, искривљено дрвеће подсећа на призоре из готских романа, скоро нестварно у односу на зеленило које је остало за нама.

„Ма, то нису легенде. То је стварност о којој се прича као да је легенда.

„Планина је шупља, унутра је језеро", каже ми Дејан Марчић, локални угоститељ.

Пита ме да ли сам чула за породицу Минх која је отворила рудник угља на Ртњу, који је прерастао у велико индустријско насеље.

„Сви су они завршили трагично, место је сада пусто", каже ми.

Док настављам успон, тражим информације о породици Минх уз помоћ претраживача.

Богата јеврејска породица утицала је на развој индустрије у Србији, писало је Време 2021. у Причи о Минховима и нама.

Чланови породице Минх су прогоњени због јеврејског порекла - неки су стрељани, неки су се убили, а неки су избегли, пише Време.

Јама - прост и тачан одговор

Немања Митровић, ББЦ новинар и географ

Природне науке, попут географије, нуде објашњења појединих мистерија Ртња.

Она можда нису толико занимљива као предања о подземним и надземним натприродним појавама планине, али се темеље на чињеницама, истраживањима и теренском раду – још од Јована Цвијића и почетка 20. века.

Бајковита усмена казивања о планини ни мене нису заобишла као дете, а посебно ми се урезала прича о планинару ком је, док се пењао ка врху, у рупу упала чутурица, да би је пар сат касније, при повратку, пронашао на другој страни Ртња.

Доступан научни одговор је доста једноставнији и, истини за вољу, далеко мање креативан од постојећих митова и легенди, па и маркетиншких трикова.

Али је тачан.

Источна Србија је богата крашким облицима рељефа, посебно подземним које чине пећине и јаме.

Од тог правила није изузет ни Ртањ, јер је добрим делом изграђен од кречњака – широко распрострањене врсте седиментне стене.

Овакви облици у рељефу су резултат дугих крашких процеса, када вода обогаћена угљен-диоксидом доводи до растварања стена, најпре карбонатних.

Поред хемијских процеса, на стварање пећина и јама утиче и механичка ерозија понирућих вода.

На Ртњу је до сада откривено и делимично истражено 14 спелеолошких објеката – десет јама, две пећине и два објекта јамско-пећинског типа.

Јама у Јаловом делу је најдубља – 166 метара, док су свега пет метара дубоке јаме код Шиљка, непосредно код врха Ртња, и у долини Сланог потока.

На Ртњу је и Звечани пропаст, јама са два улаза, једним вертикалним каналом и дубином од 108 метара.

На скоро 1.000 метара надморске висине је најпознатији спелеолошки објекат планине - Ртањска (Муженичка) леденица, врста јаме у којој се хладни ваздух стално задржава.

Дугачка је 60 метара, а дубока 40.

Шупљине, дакле, постоје, али наука каже да су то углавном јаме и понека пећина, а не мистериозни и онострани тунели непознатог порекла.

Трећи мит: Енергија планине

Пошто нисам у кондицији, на пола пута морам да одустанем.

Силазак са планине још је тежи.

Једна девојка се жали на бол у нози, а други планинари у шали помињу тарот и судбину.

Умор меша рационално и ирационално, баш као и приче о планини.

Стижемо до места које неки називају Врело или Светилиште - верује се да је овде „енергетско поље" и да доприноси побољшању здравља.

„Наводно Шиља, сам врх планине, упија енергију, а Врело је одашиља", каже Бранко Миладиновић.

Простор је деловао помало необично - око саграђене камене статуе у облику пирамиде су кружне бетонске стазе.

Унутар њих је голо тло које је, на додир топло, а у близини, ововековна пирамида.

Људи изувају обућу и боси седају на земљу, у тишини.

Исто радим и ја.

Док снимам, примећујем да ме пар људи посматра са негодовањем, као да камера нарушава тренутак када покушавају да осети нешто лично.

„Осетила сам енергију, стварно.

„Као неки талас кроз тело", рекла ми је 30-годишња Стефана Станојевић.

„О овом месту сам чула најмистичније приче и зато сам дошла да проверим", каже.

Станко Митровић, пензионер, који се пре неколико минута спустио са врха планине, стрпљиво стоји затворених очију.

Питам га шта осећа, а он одговора без много размишљања:

„Као да ми неки талас пролази кроз руке и ноге.

„Мени ово помаже, дођем овде кад год могу", објашњава.

А шта каже наука?

Све планине, као и Ртањ, нису потпуно чврста тела, већ имају неку дозу еластичности - крећу се и вибрирају, објашњава Марко Војиновић са Института за физику у Београду.

„Све се то догађа споро да би било опажено, али и животиње и људи могу подсвесно да региструју кретање тла", каже за ББЦ на српском.

Може да дође и до аутосугестије.

„Ефекат такође може да буде и реалан, али да људи погрешно тумаче шта му је узрок.

„Неко ко оде на пешачење по планини ће бити физички активан, па ће се осећати пријатније, али би било погрешно такав осећај протумачити као некакву енергију планине", закључује он.

Четврти мит: Ртањ и НЛО

Како дан одмиче, приче се нижу.

Неки тврде да је планина шупља и да је, наводно, испод површине сложен систем пролаза.

Други помињу неидентификоване летелице и светла која се, како кажу, повремено виде изнад врха.

Чула сам и причу о наводном „скривеном насељу", негде у близини, које је „изненада опустело".

Наилазим на необичан призор - кућу у чијем је дворишту саграђена пирамида са крстом на врху, као и застава са ликом ванземаљца.

Светлећи призори на небу имају природно или технолошко порекло, показује Насин извештај из 2022. године.

Најчешћа објашњења су атмосферске појаве попут муња, планете и звезде које изгледају необично због услова посматрања, дронови, сателити, авиони, као и погрешна процена удаљености или брзине.

Пети мит: 'Батерија телефона која се брзо празни'

Још једног мита о Ртњу сам се сетила касније - да се батерије на телефонима овде празне необично брзо.

На пут сам понела два телефона.

На једном сам углавном само проверавала поруке, а другим сам снимала.

После око шест сати, батерија телефона који нисам користила била је на скоро истом проценту попуњености као и када сам кренула на пут.

Други, који је био стално у употреби за видео и фотографије, испразнио се за 70 одсто.

Ништа у томе не мора да буде необично - снимање, слаб сигнал и непрекидно коришћење камере довољни су да се батерија брже троши, где год да сте.

Батерија се често брже празни због комбинације начина коришћења и природног старења, пише у раду научника са Универзитета у Бристолу.

Истраживања показују да на трајање батерије утичу фактори као што су температура, учесталост пуњења, дубоко пражњење и оптерећење током рада.

Код паметних телефона, на додатну потрошњу утичу лош сигнал, екран и апликације које раде у позадини, па се батерија празни брже чак и када уређај није стар.

Како настају легенде?

Приче о мистичним особинама Ртња појавиле су се 1990-их година, по узору на сличне феномене у Америци, објашњава етнолог Александар Репеџић.

Људи почињу да посећују ову планину „верујући у наводна магнетска зрачења и здравствене ефекте, иако за такве тврдње не постоје научни докази".

„Мистификација се додатно појачава кроз игране серије и филмове, који код публике стварају утисак да је реч о месту посебних моћи, иако је у питању фикција и уметничка интерпретација, а не стварност", каже за ББЦ на српском.

Урбане легенде се увек преносе по принципу „'чуо сам од некога или знам човека који познаје некога ко је то доживео', али се никада не долази до имена првог сведока".

„Легенде и митови прате човечанство одувек - људи су их стварали да би објаснили свет око себе и дали смисао непознатом.

„Данас се, међутим, део тих прича повезује са савременим духовним трендовима и такозваним Њу ејџ (New Age) праксама", каже Репеџић.

Ови покрети настају 1960-их и 1970-их година када је кроз хипи трендове, у Европу и Америку стигао и талас источњачког спиритуализма.

Те идеје схватане су прилично поједностављено, али су показивале да је могуће достићи стање свести које омогућава очуваност виталних функција.

„Данас се, међутим, све чешће појављују различити лајф коучеви, тренери који те идеје користе и за зараду, па се у том простору често ствара привид мистике тамо где за њу нема стварних основа", закључује Репеџић.

У повратку, док тражим пут до места где нас чека аутобус, застајем сам код мале куће на ивици насеља.

Испред ње је, равномерним спорим покретима, човек коси траву.

Када сам га упитала за правац, разговор се неочекивано продужио.

Испоставило се да је студирао књижевност, баш као и ја.

Док разговарамо о планини, примећујем да говори мирније од других које сам тог дана слушала.

„Виђао сам нека светла, али то су вероватно звезде падалице“, каже ми Иван Опачић.

„Али не верујем да је то нешто посебно.

„Ово је само једно место са лепом природом - планина као и свака друга."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk