Izbori u Srbiji: Kraj kampanje koja je oživela politiku

Od zemlje u kojoj se na politiku gleda sa prezirom, Srbija je u mesec i po dana predizborne kampanje postala mesto gde se gotovo samo o politici razgovara.

Ponovo su na ekranima televizijske debate kandidata, a na ulicama prebrojavanje oko stranačkih mitinga i promotivnih štandova.

Ipak, menja se i atmosfera, ali na lošije: posmatrači ocenjuju da su kampanju obeležili izborni inženjering, ograničavanje slobode i nasilje.

Pojava jednog novog aktera, koji je dugo tvrdio da nikako ne želi da se bavi politikom, oživela je političku scenu u zemlji kojom 14 godina neprikosnoveno vlada Srpska napredna stranka (SNS).

Stranka čiji je član Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik države, bori se za priliku da produži najduže vreme na vlasti od povratka višestranačja u Srbiji.

Studentska lista nastala je na talasu protesta posle smrtonosnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i prerasla u politički pokret šarenolikih ideja.

U raspodeli političkih karata, ključna uloga u formiranju većine bi ipak mogla da pripadne nekim od predstavnika tradicionalnih stranaka koje su se opredelile za izlazak na izbore.

Izborna tišina počinje u četvrtak, 22. oktobra, u ponoć i traje do nedelje u 7 časova, kada će biti otvoreno više od 8.000 biračkih mesta, istovremeno kada i u dijaspori.

Gotovo 6,5 miliona birača imaće izbor od 18 lista kandidata koje se bore za 250 mesta u parlamentu.

Prvi rezultati očekuju se nekoliko sati po zatvaranju birališta u 20 sati, a ključna borba vodiće se za osvajanje većine od 126 poslaničkih mandata, što je broj koji garantuje mogućnost formiranja vlasti.

U budući parlament Srbije ući će samo liste koje osvoje više od tri odsto glasova, što je izborni prag koji se ne primenjuje na stranke nacionalnih manjina.

Šta smo u kampanji dobili?

Izborni plakati, poneka reklama na televiziji i žustra kampanja sa ograničenim domašajem na internetu.

Tako su u prethodnih desetak godina izgledale predizborne kampanje u Srbiji, gde su, za vreme vladavine SNS-a, tradicionalne opozicione stranke osiromašile finansijski i kadrovski.

Velika okupljanja, uz korišćenje svih resursa do kojih su mogli doći, organizovali su uglavnom naprednjaci, dok je ostalih konvencija bilo manje i bile su manje brojne.

Tokom 2026, ulicama i putevima Srbije se šetalo, trčalo, vozili bicikli, privatni automobili, najavljivala čak i vožnja kamiončića.

Skupovi su izašli iz sportskih hala i kongresnih dvorana na trgove, na kojima su se vijorile razne zastave.

Bilo je i posla za policiju koja je prekovremeno morala da radi na razdvajanju suprostavljenih pristalica i tabora.

Ništa manje nije se promenio ni televizijski program.

U prethodnim godinama bio je oštro podeljen na medije na kojima se rado obraćaju predstavnici vlasti, a opozicija priviri samo u obaveznim terminima, i one medije gde vladajući nisu želeli da se pojave.

U prethodnih mesec i po dana, četiri stolice i četiri čaše vode čekale su četiri gosta različitih političkih opcija i stavova na velikom broju televizija.

Pomalo zaboravljene debate i sučeljavanja stavova često su bila glasna, žustra, iz njih su mnogi tvrdili da su izašli kao pobednici, ali su ipak retki bili momenti koje ćemo pamtiti i posle prebrojavanja glasačkih listića.

Izvan debata ostao je doskorašnji predsednik Srbije, mada se ponudio, simulirajući razgovor sa kamenom za kupus umesto predstavnikom Studentske liste.

Pamtiće se muzički rat, sa narodnjačkim tonovima.

Studenti su za himnu odabrali pesmu „Tri poljupca hoću ja" Snežane Savić, simpatizerke rivalskih naprednjaka.

Oni su odgovorili „Ruzmarinom" Merime Njegomir, koja je tri godine pre smrti zvanično postala članica SNS.

Politika je stigla gde ranije nije, pa je Vučić, kandidat SNS-a za premijera, posle brojnih crkava, ušao i u oltar manastira Jovanje, prostor koji je rezervisan samo za sveštenike i one koji imaju njihovu posebnu dozvolu.

Kampanja je donela i političare-povratnike, a Bogoljub Karić obeležio je kambek lizanjem tuđih sladoleda i pričom o semenoj tečnosti muškaraca.

Šta smo u kampanji izgubili?

Gotovo na samom početku izborne kampanje za parlamentarne izbore, Srbija je izgubila - predsednika.

Aleksandar Vučić podneo je ostavku na funkciju za koju mu je mandat svakako isticao naredne godine i ne bi imao pravo da bude ponovo izabran.

Nekadašnjeg lidera naprednjaka zamenjuje Ana Brnabić, predsednica aktuelnog saziva republičke skupštine, koja će na ovoj funkciji ostati sve dok se ne konstituiše novi saziv koji se bira 25. oktobra.

Izborni listić ostao je bez brojnih stranaka koje su u prethodnim izbornim ciklusima bile redovno prisutne.

Opozicione stranke: Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka, Dosta je bilo, Dveri i mnogi drugi, manji ili veći, mahom su odlučili da podrže Studentsku listu i praktično privremeno zamrznu sopstveno političko delovanje.

Uprkos podršci novom političkom igraču, stranačkim akterima ostala su zatvorena vrata na predizbornim skupovima SL.

Oni koji su na izbore rešili da izađu samostalno, poput Stranke slobode i pravde (SSP) ili stranke Srbija-centar (SRCE), ostali su bez pojedinih članova ili odbora.

Isto je zadesilo i socijaliste, koji su najpre iz sopstvenih redova izbacili Branka Ružića, a onda su usledile ostavke na lokalnom nivou.

Na globalnom nivou, uprkos novoprobuđenom interesovanju za politiku na domaćem terenu, izbori u Srbiji nisu privukli veliku pažnju.

Osim otvorene podrške naprednjacima koja je stigla iz Moskve od Vladimira Putina, u Novi Sad je na skup SNS došao samo slovački premijer Robert Fico.

Još je upadljiviji izostanak jasnih poruka iz zapadnih prestonica.

Dok je Trampova administracija očigledno veoma nezainteresovana za dešavanja na Balkanu, Evropska unija se na izborima našla u drugom planu.

Osim liste Evropska Srbija, nijedna od vodećih lista nije istakla nastavak priključivanja EU kao jedan od ključnih ciljeva.

Studentska lista saopštila je da nema nameru da se usaglašava sa spoljnom politikom EU o sankcijama Rusiji i tako ugrozila jedan mogući saveznički most, bar na neko vreme.

Koliko će Srbija ostati bez skupštinske većine i nove vlade, zavisiće od rezultata glasanja koje ne treba očekivati u prvih nekoliko sati po zatvaranju birališta.

Mogla bi to da bude maratonska postizborna noć.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk