Француски државни службеник нас је дрогирао како би нас приморавао да се помокримо, тврде жене

Више од 200 жена оптужује Кристијана Негреа да их је дрогирао на разговорима за посао како би их терао да уринирају по себи - две од њих су испричале шта им се десило.

„Осетила сам велику слабост. Више нисам осећала ноге", каже Анаис де Вос.

„Уплашила сам се. Нисам знала шта се дешава.“

Било је то у јулу 2011. године и Анаис, која је тада имала 27 година, дошла је на разговор за посао у француском Министарству културе у Паризу.

Обично није пила кафу, али кад ју је особа која ју је интервјуисала, виши државни службеник Кристијан Негре, понудила кафом, прихватила је из љубазности.

Сам ју је спремио, каже она за ББЦ Глобалне жене, али „имала је веома лош укус, тако да сам попила отприлике половину.“

Састанак је започео у канцеларији, али после неколико минута, Негре је предложио да изађу напоље.

Док су се шетали улицама Париза, Анаис је почела да осећа необјашњиву и неконтролисану жељу да мокри.

Она каже да му је рекла да мора хитно да пронађе тоалет.

„Погледао ме је право у очи и рекао: 'Ох, мораш да пишкиш?'

„Осетила сам се као дете. Било је врло необично како ме је погледао, готово усхићено.“

Она каже да ју је усмерио ка вратима складишне кабине испод моста на реци Сени и рекао: „Можеш то да урадиш унутра.“

Анаис је једна од скоро 250 жена које верују да их је Негре дрогирао у наводним инцидентима између 2009. и 2018. године, подвргавајући их нечему што је познато као хемијско потчињавање, када се дроге користе за стицање контроле над неким.

Концепт хемијског потчињавање доспео је у жижу јавности у Француској 2024. године кад је муж Жизел Пелико проглашен кривим зато што ју је успављивао и позивао незнанце да је слују док је била без свести.

„Почела сам да паничим“, каже она.

„Имала сам визију како ме гура у ту просторију и затвара врата за собом.“

Сматрајући да је то „сувише необично“, Анаис је инсистирала да крену даље.

Отишли су до музеја Лувра да би искористили тамошње тоалете, али су они коштали један евро, а она је оставила торбицу у канцеларији Министарства.

Негре јој је рекао да ни он нема готовине код себе.

Очајна и у боловима од упињања да не мокри, Анаис је пронашла кафић који јој је дозволио да користи њихов тоалет.

Али „тада сам се осетила физички веома слабо“, каже она.

Док је прилазила купатилу, изгубила је контролу и помокрила се.

Присећајући се 2011. године, Анаис проналази извесну утеху у чињеници да кад се јесте помокрила, било је то ван Негресовог видокруга.

„Макар ме није видео“, каже она.

„Била сам захвална што сам тог дана носила хаљину“, додаје она, објаснивши да јој је тако било лакше да прикрије шта се десило.

После три сата проведена са Негреом, она каже да се „осећала ошамућено и исцеђено.“

Није добила посао и имала је извесне сумње у њега, али није могла да схвати због чега је осећала толику нелагоду.

Анаис верује да је тај инцидент уништио њено самопоуздање и у наредним годинама је завршила на мање амбициозном пословном развојном путу.

Потом је 2019. године добила писмо од полиције.

Кад се састала са њима, сазнала је да сумњају да је она једна од скоро 200 жена које је, према оптужби, Негре дрогирао на разговорима за посао, наводно за намештења у Министарству.

„Била сам шокирана“, каже она.

„Али била сам срећна што сам сазнала да нисам луда. Нешто се ипак десило тог дана.“

У међувремену се јавило још на десетине наводних жртава.

Полиција верује да је Негре употребио диуретике, који се користе за велики број медицинских стања, међу њима висок крвни притисак, и у телу изазивају производњу вишка урина.

Анаис је помислила оног дана кад је срела Негреа да јој је можда нешто убацио у пиће, али је одбацила ту помисао рекавши себи: „Ма то је Министарство културе. Просто није могуће“.

Погледајте видео: Убод иглом у ноћном клубу - искуство тинејџерке на одмору

'Експерименти П'

Анаис каже да јој је полиција рекла да су пронашли табеларни приказ наводних жртава на Негреовом компјутеру, насловљен „Експерименти П“, на основу којег су је и нашли.

Тај документ, каже она, бележио је тачна времена кад су жене стизале на разговор, кад им је дат диуретик, колико је времена прошло пре него што су уринирале и какав су доњи веш носиле.

Кад се данас присети, Анаис је убеђена да је необичан укус у кафи који јој је направио Негре заправо био од диуретика.

Истрага против Негреа започела је у јуну 2018. године, кад га је колега затекао како фотографише жену испод стола, саопштило је тужилаштво у саопштењу издатом у фебруару ове године.

Испрва је био суспендован са положаја регионалног директора културних послова пре него што је добио отказ од Министарства културе 2019. године.

Тужиоци су рекли да је 2018. године испричао истражитељима да је током разговора за посао „доводио жене у понижавајуће ситуације“ .

Многе од жена кажу да су први пут схватиле да су можда биле жртве тек кад их је контактирала полиција.

Неке су се саме јавиле кад су виделе Анаис и друге жене које су га оптужиле у медијским извештајима.

Негре, који је у шездесетим, сада је под формалном истрагом по оптужби која обухвата дрогирање, нарушавање приватности и сексуални напад.

Њега чека суђење.

ББЦ је изнео оптужбе из овог текста Негреу, преко његовог адвоката, али је он одбио да их коментарише.

Још једна особа именована у Негреовим белешкама је Мари-Хелен Брајс.

Он ју је интервјуисао за посао у Министарству културе 2016. године у Стразбуру, где је тада радио.

Она каже да јој је рекао да му изгледа као да је под стресом и предложио јој да се прошетају напољу да „мало смири живце“.

Али док су се шетали поред канала, Мари-Хелен је, попут Анаис, осетила неконтролисану потребу да уринира, што је почело да јој наноси бол.

Она каже да јој је Негре рекао да је зна за јавни тоалет у близини, али кад су стигли на локацију, тамо га није било.

„Истински сам почела да се мучим... осећала сам бол до тачке да сам убледела и да су сузе почеле да ми се сливају низ образе.“

Мари-Хелен каже да није имала другог избора него да мокри у јавности.

Она каже да јој је Негре понудио да је заклони сакоом.

„Било ме је страшно срамота“, каже она.

„Није скидао очи са мене.“

Мари-Хелен каже да је осећала срамоту годинама.

Као и Анаис, и њу је контактирала полиција, која јој је саопштила да је међу Негреовим наводним жртвама.

„Био је то веома велики шок за мене“, додаје она.

Хемијско потчињавање

Мари-Хелен каже да је поред психолошких узнемирености, од тада имала и уринарних проблема.

Она објашњава да иако се догађаји можда не уклапају у оно што људи обично замисле кад се помињу случајеви сексуалног напада, она нема никакве сумње шта јој се десило.

„Била сам нападнута, била сам омамљена, била сам отрована, али за мене је то очигледно био сексуални напад“, каже она.

Питање хемијског потчињавања прва је поменула француска посланица Сандрин Жосо.

Она је постала водећа активисткиња за ово поље након што је француски сенатор Жоел Геро ове године проглашен кривим за убацивање екстазија у њено пиће да би је сексуално напаствовао.

Жосо тврди да Француска предуго није чинила довољно како би пружила подршку женама које су биле дрогиране и кривично гонила прекршиоце.

Она је стајала иза овогодишњег увођења пилот програма у ком жене које сумњају да су биле дрогиране могу да понесу узорке крви, урина или косе у лабораторију на тестирање, а да не морају формално да поднесу пријаву полицији.

„Људи се мобилишу, жртве више тога пријављују, подносе више пријава полицији, а то је важно“, каже Жосо за ББЦ Глобалне жене.

Али ту има и ограничења.

Анаис, Мари-Хелен и многе друге Негреове наводне жртве нису сумњале да су биле дрогиране – а уколико се тестирање не обави веома брзо после самог догађаја, супстанце се неће показати у узорцима крви и урина.

Дроге могу да се открију дуже у коси, али како време пролази, све је теже утврдити кад су тачно дате.

Употреба диуретика на овај начин је „веома необична“, према професору Жан-Клоду Алварезу, који води пилот програм у болници Рејмонд-Поинкаре АП-ХП.

Он каже да никад није видео ништа слично за 26 година откако ради као токсиколог.

Лабораторија рутински тестира на 400 супстанци, а „сада, ми у Француској тражимо и диуретике“, додаје он.

Прошло је 15 година од Анаисиног сусрета са Негреом и седам година откако је први пут разговарала са полицијом.

Као и многе друге жене које су га оптужиле, незадовољна је колико је времена морало да прође него што је Негреов случај доспео на суд.

У међувремену, наводни починилац је наставио да ради у кадровској служби, према Fondation des Femmes, групи за заштиту права жена која подржава тридесетак погођених жена.

„Све је ово врло узнемирујуће и ја сам љута због начина на који нас третирају“, каже Анаис, која сада има 42 године.

Она каже да је први пут причала са полицијом 2019. године, али да потом није чула ништа о случају све до 2023. године, упркос томе што им је више пута слала мејлове.

„Четири године сам била усамљена у сазнању да сам жртва. Нисам знала шта да радим“, каже она.

„Веома сам љута на правосудни систем.“

Мари-Хелен описује чекање као „секундарну виктимизацију“.

„Као жртва, ја морам да докажем напад, да идем код психијатра, да пишем конкретне белешке“, каже она.

Одуживање случаја отежало је жртвама да поднесу оно што се десило.

„Не осећамо нужно да нас схватају потпуно озбиљно“, каже Мари-Хелен.

Калиопи Мингеиру из УН Жене рекла је за ББЦ да владе, полиција и правосудни систем морају да ураде више у борби против сексуалних напада уз помоћ дроге, и да се власти суочавају са „веома озбиљним изазовима“, као и да одлагања у случајевима наводног злостављања „уништавају животе жена“.

ББЦ је затражио од француске полиције, правосуђа и владе да одговоре на критике о вођењу случаја, али они то нису учинили.

Дуго времена је Мари-Хелен ћутала све док није престала да осећа срамоту.

„Не морам више да се кријем - ја сам жртва“, каже она.

„Важно ми је да се јавно огласим зато што то омогућује неким жртвама да се препознају, да открију да су биле жртве и да заузврат поднесу пријаву полицији.

„Оглашавање је нужно у свету у којем живимо, важно је говорити о сексистичком и сексуалном насиљу“, поручује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk