Sezona fudbalskih čuda: Neočekivani šampioni u evropskim ligama

U najjačim fudbalskim ligama Evrope sve je po starom.

Bajern je ponovo šampion, suvereni vladar nemačke Bundeslige, dvovlašće španskog fudbala nastavlja se titulom Barselone, Inter se kao najveći favorit vratio na tron u Italiji, a Pari Sen-Žermen (PSŽ) osvojio je peti trofej u nizu.

U Engleskoj se još čeka rasplet šampionske trke, u kojoj prednjači londonski Arsenal ispred Mančester sitija.

Ali, u, uslovno rečeno, manjim evropskim ligama ustaljeni poredak uzdrman je do temelja.

Među ligama rangiranim od 11. i 25. mesta na listi Evropske fudbalske unije (UEFA), više je onih u kojima je šampion sezonu počeo kao autsajder, dok su Crvena zvezda u Srbiji, Dinamo Zagreb u Hrvatskoj, škotski Seltik, poljski Leh i ukrajinski Šahtjor opravdali očekivanja.

Srpski trener Marko Nikolić sa atinskim AEK-om spektakularno je osvojio titulu prvaka Grčke ispred favorizovane trojke - atinskih velikana Olimpijakosa i Panatinaikosa, te solunskog PAOK-a.

Prvak Danske je stigao do titule posle 40 godina, a Austrije posle više od 60.

Novi šampion Švajcarske prošle sezone bio je u drugoj ligi, a najtrofejniji klub Crne Gore grčevito se borio za opstanak.

U celoj Skandinaviji došlo je do smene na fudbalskom tronu, a novi šampioni nikada ranije nisu osvajali titule ili su na njih čekali decenijama.

Krenimo u obilazak fudbalske Evrope.

'Srpska kolonija' u Atini do neočekivane titule

Atinski AEK je jedan od četiri najveća kluba u Grčkoj, uz Panatinaikos, Olimpijakos i PAOK, a prethodnu titulu osvojio je 2023. godine.

Tada je, kao i ove sezone, u timu bio srpski reprezentativac Mijat Gaćinović, a prethodnog leta su mu se pridružila još trojica zemljaka - trener Marko Nikolić, vezista Marko Grujić i napadač Luka Jović.

Ali, to nije značajno popravilo prognoze, pa je AEK u šampionsku trku ušao sa manjim šansama od tri velika rivala, sa kojima se na kraju takmičio u doigravanju za naslov šampiona.

I baš tada su crno-žuti pokazali šampionski karakter - Nikolićev tim je vezao 23 meča bez poraza u drugom delu sezone, uz nekoliko dobijenih važnih derbija u samoj završnici.

Pored Nikolića, koga su igrači posle osvajanja titule na konferenciji za štampu tokom veselja okupali, tome je najviše doprineo Jović sa 28 golova u svim takmičenjima, dok je Gaćinović imao važnu ulogu sa klupe.

„Osvajao sam titule i u drugim zemljama, ali ovo je jedan od najsrećnijih trenutaka u mojoj karijeri.

„Ostaće mi zauvek u srcu. Ova titula je posebna iz više razloga", rekao je Nikolić neposredno posle osvajanja trofeja.

NIkolić je sa beogradskim Partizanom osvojio titulu šampiona Srbije 2017. godine i to je poslednji šampionski trofej crno-belih, jer sve do danas primat je preuzela Crvena zvezda.

Malo je nedostajalo da atinski AEK napravi još jedno čudo, pošto je stigao i do same završnice Lige konferencije, trećeg klupskog takmičenja po kvalitetu u Evropi.

Eliminisao ga je španski Rajo Valjekano u polufinalu, iako je samo jedan gol nedostajao da AEK potpuno nadoknadi ubedljiv poraz iz prvog meča u Španiji.

Jednu od najlepših priča ove fudbalske klupske sezone ispisao je Elversberg, klub iz mesta u Nemačkoj sa tek dedetak hiljada stanovnika.

Elversberg se plasirao u Bundesligu, najjače ligaško takmičenje u Nemačkoj, kao drugoplasirani iz druge lige.

Jedan je od najmanjih klubova u istoriji Bundeslige, koji ima više vlasnika sezonskih karata nego stanovnika - i koji je pre četiri godine igrao u četvrtoj nemačkoj ligi.

Promena ravnoteže u srcu Evrope

Austrijskom ligom dugo je vladao Red Bul Salcburg, osvojio je 10 uzastopnih titula, ali je 2024. taj niz prekinuo Šturm iz Graca sa dva vezana trofeja.

Pred početak sezone, tim timovima davane su ubedljivo najveće šanse da se ponovo takmiče za titulu, treći favorit bio je Rapid iz Beča.

Titula od 2002. nije završila ni u jednom gradu mimo Beča, Graca i Salzburga.

Ali, sve je iznenadio LASK iz Linca, koji je prvo osvojio Kup Austrije, a onda u poslednjem kolu prvenstva ubedljivo savladao Austriju iz Beča i osigurao duplu krunu.

Tim sa severa Austrije jedinu šampionsku titulu osvojio je davne 1965, pa je jasno da je ovogodišnja dupla kruna, prva u istoriji kluba, velika senzacija.

Još veće iznenađenje napravio je švajcarski Tun, kao prvi klub u ovom veku koji je prekinuo dominaciju trojca Cirih-Bazel-Jang Bojs.

Da podvig bude veći, Tun se prošlog proleća vratio u Superligu iz drugog ranga švajcarskog fudbala i odmah osvojio prvi šampionski naslov u 128 godina dugoj istoriji kluba.

Koliko titula znači za sve u gradiću u srcu Švajcarske govori i podatak da je lokalni parlament odobrio da restorani i barovi budu otvoreni celu noć u danu kada se trofej proslavljao.

Dok je Tun još početkom maja obezbedio titulu, mađarski Đer strepeo je do poslednjeg kola i - uspeo.

Tesnom pobedom nad Kišvardom (1:0) došao je do prve titule posle 2013.

Nije klubu sa krajnjeg severozapada Mađarske strano da osvaja trofeje, jer su po četiri puta dosad bili prvaci i osvajači kupa te države.

Međutim, posle titule iz 2013. sve je krenulo nizbrdo, Đer je zapao u ogromne dugove, napustili su ga glavni sponzori, a do 2017. se takmičio u trećoj ligi Mađarske.

Manje od decenije kasnije, potpuno neočekivano, eto ga na tronu mađarskog fudbala, čime je okončan sedmogodišnji pobedonosni niz neprikosnovenog Ferencvaroša iz Budimpešte.

Uspehu Đera doprineo je Željko Gavrić, bivši vezista Crvene zvezde, koji je bio standardan i postigao je šest golova u ligi.

Novi vetrovi duvaju Skandinavijom

Posle duge vladavine Bode Glimta u Norveškoj i odličnih rezultata u evropskim takmičenjima tog tima, u novembru 2025. je tu dominaciju prekinuo Viking.

Vikinzi su se 2018. vratili u elitni rang iz druge lige, prethodnu titulu osvojili su davne 1991, a navijačima u gradiću Stavanger na jugozapadu Norveške neočekivani trofej doneo je veliku radost.

„Mnogi su vrlo nervozni i uzbuđeni zbog onoga što se dešava ovih dana. Nikada ovako nešto nisam osetio", izjavio je Lars Risan, navijač Vikinga i podkaster, za BBC.

Pozvao je sve poslodavce da radnicima u ponedeljak, dan posle proslave titule, daju slobodan dan.

„Nadam se da ovo neće biti jedini put da ovo osetimo, ali prošle su 34 godine", dodao je.

Ni u susednoj Švedskoj sezona, takođe završena na jesen 2025. zbog hladnog vremena, nije prošla prema očekivanjima.

Švedski velikani poput Malmea, AIK-a, Hamarbija i Jurgordena gledali su u leđa malenom Mjalbiju, klubu koji u 86 godina dugoj istoriji nikada nije bio šampion.

Čak je više godina igrao niže rangove, nego što je bio član elitnog.

Klub igra u Haleviku, mestu na južnoj obali Švedske koje ima manje od 1.500 stanovnika, što je petostruko manje od kapaciteta stadiona.

Do titule ga je doveo dugogodišnji trener Ander Torstenson, kojem je 2024. dijagnostikovana leukemija, ali je ostao na klupi.

„Ne osećam se drugačije danas nego kada sam živeo bez bolesti.

„Kao što sam rekao hiljadu puta, dijagnozu ostavljam u bolnici", govorio je posle povratka na posao nakon kraćeg bolovanja.

Pred kraj sezone ostvario je dvostruku pobedu - doneo je Mjalbiju prvu titulu u novembru prošle godine, a u oktobru su stigle još bolje vesti, pobedio je bolest.

I treća skandinavska zemlja dobila je novog šampiona, koji se 40 godina nije popeo na nacionalni tron.

Orhus, tim koji je dugo bio u senci uspešnijih Kopenhagena, Brondbija i Mitjilanda, okitio se peharom najboljeg danskog kluba.

Slavlje na ulicama drugog najvećeg grada u Danskoj moglo je da počne.

Suze u Edinburgu

Malo je falio da još jedna zemlja koju zapljuskuju hladne vode Atlantika dobije malo fudbalsko čudo.

Škotski Harts iz Edinburga ušao je u finiš sezone sa prednošću na tabeli nad velikanom Seltikom, pokušavajući da osvoji nacionalnu titulu koju čeka od 1960.

Sve je bilo spremno za bajkovit kraj: pred poslednje kolo Harts je imao bod više od Seltika, a u završnom meču sezone gostovali su baš zeleno-belima u Glazgovu.

Bio im je dovoljan i nerešen rezultat, a kada su poveli pred kraj prvog poluvremena, navijači tima u bordo dresovima već su videli titulu, koju većina njih nije dočekala za života.

Ali, Seltik je samo nekoliko minuta kasnije izjednačio, a sa još dva gola u drugom poluvremenu došao do neverovatne 56. titule u istoriji.

Pogledajte kako je mlada zvezda Barselone slavila titulu u Španiji:

Čuda Istočne Evrope

Azerbejdžanski fudbal već duže od decenije je carstvo Karabaga, najmoćnijeg tamošnjeg kluba koji od 2014. do 2025. samo jednom nije bio prvak.

Posle četiri uzastopna naslova i zapaženih sezona u Evropi, Karabag je ove godine napravio istorijski uspeh plasmanom u nokaut fazu Lige šampiona, nasuprot svim očekivanjima.

Ali, takođe mimo očekivanja, to je platio na domaćem frontu, gde je autsajder Sabah, tim iz gradića Masazir sa manje od 20.000 stanovnika, ubedljivo osvojio titulu.

Klub je osnovan 2017, a posle samo godinu dana zaigrao je u najjačem rangu azerbejdžanskog fudbala.

Ove sezone do titule ga je vodio Veljko Simić, bivši vezista Crvene zvezde, koji je na dva kola pred kraja šampionata već sakupio po 11 golova i asistencija i jedan je od najboljih pojedinaca prvenstva Azerbejdžana.

Ako je pad sa azerbejdžanskog trona za Karabag bio iznenađenje, silazak sa pobedničkog postolja za bugarski Ludogorec je pravi šok.

Tim iz Razgrada, koji je tokom prethodne decenije bio i ozbiljan faktor u evropskim okvirima, do ovog proleća imao je najduži aktivni šampionski niz u Evropi sa čak 14 vezanih titula.

Prekinuo ga je Levski iz Sofije, klub daleko veće istorije od Ludogoreca, ali i ekipa koja je na titulu čekala 17 godina.

Osvojila ju je ove sezone vrlo ubedljivo, četiri kola pred kraj prvenstva, i stigla do 27. šampionskog pehara u istoriji.

Raspored fudbalskih snaga u Crnoj Gori je značajno drugačiji i u tamošnjem prvenstvu nema toliko dominantnog tima.

Od 2006, kada je zemlja ponovo stekla nezavisnost, podgorička Budućnost je osvojila sedam titula, a nikšićka Sutjeska jednu manje, pa su ta dva tima bili ponovo glavni favoriti za pehar prvaka države.

Sutjeska je uspela prva da prođe kroz cilj i to nije bilo preveliko iznenađenje, ali senzacija je bila to što je Budućnost završila u grčevitoj borbi za opstanak.

Smenili su i trenera Miodraga Grofa Božovića, bivšeg stratega Crvene zvezde i nekoliko ruskih klubova, a nezadovoljni Varvari, najvatreniji navijači Podgoričana, traže smenu uprave i privatizaciju kluba.

U Bosni i Hercegovini, banjalučki Borac je odbranio titulu šampiona, dok je skopski Vardar, osnovan 1947, posle šest godina ponovo je prvak Severne Makedonije.

Šampionat u Rumuniji odlučen je u pretposlednjem kolu, direktnim duelom dva prvoplasirana tima Univerzitatee iz Krajove i Univerzitatee iz Kluža.

I pred taj meč na prvom mestu bila je ekipa iz Krajove, a ubedljivim trijumfom (5:0) potvrdila je titulu koju je čekala od 1991.

Ko god da je od dve Univerzitatee došao do pehara, bilo bi iznenađenje, jer je FCSB iz Bukurešta (nekadašnja Steaua), klub koji je 28 puta bio šampion Rumunije i osvajao je titule prethodne dve sezone, ušao je u prvenstvo kao izraziti favorit.

Ali, u godini kada obeležava 40. godina od titule prvaka Evrope iz 1986, FCSB je toliko razočarao da nije uspeo da se plasira ni među najboljih šest timova koji su u doigravanju odlučivali o prvaku države.

Iznenadila je i Omonija iz Nikozije, koja nije bila među glavnim favoritima na Kipru, ali je dominantno osvojila šampionski pehar četiri kola pred kraj prvenstva.

Jedan od glavnih aduta zelenih iz Nikozije bio je Stevan Jovetić, kapiten reprezentacije Crne Gore i bivši igrač Partizana, koji je prethodne dve sezone igrao za klub, od kojeg se oprostio peharom.

„Kada sam potpisao za Omoniju obećao sam da ću dati maksimum za ovaj klub i odlazim uzdignute glave, sa osvojenim trofejom", rekao je Jovetić na oproštaju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk