Деценију касније, Трамп дошао у јачу и самоуверенију Кину

Кинески лидер Си Ђинпинг дочекује америчког колегу Доналда Трампа у Пекингу, што одмах враћа сећања на претходну посету из 2017. године - тад је шефу Беле куће било угађано на сваком кораку, са све вечером организованом у Забрањеном граду, што је част која није била указана ниједном америчком председнику пре њега.

Ова посета обећава да ће бити једнако грандиозан, са све обиласком Џонгнанхаја, ексклузивног комплекса у којем живи и ради кинеска врхушка.

Агенда ће бити једнако трновита, са Ираном као новим извором напетости, поред трговине, технологије и Тајвана.

Али много тога се изменило, јер се Трамп сада враћа у јачу и много самоуверенију Кину.

Зашавши добрано у до сада неприкосновени трећи мандат, амбициозни Си Ђинпинг наставља са реализацијом планова за „нове продуктивне снаге“, с огромним улагањима у обновљиву енергију, роботику и вештачку интелигенцију.

Ако амерички председник и његова администрација желе увид у будућност којој тежи Пекинг у последњој деценији, морају да се загледају даље од велелепног срца престонице у којој ће провести већи део времена.

На далеком, кршевитом северу, соларна и енергија ветра сада доминирају бескрајним крајоликом.

На индустријском југу, аутоматизација мења фабрике и ланце снабдевања, а мега-градови попут Чунгкинга постали су саставни део фидова инфлуенсера на друштвеним мрежама.

Милијарде у државним инвестицијама преобразиле су Чунгкинг, суморни фабрички центар на далеком југозападу у моћан симбол Кине која се мења прихватајући нове технологије, нову трговину и нову одредницу - „у тренду“ - док покушава да покаже свету срдачније лице.

Те 2017. године, Кина је покушавала да докаже да је на равној нози са САД, каже Али Вајн, виши истраживач и саветник за заступање у америчко-кинеским односима при Међународној кризној групи.

„Мислим да је кинеска делегација разумљиво појачала дипломатске напоре у покушају да ода утисак да је председник Си Ђинпинг геополитички дорастао председнику Трампу.

„Оно што ми је упечатљиво је да овај пут тај труд за Кинезе уопште није био неопходан“, додаје.

Вашингтон сада прихвата да му је Кина „малтене равна“, каже Вајн, који описује Пекинг као „вероватно најмоћнијег такмаца са којим су се Сједињене Америчке Државе суочиле у историји“.

'Америка на првом месту' против кинеске игре на дуге стазе

Трамп је, заузврат, вероватно најнестабилнији страни лидер са којим је Кина икада имала посла.

Он чак има и надимак у Кини - Чуан Ђиангуо, што значи „Трамп, градитељ нације“.

На интернету многи Кинези верују да су његова поларизујућа политика и трговински ратови помогли успону Кине слабљењем положаја Америке у свету.

„Њега нимало није брига за последице“, каже средовечни човек на одмору у Чунгкингу.

„Он мора да зна да ми делимо исти свет. То је глобално село. Он не би смео да ставља Америку увек на прво место.“

Човек каже да жели да остане анониман док стоји у маси која се тиска како би уловила добар поглед на призор неонских небодера Чунгкинга.

„Кина деценијама води стратегију загледану у будућност“, додаје он, док се светска „сајбер-панк“ престоница осветљава иза њега у сумрак.

Чунгкинг је извајан у планини зато што градитељи нису имали да иду где другде осим у висину.

Друмови се пењу и уврћу око стрмих падина, док подземна железница тутњи под земљом, а потом и кроз читаве слојеве зграда.

Све се преклапа да би створило оно што путописци називају кинеским „8Д“ градом.

Баш као и туристи нагнути одозго, посетиоци у бродићима испод покушавају да усликају ултимативну фотографију: вертикални пејзаж који се надвија над реку Јангце у неонским нијансама плаве, пурпурне и црвене.

Ово је град који нуди прозор у покушаје Пекинга да дорасте америчкој сили на разноразне начине.

Кина пооштрава меку моћ и нуди страним туристима улазак без визе.

Око два милиона њих прошле године је ставило Чунгкинг на списак места која морају да се посете, уз Пекинг и Шангај.

Али спектакуларни раст Чунгкинга има своју цену.

Његова изградња подразумевала је један од највећих сконцентрисаних напора у урбаној грађевини у савременој историји.

А локална власт, са становништвом од више од 30 милиона људи, сада је у огромним дуговима.

Успорена привреда и сектор некретнина у кризи томе не помажу.

Даље од футуристичких призора града налазе се старије четврти у којима радници сортирају пакете или продају воће и поврће у нади да ће зарадити неколико долара дневно.

Трампове царине и сада америчко-израелски рат у Ирану притискају болне тачке кинеске привреде док цене кућа падају, незапосленост скаче, а слаба потрошња истрајава.

Током свега овога, ауторитарни стисак Комунистичке партије Кине остаје чврст.

Многи Кинези нерадо причају о политици и, иако имају поруку за Трампа, желе да остану анонимни.

„Желим да поручим Трампу да престане да прави проблеме“, каже маникирка чије су инвестиције пропатиле због пада светске привреде после кризе на Блиском истоку.

Неки млади људи и даље доживљавају Америку као светионик слободе и могућности.

„Кад помислим на САД, помислим на слободу, да људи тамо могу да пронађу личност и открију властити потенцијал“, каже студенткиња моде на одмору са пријатељицом.

„То је земља пуна креативности и мудрости, и многи млади Кинези би волели да могу тамо да се образују.“

То је постао врло неизвестан сан због напетих односа две суперсиле последњих година.

Али је уједно навело кинеске инжењере да реализују иновације код куће.

Погледајте видео: Да ли је Кина лидер светски технолошки лидер

Трка: Од робота до електричних возила

У двоспратној водећој лабораторији у једном од многих пословних центара у Чунгкингу, група деце из вртића церека се од среће док гледа роботску рибу како плива по базену.

И други хуманоидни роботи оживљавају и демонстрирају кунг фу потезе или фанки плесне покрете.

Деца су жељна да се покажу пред камерама ББЦ-ја, а учитељица им помаже да вежбају енглески терајући их да заједно понављају: „Овај робот уме да плеше!“

Кина већ има највећи број индустријских робота у фабрикама, а само ове године држава планира да уложи око 400 милијарди долара у роботику.

Чунгкинг, који је у средишту свог тог улагања, жели да постане Силицијумска долина западне Кине.

Али овде и широм земље, кинеској роботици ће можда бити потребна америчка помоћ.

Роботима је потребан мозак који брзо ради и због тога Кина жели да купи више најсавременијих чипова вештачке интелигенције од америчке фирме Нвидиа.

То би могао да буде камен спотицања на овонедељном сусрету.

Администрација Џозефа Бајдена је 2022. године покушала да заустави развој кинеске вештачке интелигенције и роботике ускративши јој најсавременије полупроводнике.

Трамп је попустио ту политику.

Прошле године он је омогућио Нвидији да почне да продаје више напредних чипова Кини, али не и оне најнапредније.

Док се Кина и САД боре за технолошку надмоћ, аналитичари верују да због успона вештачке интелигенције постоји већи разлог за забринутост.

Неки страхују да би један лош актер са лаптопом у бункеру било где могао да хакује здравствене службе или пронађе нуклеарне кодове за лансирање, и тврде да је ово прави тренутак за обојицу лидера да мисле на опште добро, уместо на надметање између великих сила.

Конкуренција ће свакако диктирати агенду.

Кина је већ почела да ради све што може да би осигурала да не зависи од Америке као главног трговинског партнера.

Кинески извоз у САД опао је у последњих неколико година за око 20 одсто и Америка је сада трећи највећи трговински партнер Клине, иза Југоисточне Азије и Европске уније.

Грандиозност Трампове последње посете није спречила САД да уведе огромне царине на кинеску робу и Пекинг је научио лекцију.

Кад је Трамп постао главни кандидат у председничкој трци 2024. године, кинески званичници су се бацили на посао.

Седели су на састанцима стручних група у Вашингтону након што су га још једном чули како упозорава да ће зауздати оно што доживљава као нефер кинеску трговинску праксу.

Кад су царине уведене прошле године, Кина је била једина земља која није устукнула пред њима.

Да ли ће се крхко трговинско примирје одржати или довести до некаквог значајнијег споразума, главно је питање за ову недељу.

Али прошла година је свакако осоколила Пекинг.

„Ми не зависимо од америчког тржишта“, каже Лусија Чен, која продаје електричне аутомобиле за Сахијо, фирму у Чунгкингу, кључном граду у овој иницијативи за самоодрживост.

Чунгкинг је водећи град у земљи у производњи аутомобила, потврдивши кинески положај као највећег произвођача аутомобила на свету.

Си Ђинпинг је затражио директне железничке везе одавде кроз читаву Централну Азију све до Европе, које су коштале око 5 милијарди долара и Чен сматра ову железничку везу корисном за продају више робе клијентима.

„Прилично сам оптимистична у вези са будућим развојем индустрије електричних аутомобила у Чунгкингу“, каже она током обиласка фабрике.

„Моја породица и пријатељи су се сви пребацили са аутомобила на гориво на електричне аутомобиле. Због иранског рата, цене бензина су много скочиле, а бројни купци размишљају о електричном аутомобилу по први пут.“

Упркос томе што криза на Блиском истоку и даље траје, Трамп долази у Кину делом да покуша да оконча рат.

Он се нада да ће Кина помоћи у посредовању око споразума са њеним пријатељем Техераном - још један знак сада кључне улоге Пекинга на светској сцени.

Амерички председник воли да се хвали да има добре односе са Сијем Ђинпингом и можда верује да може да преговара са кинеским лидером.

Он ће желети и нешто опипљиво од овог сусрета и ако допутује у Пекинг и буде могао да се врати кући тврдећи да је убедио Кинезе да купују више америчке робе, то би могао да доживи као победу.

Увид у будућност?

За Кину би победа могла да се крије у глаткој, добро организованој државничкој посети.

Трговински споразум ће представљати огромно олакшање, али чак и без њега, посета америчког председника после скоро деценије потцртава поруку Сија Ђинпинга - да је Кина отворена за пословање и према свету.

„Осећам као да се Кина све више и више повезује са светом, интегрише се све више са међународном заједницом“, каже фотограф из Чонгкинга.

„За мене је у прошлости било веома тешко да видим људе са плавом косом као што је ваша, али сада срећем много странаца.

„Сви смо као једна велика породица.“

Он је један од многих који се користи локалном економијом која је никла овде.

На обали реке, преко пута места на ком локални воз улазу у једну од стамбених зграда, стоји ред посетилаца отворених уста.

Једна жена извикују упутства мужу да добро ухвати воз док пристиже, она се прави да жваће као да је управо завршила укусан оброк.

Ово можда делује као смешан тренд, али „једење воза у Чунгкингу“ је постало вирално.

Мушкарац, добрано у седамдесетим, шали се да му учешће у овом спектаклу на друштвеним мрежама помаже да „остане млад у души“.

Ово је Кина коју Си Ђинпинг жели да свет виђа све више док покушава да представи себе као светионик стабилности у контрасту са непредвидивим Трампом.

Већ мало више од годину дана откако је Трамп дошао на власт, светски поредак се изузетно променио, ојачавши позиције Пекинга.

Његов приступ „Америка на првом месту“ (America First) довео је до тога да савезници и ривали не могу да се опораве од непрестаног увођења и укидања царина, док Пекинг истовремено размотава црвени тепих на парадама у част политичких лидера са Запада, међу њима из Велике Британије, Канаде и Немачке.

Наравно, то је далеко од комплетне слике.

Ту је и свеприсутни надзор, строга државна контрола над свим медијима, док се свака врста побуне или критике против владе или лидера земље не толерише.

Али у Чунгкингу, многи посетиоци виде нешто што изгледа као филмска сцена из будућности.

Трансформација града може да се доживи или као прича о успеху или као знак упозорења.

Како било, она пружа свету - и Доналду Трампу - најаву онога што се Кина нада да је чека.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk