Сезона фудбалских чуда: Неочекивани шампиони у европским лигама

У најјачим фудбалским лигама Европе све је по старом.

Бајерн је поново шампион, суверени владар немачке Бундеслиге, двовлашће шпанског фудбала наставља се титулом Барселоне, Интер се као највећи фаворит вратио на трон у Италији, а Пари Сен-Жермен (ПСЖ) освојио је пети трофеј у низу.

У Енглеској се још чека расплет шампионске трке, у којој предњачи лондонски Арсенал испред Манчестер ситија.

Али, у, условно речено, мањим европским лигама устаљени поредак уздрман је до темеља.

Међу лигама рангираним од 11. и 25. места на листи Европске фудбалске уније (УЕФА), више је оних у којима је шампион сезону почео као аутсајдер, док су Црвена звезда у Србији, Динамо Загреб у Хрватској, шкотски Селтик, пољски Лех и украјински Шахтјор оправдали очекивања.

Српски тренер Марко Николић са атинским АЕК-ом спектакуларно је освојио титулу првака Грчке испред фаворизоване тројке - атинских великана Олимпијакоса и Панатинаикоса, те солунског ПАОК-а.

Првак Данске је стигао до титуле после 40 година, а Аустрије после више од 60.

Нови шампион Швајцарске прошле сезоне био је у другој лиги, а најтрофејнији клуб Црне Горе грчевито се борио за опстанак.

У целој Скандинавији дошло је до смене на фудбалском трону, а нови шампиони никада раније нису освајали титуле или су на њих чекали деценијама.

Кренимо у обилазак фудбалске Европе.

'Српска колонија' у Атини до неочекиване титуле

Атински АЕК је један од четири највећа клуба у Грчкој, уз Панатинаикос, Олимпијакос и ПАОК, а претходну титулу освојио је 2023. године.

Тада је, као и ове сезоне, у тиму био српски репрезентативац Мијат Гаћиновић, а претходног лета су му се придружила још тројица земљака - тренер Марко Николић, везиста Марко Грујић и нападач Лука Јовић.

Али, то није значајно поправило прогнозе, па је АЕК у шампионску трку ушао са мањим шансама од три велика ривала, са којима се на крају такмичио у доигравању за наслов шампиона.

И баш тада су црно-жути показали шампионски карактер - Николићев тим је везао 23 меча без пораза у другом делу сезоне, уз неколико добијених важних дербија у самој завршници.

Поред Николића, кога су играчи после освајања титуле на конференцији за штампу током весеља окупали, томе је највише допринео Јовић са 28 голова у свим такмичењима, док је Гаћиновић имао важну улогу са клупе.

„Освајао сам титуле и у другим земљама, али ово је један од најсрећнијих тренутака у мојој каријери.

„Остаће ми заувек у срцу. Ова титула је посебна из више разлога", рекао је Николић непосредно после освајања трофеја.

НИколић је са београдским Партизаном освојио титулу шампиона Србије 2017. године и то је последњи шампионски трофеј црно-белих, јер све до данас примат је преузела Црвена звезда.

Мало је недостајало да атински АЕК направи још једно чудо, пошто је стигао и до саме завршнице Лиге конференције, трећег клупског такмичења по квалитету у Европи.

Елиминисао га је шпански Рајо Ваљекано у полуфиналу, иако је само један гол недостајао да АЕК потпуно надокнади убедљив пораз из првог меча у Шпанији.

Једну од најлепших прича ове фудбалске клупске сезоне исписао је Елверсберг, клуб из места у Немачкој са тек дедетак хиљада становника.

Елверсберг се пласирао у Бундеслигу, најјаче лигашко такмичење у Немачкој, као другопласирани из друге лиге.

Један је од најмањих клубова у историји Бундеслиге, који има више власника сезонских карата него становника - и који је пре четири године играо у четвртој немачкој лиги.

Промена равнотеже у срцу Европе

Аустријском лигом дуго је владао Ред Бул Салцбург, освојио је 10 узастопних титула, али је 2024. тај низ прекинуо Штурм из Граца са два везана трофеја.

Пред почетак сезоне, тим тимовима даване су убедљиво највеће шансе да се поново такмиче за титулу, трећи фаворит био је Рапид из Беча.

Титула од 2002. није завршила ни у једном граду мимо Беча, Граца и Салзбурга.

Али, све је изненадио ЛАСК из Линца, који је прво освојио Куп Аустрије, а онда у последњем колу првенства убедљиво савладао Аустрију из Беча и осигурао дуплу круну.

Тим са севера Аустрије једину шампионску титулу освојио је давне 1965, па је јасно да је овогодишња дупла круна, прва у историји клуба, велика сензација.

Још веће изненађење направио је швајцарски Тун, као први клуб у овом веку који је прекинуо доминацију тројца Цирих-Базел-Јанг Бојс.

Да подвиг буде већи, Тун се прошлог пролећа вратио у Суперлигу из другог ранга швајцарског фудбала и одмах освојио први шампионски наслов у 128 година дугој историји клуба.

Колико титула значи за све у градићу у срцу Швајцарске говори и податак да је локални парламент одобрио да ресторани и барови буду отворени целу ноћ у дану када се трофеј прослављао.

Док је Тун још почетком маја обезбедио титулу, мађарски Ђер стрепео је до последњег кола и - успео.

Тесном победом над Кишвардом (1:0) дошао је до прве титуле после 2013.

Није клубу са крајњег северозапада Мађарске страно да осваја трофеје, јер су по четири пута досад били прваци и освајачи купа те државе.

Међутим, после титуле из 2013. све је кренуло низбрдо, Ђер је запао у огромне дугове, напустили су га главни спонзори, а до 2017. се такмичио у трећој лиги Мађарске.

Мање од деценије касније, потпуно неочекивано, ето га на трону мађарског фудбала, чиме је окончан седмогодишњи победоносни низ неприкосновеног Ференцвароша из Будимпеште.

Успеху Ђера допринео је Жељко Гаврић, бивши везиста Црвене звезде, који је био стандардан и постигао је шест голова у лиги.

Нови ветрови дувају Скандинавијом

После дуге владавине Боде Глимта у Норвешкој и одличних резултата у европским такмичењима тог тима, у новембру 2025. је ту доминацију прекинуо Викинг.

Викинзи су се 2018. вратили у елитни ранг из друге лиге, претходну титулу освојили су давне 1991, а навијачима у градићу Ставангер на југозападу Норвешке неочекивани трофеј донео је велику радост.

„Многи су врло нервозни и узбуђени због онога што се дешава ових дана. Никада овако нешто нисам осетио", изјавио је Ларс Рисан, навијач Викинга и подкастер, за ББЦ.

Позвао је све послодавце да радницима у понедељак, дан после прославе титуле, дају слободан дан.

„Надам се да ово неће бити једини пут да ово осетимо, али прошле су 34 године", додао је.

Ни у суседној Шведској сезона, такође завршена на јесен 2025. због хладног времена, није прошла према очекивањима.

Шведски великани попут Малмеа, АИК-а, Хамарбија и Јургордена гледали су у леђа маленом Мјалбију, клубу који у 86 година дугој историји никада није био шампион.

Чак је више година играо ниже рангове, него што је био члан елитног.

Клуб игра у Халевику, месту на јужној обали Шведске које има мање од 1.500 становника, што је петоструко мање од капацитета стадиона.

До титуле га је довео дугогодишњи тренер Андер Торстенсон, којем је 2024. дијагностикована леукемија, али је остао на клупи.

„Не осећам се другачије данас него када сам живео без болести.

„Као што сам рекао хиљаду пута, дијагнозу остављам у болници", говорио је после повратка на посао након краћег боловања.

Пред крај сезоне остварио је двоструку победу - донео је Мјалбију прву титулу у новембру прошле године, а у октобру су стигле још боље вести, победио је болест.

И трећа скандинавска земља добила је новог шампиона, који се 40 година није попео на национални трон.

Орхус, тим који је дуго био у сенци успешнијих Копенхагена, Брондбија и Митјиланда, окитио се пехаром најбољег данског клуба.

Славље на улицама другог највећег града у Данској могло је да почне.

Сузе у Единбургу

Мало је фалио да још једна земља коју запљускују хладне воде Атлантика добије мало фудбалско чудо.

Шкотски Хартс из Единбурга ушао је у финиш сезоне са предношћу на табели над великаном Селтиком, покушавајући да освоји националну титулу коју чека од 1960.

Све је било спремно за бајковит крај: пред последње коло Хартс је имао бод више од Селтика, а у завршном мечу сезоне гостовали су баш зелено-белима у Глазгову.

Био им је довољан и нерешен резултат, а када су повели пред крај првог полувремена, навијачи тима у бордо дресовима већ су видели титулу, коју већина њих није дочекала за живота.

Али, Селтик је само неколико минута касније изједначио, а са још два гола у другом полувремену дошао до невероватне 56. титуле у историји.

Погледајте како је млада звезда Барселоне славила титулу у Шпанији:

Чуда Источне Европе

Азербејџански фудбал већ дуже од деценије је царство Карабага, најмоћнијег тамошњег клуба који од 2014. до 2025. само једном није био првак.

После четири узастопна наслова и запажених сезона у Европи, Карабаг је ове године направио историјски успех пласманом у нокаут фазу Лиге шампиона, насупрот свим очекивањима.

Али, такође мимо очекивања, то је платио на домаћем фронту, где је аутсајдер Сабах, тим из градића Масазир са мање од 20.000 становника, убедљиво освојио титулу.

Клуб је основан 2017, а после само годину дана заиграо је у најјачем рангу азербејџанског фудбала.

Ове сезоне до титуле га је водио Вељко Симић, бивши везиста Црвене звезде, који је на два кола пред краја шампионата већ сакупио по 11 голова и асистенција и један је од најбољих појединаца првенства Азербејџана.

Ако је пад са азербејџанског трона за Карабаг био изненађење, силазак са победничког постоља за бугарски Лудогорец је прави шок.

Тим из Разграда, који је током претходне деценије био и озбиљан фактор у европским оквирима, до овог пролећа имао је најдужи активни шампионски низ у Европи са чак 14 везаних титула.

Прекинуо га је Левски из Софије, клуб далеко веће историје од Лудогореца, али и екипа која је на титулу чекала 17 година.

Освојила ју је ове сезоне врло убедљиво, четири кола пред крај првенства, и стигла до 27. шампионског пехара у историји.

Распоред фудбалских снага у Црној Гори је значајно другачији и у тамошњем првенству нема толико доминантног тима.

Од 2006, када је земља поново стекла независност, подгоричка Будућност је освојила седам титула, а никшићка Сутјеска једну мање, па су та два тима били поново главни фаворити за пехар првака државе.

Сутјеска је успела прва да прође кроз циљ и то није било превелико изненађење, али сензација је била то што је Будућност завршила у грчевитој борби за опстанак.

Сменили су и тренера Миодрага Грофа Божовића, бившег стратега Црвене звезде и неколико руских клубова, а незадовољни Варвари, најватренији навијачи Подгоричана, траже смену управе и приватизацију клуба.

У Босни и Херцеговини, бањалучки Борац је одбранио титулу шампиона, док је скопски Вардар, основан 1947, после шест година поново је првак Северне Македоније.

Шампионат у Румунији одлучен је у претпоследњем колу, директним дуелом два првопласирана тима Универзитатее из Крајове и Универзитатее из Клужа.

И пред тај меч на првом месту била је екипа из Крајове, а убедљивим тријумфом (5:0) потврдила је титулу коју је чекала од 1991.

Ко год да је од две Универзитатее дошао до пехара, било би изненађење, јер је ФЦСБ из Букурешта (некадашња Стеауа), клуб који је 28 пута био шампион Румуније и освајао је титуле претходне две сезоне, ушао је у првенство као изразити фаворит.

Али, у години када обележава 40. година од титуле првака Европе из 1986, ФЦСБ је толико разочарао да није успео да се пласира ни међу најбољих шест тимова који су у доигравању одлучивали о прваку државе.

Изненадила је и Омонија из Никозије, која није била међу главним фаворитима на Кипру, али је доминантно освојила шампионски пехар четири кола пред крај првенства.

Један од главних адута зелених из Никозије био је Стеван Јоветић, капитен репрезентације Црне Горе и бивши играч Партизана, који је претходне две сезоне играо за клуб, од којег се опростио пехаром.

„Када сам потписао за Омонију обећао сам да ћу дати максимум за овај клуб и одлазим уздигнуте главе, са освојеним трофејом", рекао је Јоветић на опроштају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk