Колико је данас тешко преселити се са Балкана у Америку

Био је 20. новембар 2018. када је Наташа Станковић, тада 45-годишња предузетница, спаковала живот у четири кофера и прохладни, кишни Београд заменила сунчаном Флоридом.

Добила је визу из другог покушаја на „лутрији" у оквиру имиграционог програма ДВ и шансу за живот у Америци, али да би зелену карту искористила морала је да прође кроз двогодишњи имиграциони процес.

„У мају 2017. сам добила обавештење да сам извучена, потом сам попунила образац преко интернета и сећам се да су тражили готово све - од датума рођења, имена предака, школе, послова које си радио", прича Наташа у телефонском разговору за ББЦ на српском.

Обавила је обавезне лекарске прегледе, платила таксу „већу од 300 долара", а у јулу 2018. успешно је прошла и интервју у америчкој амбасади у Београду, присећа се.

„За неколико дана добијам пасош са визом уз рок до којег морам да одем тамо, сећам се и данас - био је то 17. децембар, а ја на Флориду стижем 20. новембра", додаје Станковић.

За прилику коју је Станковић добила и у скоро цајтноту искористила многи су 2026. остали ускраћени, макар привремено, јер је у децембру прошле године стопирана „лутрија" (Диверситy виса программе - ДВ1) на којој су многи странци попут ње деценијама аплицирали за „зелену карту".

Администрација Доналда Трампа повукла је тај потез пошто је португалски држављанин, који је 2017. тако дошао у Америку, усмртио двоје људи на Универзитету Браун у савезној држави Роуд Ајленд.

Крајем 2025. и почетком 2026, Стејт департмент је пооштрио правила уласка за оне који у САД долазе као добитници лутрије, чланови породица људи који већ легално бораве или будући радници америчких компанија и институција.

Детаљније провере, контрола налога на друштвеним мрежама, таксе за учеснике лутријског програма, употреба вештачке интелигенције и високе накнаде за компаније које желе да увезу радну снагу само су неке од најважнијих.

Поред тога, за држављане 75 земаља, међу којима су и све државе Западног Балкана, осим Србије (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија, Косово и Северна Македонија), привремено је потпуно обустављено издавање имигрантских виза.

Имиграциони процеси за становнике ових земаља нису стопирани, али кључни и завршни корак, на којем би њихови пасоши требало да буду визирани, због тога тренутно није могућ, каже Душан Драгићевић, саветник за имиграциона питања који је 24 године радио за Стејт департмент у амбасади САД у Београду.

„То ствара велике фрустрације, односи се и на супружнике или сроднике који морају много да чекају како би се спојили са породицом у Америци, али и на оне који су поднели захтеве за радне визе.

„Највише стрепе 'лутријаши' - програм лутрије важи само годину дана, па они који су чак и дошли на ред да им се закаже интервју и чекају датум, сада страхују да ли ће на крају добити визе", објашњава Драгићевић за ББЦ на српском.

Неколико људи из тих земаља који су тренутно у овом процесу и са којима је ББЦ ступио у контакт нису желели да разговарају услед бојазни да би то могло да утиче на њихове шансе да добију визу.

Како од Западног Балкана до Америке?

Постоје „два и по начина", каже Драгићевић.

„Половина" је добијање визе на лутрији, где пријављени, осим испуњавања услова, подношења документације и успешног разговора у амбасади, зависе и од много среће.

За оне који не желе да се уздају у лутрију, ту су још два „основна начина", каже Драгићевић.

„Један иде преко сродника у првом колену, оца, мајке, сестре, брата, деце или супружника - то је спајање породице.

„Сродник вам је у Америци, има зелени картон или америчко држављанство и може да поднесе захтев да му се придружи члан породице", објашњава.

Други начин је да пре одласка заинтересовани пронађу стално запослење и добију неку од виза намењених радницима.

„Тада компанија или институција иницира процедуру за новог запосленог, али данас она траје прилично дуго, некада је било знатно брже.

„Постоје и поткатегорије, попут добијања визе на основу инвестирања у Америци између милион и два милиона долара, али то није баш често за људе са нашег поднебља", додаје.

Погледајте: Постери налик на полицијске фотографије ухапшених имиграната постављени испред Беле куће

Шта се променило?

Систем најпознатији као лутрија формално се назива ДВ програм (Диверситy Виса Програм) и пријаве се уобичајено подносе у јесен сваке године, током септембра, октобра или новембра.

Уведен је 1990-их и право пријаве до сада су имали сви који су редовно завршили средњу четврогодишњу школу или имају специфично запослење које се квалификује за тај програм, објашњава Драгићевић.

Крајем 2025. промењен је начин подношења захтева и сада је обавезно скенирање пасоша, уношење података из тог документа и плаћање таксе од једног долара.

Обавезно је и навођење свих налога на друштвеним мрежама које пријављени морају да учине јавно видљивим, како би Стејт департмент могао да има увид у садржаје.

„Стејт департмент је крајем 2024. увео Стејт чет (Стате Цхат), алат који користи вештачку интелигенцију и, између осталог, служи за проналажење различитих података које сте можда поднели на две различите пријаве.

„Ако сте податке на једној пријави попунили другачије од оних на другој, то може да утиче на одобравање виза", објашњава Драгићевић.

Адвокат Мирољуб Ђукић из Чикага, који ради са клијентима погођеним изменама, у новим правилима види неколико спорних тачака.

„Ако пронађу да си нешто објављивао, на пример, против политике Израела или Трампове администрације, могу да те одбију под изговором да си безбедносна претња по Америку", каже за ББЦ на српском.

Обавезна такса од једног долара, иако је ниска, могла би да смањи број пријава у неким земљама света.

„Проблем је што велики број људи, на пример у Африци, нема банковне рачуне и самим тим се процес аплицирања компликује.

„Покушавају да отежају добијање зелене карте", сматра Ђукић.

Знатно другачије ће се долазити и до Х-1Б виза намењених квалификованим радницима, који у Америку одлазе на позив компанија, јер ће оне морати да уплате 100.000 долара да њихов захтев уђе у процедуру.

„То је изазвало толико расправа о томе да ли је потребно и легално, колико утиче на фирме и да ли ће оне сада мање тражити људе ван Америке, а постоје и судски спорови покренути против Стејт департмента", објашњава.

Због додатних провера кандидата за ове визе, период чекања је у неким земљама, попут Индије у којој има велики број пријављених, знатно дужи него раније, додаје.

„Циљ те политике је да компаније запошљавају америчке држављане, јер Трампова администрација преферира 'домаћу памет'", закључује Драгићевић.

Све промене помно прати Невена Ристић која од 2016. живи у Хјустону, једном од највећих америчких градова.

Невена води блог Амерички сан, покушавајући да помогне људима са Балкана приликом доласка и борбе са папирологијом.

Процес имиграције је „одувек био сложен и дуготрајан и никада није могао да се заврши од данас до сутра", али је после увођења промена „још тежи", каже она за ББЦ на српском.

„Сада не знаш колико ће да траје и да ли ће уопште да се заврши.

„Јављају ми се људи који су у процесу и кажу да имају невероватне проблеме, неки су већ у Америци, покушавају да добију нову визу и не знају да ли им је последњи радни дан и да ли ће морати да напусте земљу", описује.

Утицај нових мера види и по профилу људи који јој пишу.

„Дефинитивно осећам да је интересовање за Америку опало, па сада мој блог посећује далеко више оних који су већ у земљи, док је пре било подједнако и оних који желе да дођу овде", додаје.

Зашто је Западни Балкан 'на паузи'?

Од јануара 2026. Трампова администрација је „паузирала" издавање виза за имигранте из 75 земаља света.

Из тих земаља је, према подацима из 2024, у Америку дошло више од 280.000 легалних имиграната, што је чинило готово половину досељеника у САД те године.

Званично образложење Стејт департмента је да постоји велика вероватноћа да ће држављани тих земаља по доласку у Америку покушати да живе од социјалне или неке друге помоћи државе.

„Пошто је дуг и компликован процес у Конгресу да то постане део имиграционог закона, они сада траже ситна, помоћна средства којима ће постићи тај циљ, а да истовремно не буду у супротности са законом", каже Душан Драгићевић.

Адвокат Мирољуб Ђукић аргумент Стејт департмента сматра неоснованим, иако не спори да је постојао „мали број људи који је визе добијене на лутрији злоупотребљавао".

„То је представљено као велика, организована превара, а није тако.

„Све је то плод Трампове МАГА политике (Make America Great Again - Учинимо Америку поново великом)", тврди Ђукић.

„Није јасно ни како су проценили да људи из Србије неће тражити социјалну помоћ у Америци, а да становници осталих земаља Западног Балкана хоће", додаје.

Шта се променило за странце који су већ у Америци?

Током осам година боравка у Америци, живот Наташе Стојковић знатно се променио.

Радила је више послова, пре неколико година основала је фирму, а у међувремену је стекла и држављанство.

Променила се и Америка, наглашава.

Њен главни утисак је да је сада живот далеко скупљи него 2018, када се тамо преселила.

У последњим годинама осећају се помало „криза и нервоза" због неповољније економске ситуације, што примећује и кроз пословање њене фирме за чишћење објеката.

„Људи који су некада преко моје фирме чистили кућу једном недељно, сада то раде једном или два пута месечно, гледају да уштеде", објашњава.

За промену у имиграционој политици кратко каже да је „помало реална, а помало и напумпана прича".

На Флориди се још не осећа да мање људи са Балкана долази у тај део Америке, додаје.

„Чак се заједница и увећала, посебно током пандемије корона вируса, јер су тада здравствене мере на Флориди, за разлику од неких других савезних држава, биле много блаже", објашњава.

Невена Ристић у Тексасу није имала непријатна искуства са Имиграционом службом, али примећује да све више досељеника осећа да су „политички непожељни".

„Хјустон је велики и изразито мултиетнички град, па тај осећај није толико изражен, иако се за мојих 10 година овде атмосфера прилично променила", описује.

„Политика је Американце подстакла да се осећају угрожено, између осталог и због тога што никада нису горе живели, а већини је важно да те знају.

„Ако те не познају, схватају те као претњу и у страху су да ће им неко отети послове", тврди.

Погледајте: Бити имигрант у САД значи живети у сталном страху, каже певачица Шакира за ББЦ

Шта оштрија политика доноси Америци?

Од почетка Трамповог другог мандата „много је теже" доћи у Америку легално као страни радник, каже адвокат Ђукић.

Пооштрена имиграциона политика држави не доноси „никакву корист".

„Напротив - има велику штету.

„Досад је Америка бесплатно добијала школоване и стручне људе", каже Ђукић.

Нова обавеза компанија, које такве људе запошљавају, да плаћају намет од 100.000 долара „стопирала је долазак квалификованих људи из Србије са овом визом", тврди.

Они сада траже послове у другим државама или покушавају да преко других виза дођу до САД, додаје.

Неки стручњаци у Америци указују и да би актуелна имиграциона политика могла да угрози раст броја становника Америке.

Душан Драгићевић основе такве политике сматра добрим и оправданим, али начин на који се тренутно спроводи види као дугорочно неодржив.

„Током деценија у имиграционом систему Америке, увек сам се питао због чега се толико дуго допуштао илегалан улазак у САД, где су људи и дуже од 10 година нелегално боравили у земљи", објашњава.

Касније би то компликовало решавање њиховог статуса.

„Они после толико година створе живот и породице, тада је већ тешко бити суров у приступу, како то сада ради Трампова администрација, па се налазио начин да им се некако дозволи останак у земљи", указује.

Погледајте причу о породици коју је раздвојила Трампова имиграциона политика

Упркос променама у Америци, Наташа Станковић би урадила исто што и деценију раније.

Када би је било, опет би се пријавила за лутрију.

„Навикла сам се на живот овде, иако су ми многи говорили да сам луда када сам решила да се селим са 45 година из Србије и почнем потпуно из почетка.

Двогодишњи процес добијања визе сада јој се чини лакшим него када је кроз њега пролазила у Београду.

„Схватиш да је интервју у конзулату ништа у односу на све што те касније чека", каже Станковић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk