Šta je Dontov sistem brojanja i kako glas postaje mandat

Put glasačkog listića od štamparije do biračkog mesta protkan je brojnim stanicama, a za njegovo pretvaranje u mandat potrebna je pomoć matematike.

Svaka politička opcija koja u Srbiji osvoji manje od tri odsto, što je cenzus od 2020, ne učestvuje u podeli izbornog kolača, što se ne odnosi na manjinske stranke.

Kuda onda odlaze glasovi 'izbornih gubitnika' i da li su 'bačeni'?

Odgovor na ovo pitanje nudi naizgled komplikovana računica, a napravio ju je još u 19. veku belgijski matematičar Viktor D'Ont.

Njegovu formulu - Dontov proporcionalni sistem - za raspodelu mandata koriste mnoge zemlje, a u Srbiji se primenjuje od uvođenja višestranačja 1990-ih.

Najprostije rečeno - primenom ovog sistema svi glasovi stranaka ili koalicija ispod cenzusa uglavnom se raspoređuju 'najsnažnijim' listama, odnosno onim koje su osvojile najviše procenata.

Kako to izgleda u praksi?

Deluje kao poznatim mim na društvenim mrežama zbunjene žene koju zapljuskuju matematičke formule - ali nije.

Vanredni parlamentarni izbori na kojima se bira 250 poslanika biće održani 25. oktobra.

Od 14 parlamentarnih u modernoj istoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, redovno se glasalo samo četiri puta - 1990, 1997, 2012. i 2020. godine.

Vanredno se glasalo 10, a krajem oktobra biće 11. put.

Pogledajte šta je funkionerska kampanja

Kako se računaju mandati prema Dontovom sistemu?

Poslanici Skupštine Srbije biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu.

Glasa se za izbornu listu kandidata i što više procenata osvoji lista, to joj sledi i više mesta u Narodnoj skupštni.

Mandati joj se raspodeljuju srazmerno osvojenim glasovima.

Tu dolazimo do matematičara Donta i njegove formule.

„Mi samo računamo stranke koje su prešle cenzus i ulaze u parlament.

„Sve ostalo se uslovno rečeno 'baca' i ti glasovi ne ulaze u konačnu računicu", objašnjava Zoran Lučić, matemaričar i nekadašnji izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), za BBC na srpskom.

U praksi, u podeli izbornog kolača učestvuje manje stranaka, ali se povećava udeo koji im sleduje.

„Poređate stranke koje su prešle cenzus, a onda njihove osvojene glasove delite sa jedan, dva, tri, četiri, sve do 250 koliko je mandata i tako dobijate matricu.

„Iz te matrice birate 250 najvećih brojeva. Koliko puta se određena lista pojavi u toj matrici toliko mandata joj sledi", kaže Lučić.

Da ne bismo baratali velikim brojevima zamislimo da se na izborima deli 100 glasova, na pet igrača.

Stranka A je osvojila 46 glasova (odnosno 46 odsto), a partija B 24 glasova (odnosno 24 odsto) i tri stranke nisu prešle cenzus, a sve ukupno su osvojile 30 glasova.

Pošto se odbije tih 30 glasova stranaka koje nisu prešle izborni prag, ukupni broj raspoloživih glasova je 70 i to je sada 100 odsto.

Na osnovu novog stanja stranka A sada ima udeo u tom kolaču od 65,7 odsto, a samim tim i više mandata.

Drugoplasiranoj opciji će se takođe 'dodati' novi mandati u odnosu na početno stanje, ali manje nego partiji A.

Uoči parlamentarnih izbora 2020, visina cenzusa za ulazak neke liste u skupštinu smanjen je sa pet na tri odsto glasova izašlih.

Izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od tri odsto glasova izašlih birača i imaju zagarantovan određeni broj mesta u parlamentu.

Za 250 poslaničkih mandata 2023. borilo se 18 političkih opcija - 10 je prešlo cenzus, među kojima i pet manjinskih partija.

Liste koje su ostale ispod izbornog praga zajedno su osvojile nešto više od 260.000 glasova.

Kada njih odbijemo od oko 3,7 miliona važećih, raspolažemo sa nešto više od 3, 4 miliona glasova, a treba da se raspodele na 10 lista koje su prešle cenzus.

Najviše glasova tada je osvojila Srpska napredna stranka (SNS) - 46,75 odsto.

U novoj računici oni su imali 51 odsto, odnosno 129 mandata.

„Ljudima možda ne odgovara dejstvo, a to je da daje 'najjačima', ali to je i dalje malo.

„Dontov sistem zanima samo čista matematika, koliko ste brojeva osvojili", ukazuje Lučić.

Kada se završi glasanje i utvrde zvanični rezultati Republička izborna komisija (RIK) u roku od 10 dana dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike prateći redosled na njihovoj izbornoj listi.

Novi saziv Narodne skupštine počinje kada se potvrde mandati najmanje dve trećine poslanika na prvoj sednici.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk