Šta je Sabor, a šta Sinod Srpske pravoslavne crkve

Ustrojstvo Srpske pravoslavne crkve (SPC) ponekad podseća na državni sistem.

Važne odluke, poput izricanja disciplinskih mera i priznavanja samostalnosti neke druge crkve, donose se na dva nivoa - Saboru i Sinodu.

„Crkva funkcioniše po sabornom principu, što znači da se o najvažnijim pitanjima odlučuje kolektivno", kaže verski analitičar Željko Injac za BBC na srpskom.

„Pošto se Sabor sastaje jednom ili dva puta godišnje, Sinod u međuvremenu donosi odluke o aktuelnim crkvenim pitanjima, ali te odluke kasnije moraju da dobiju potvrdu Sabora, odnosno većine episkopa", dodaje on.

Ovogodišnje redovno zasedanje Sabora SPC počinje liturgijom 13. maja, a radni deo najvišeg crkveno-zakonodavnog i crkveno-sudskog tela SPC, pod predsedništvom patrijarha Porfirija i uz učešće vladika zakazano je za 14. maj 2026. u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu.

Nije objavljeno koje su teme na dnevnom redu, već samo da će biti prosleđeno saopštenje po završetku.

Jedna od njih mogla bi da bude status suspendovanog žičkog episkopa Justina, kao i osnivanje Srpskog pravoslavnog univerziteta „Sveti Sava".

Protiv Justina je pokrenut postupak jer je navodno „neovlašćeno osnovao tri privredna društva, prikrivao njihovo poslovanje, upisao se kao stvarni vlasnik, izvršio neovlašćenu prodaju 34 crkvene nepokretnosti u Kraljevu i Čačku", piše na sajtu SPC.

Pojedini su ovu odluku tumačili kroz prizmu politike, jer je vladika Justin dozvolio studentima iz Novog Pazara da prespavaju u konaku manastira Studenica tokom višemesečnih pešačenja i antivladinih protesta, a kasnije je podržao i proteste poljoprivrednika.

Crkva je te tvrdnje „odlučno demantovala".

'Crkveni parlament i vlada'

Sabor je najviše telo Srpske pravoslavne crkve.

„On je poput crkvenog parlamenta koji čine svi episkopi SPC.

„Pravo glasa na Saboru imaju eparhijski episkopi, dok oni koji su penzionisani uglavnom ne učestvuju u glasanju", kaže Injac.

Sabor sazivaju patrijarh i Sinod, a episkopi na zasedanju raspravljaju, predlažu odluke i glasaju o ključnim pitanjima za život crkve, objašnjava Injac.

Sinod je izvršno telo SPC, „neka vrsta crkvene vlade, iako to poređenje nije sasvim doslovno", kaže verski analitičar.

Na njegovom čelu je patrijarh, poglavar SPC - funkcija koju sada obavlja Porfirije.

Članovi su episkopi koje Sabor bira na određeni period, a zadatak Sinoda je da se bavi tekućim pitanjima i problemima koji ne mogu da čekaju redovno zasedanje Sabora, dodaje Injac.

Kao primer navodi pitanje priznavanja samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve 2022. godine.

„Ovo pitanje je moralo da dobije široku saglasnost episkopa SPC.

„Da je postojalo ozbiljnije neslaganje, o tom pitanju bi se raspravljalo na Saboru, kroz proces koji po mnogo čemu podseća na parlamentarno odlučivanje.“

U Severnoj Makedoniji danas postoje najmanje dve pravoslavne crkve.

Jedna je Makedonska pravoslavna crkva, koja se odvojila od Srpske 1967. i koju do nedavno nisu priznavale druge pravoslavne crkve, a druga je Pravoslavna ohridska arhiepiskopija, nastala 2002, koju SPC tretira kao sopstveni deo.

Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije, a zatim i SPC, priznao je autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve 2022. godine.

Princip saborstva od početaka crkve

Saborni princip postoji praktično od samih početaka hrišćanske crkve, iako se kroz istoriju menjao i prilagođavao različitim okolnostima.

„I danas pravoslavne crkve funkcionišu po tom principu.

„SPC ima određeni stepen samostalnosti i autonomije unutar pravoslavnog sveta, iako nije potpuno odvojena od drugih pravoslavnih crkava", objašnjava Injac.

To znači da jedna pomesna crkva može da na „saboru donese odluku o nekom kanonskom, dogmatskom ili organizacionom pitanju, a da kasnije takvo rešenje prihvate i druge pravoslavne crkve, ukoliko ga smatraju ispravnim i korisnim za čitavu crkvu."

„Odluke jedne crkve nisu automatski obavezujuće za sve ostale, ali u pravoslavlju postoji ideja konsenzusa i sabornosti.

„Ukoliko se neko rešenje pokaže kao dobro i kanonski ispravno, druge pravoslavne crkve mogu kasnije da ga prihvate i usvoje u sopstvenoj praksi", dodaje verski analitičar.

Među odlukama koje je SPC donosila u poslednjih nekoliko decenija izdvaja se stav o Kosovu.

„SPC je kroz saborske odluke više puta potvrđivala da ne prihvata Kosovo kao odvojeno od Srbije, bez obzira na političke promene ili državnu politiku", kaže Injac.

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost, što Srbija ne priznaje.

„U novije vreme većina odluka Sabora odnosila se na unutrašnja crkvena pitanja, organizaciju i rešavanje lokalnih problema, bez većih promena u kanonima ili bogoslužbenoj praksi", zaključuje Injac.

Osamnaaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk