Зашто би последице бојкота око Израела заувек могле да измене Евровизију

Свега неколико тренутака након што је Аустрија престигла Израел за победу на такмичењу за Песму Евровизије у мају прошле године и учинивши то стекла право да организује овогодишњи догађај, британски гледаоци су чули како коментатор Грејем Нортон изговара да ће организаторима „пасти огроман камен са срца што се не суочавају са финалом у Тел Авиву наредне године“.

Пред само такмичење у Базелу, у Швајцарској, антиизраелски протести су нарасли.

На демонстрацијама неколико стотина људи у швајцарском граду, где је одржано прошлогодишње финале Евровизије, демонстранти су носили палестинску заставу и попрскали се лажном крвљу као симбол убијања у Гази.

Током великог финала, за време наступа израелске певачице Јувал Рафаел двоје људи је покушало да упадне на бину и баци фарбу која је на крају погодила члана евровизијске екипе.

Атмосфера у арени док су пристизали резултати била је вероватно најнапетија коју сам искусио током много година праћења овог музичког такмичења.

Људи су се молили. Неки су плакали.

Док је публика очекивала коначне резултате, чуло се скандирање: „Аустрија, Аустрија“ .

Ако су многи у публици деловали као да не желе да Израел победи, јавно гласање је исказало другачији поглед на ствар.

Јувал Рафаел, која је добијала осредње поене од жирија такмичења, надмашила је сваког другог учесника кад је у питању гласање публике.

Велики број емитера накнадно је довео у питање толико високи пласман Израела.

Указали су на чињеницу да су званични налози на друштвеним мрежама повезани са израелском владом, међу којима и налог премијера Бенјамина Нетанјахуа, тражили од људи да гласају за њиховог представника 20 пута, што је максималан број који такмичење дозвољава.

Желели су да кажу да је јавни глас био мање одраз широке подршке Јувал Рафаел, а више производ неких људи који су гласали за Израел онолико пута колико им је било дозвољено.

Израелска влада често тврди да се суочава са глобалном кампањом блаћења.

Неки емитери су тражили ревизију.

Било је позива да се промени гласачки систем, који је на снази већ много година, да би се осигурало да, према речима фламанског јавног емитера ВРТ-а, може да се гарантује „аутентични одраз мишљења гледалаца и слушалаца“.

У реакцији на то, Европска радиодифузна унија (ЕБУ), која организује догађај, потврдила је да је гласање било независно проверено и потврђено, и да није било доказа да гласање и до 20 пута „диспропорционално утиче на коначни резултат“, касније појаснивши да је то био „валидан и убедљив резултат“.

Израел се први пут прикључио такмичењу 1973. године и до сада је победио четири пута.

Победа у Швајцарској, која је замало измакла Израелу, довела је до тачке кључања оно што се већ много година сматра узаврелим спором иза кулиса око утицаја геополитике и сукоба на евровизијско гласање.

На крају је, пред Евровизију у Бечу, ипак промењен систем гласања.

Највећи бојкот такмичења

Такмичење за Песму Евровизије сада се суочава са највећим бојкотом у њеној 70-годишњој историји.

И док 35 земаља учествује у такмичењу 2026. године, емитери из Шпаније, Ирске, Холандије, са Исланда и из Словеније повукли су се са догађаја из протеста због учешћа Израела.

Различити су разлози бојкота међу тим емитерима.

Неки кажу да бојкотују такмичење 2026. године из протеста због војне офанзиве у Појасу Газе која је започела 2023. године и у којој је погинуло 72.000 људи, према Министарству здравља Газе које води Хамас.

Израелска офанзива на палестинску енклаву почела је пошто су екстремистичке групе Палестинаца, предвођених Хамасом, напале Израел 7. октобра 2023. године, убивши око 1.200 људи и узевши 251 за таоца.

Неки европски емитери оптужују израелску владу за геноцид, што Израел категорички пориче.

Упадљиво је да је већина емитера који бојкотују такмичење на линији политике својих влада.

Неки су из земаља чије су влада експлицитно и оштро критиковале државу Израел.

Недавно су политичари из Шпаније, Словеније и Ирске покушали да наговоре Европску унију да суспендује споразум блока о преференцијалној трговини (посебан, повлашћен третман у међународној размени добара две или више земаља) са Израелом и нису успели у томе.

Емитери инсистирају да су на ту идеју дошли самостално.

Пре тога, шачица емитера јавно је изражавала незадовољство због учешћа Израела од самог почетка офанзиве, али се ниједан није повукао са такмичења 2024. или 2025. године.

„Такмичење за Песму Евровизије је слављење музике, културе и братства нација, а не платформа за стицање политичких поена“, изјавио је зраелски министар за културу и спорт Мики Зохар када су захтеви за бојкот нарасли.

Потенцијални бојкот описао је тада као „срамотан и лицемеран“.

Политика се, ако ћемо право, одувек крила у срцу евровизијског гласања; тесно повезане земље често су додељивале једне другима поене у јавном гласању.

Али неки емитери су сматрали да упркос тврдњи ЕБУ-а да је гласање на прошлогодишњем догађају било поштено, присуство Израела и наводни обрасци гласања који иду уз то онемогућавају Евровизији да буде искрено такмичење у популарности музике.

Толико су снажна осећања око онога што неки верују да се десило прошле године да има оних који сада тврде да, иако је утицај геополитике на гласање једно, ниједној земља која је у рату не би смело бити дозвољено да се такмичи.

Спремни да иду толико далеко да искључе Украјину само да би заштитили оно што доживљавају као интегритет евровизијског гласања.

Да ли, дакле, Евровизија мора да промени властити правилник најгледаније забавне представе на свету?

Или то ризикује да створи више проблема него што ће их решити?

'Уједињени музиком'

Евровизија није такмичење влада, већ у њему учествују чланови Европске радиодифузне уније (ЕБУ), заједнице јавних сервиса у које спада и британски ББЦ, чија је примарна функција да емитују вести.

Током бројних деценија, чланство у ЕБУ проширило се изван континента.

Слоган такмичења је „Уједињени кроз музику“.

Овај актуелни бојкот стога није између земаља већ између независних емитера око учешћа Израела - или конкретно израелског јавног емитера Кана.

Евровизија никад није била потпуно лишена политике.

Такмичење описује властите вредности као „универзалност, инклузивност и слављење различитости“ као оне са којима „саосећа публика земаља учесница“.

Историјски гледано, учешће на овом музичком такмичењу неке земље користиле су као сигнал окончања њихове међународне изолације или да би демонстрирали властите прозападњачке акредитиве, каже др Деан Вулетић, аутор књиге Послератна Европа и такмичење за песму Евровизије (Postwar Europe and the Eurovision Song Contest).

То вуче корене корене од „1961. године, кад смо имали дебитантске наступе Франкове Шпаније, али и Југославије Јосипа Броза Тита, једине источноевропске земље која је учествовала током периода Хладног рата зато што је била несврстана.“

Сукоби земаља су се очитавали на Евровизију и раније, али су последице често биле привремене и регионално ограничене.

Грчка ју је бојкотовала 1975. године због турске инвазије на Кипар, а наредне године Турска није учествовала.

Јерменија је 2012. одбила да учествује у суседном Азербејџану због напетости око сукоба у Нагорно-Карабаху.

Либан је требало да дебитује 2005. године, али његови закони су учинили готово немогућим да се прикаже наступ Израела, тако да се он повукао кад је ЕБУ потврдила да мора да прикаже читав програм.

Једина година кад је наступио Мароко била је 1980, година кад се Израел није такмичио, а нашироко је прихваћено да је то био разлог што је емитер ове земље једини пут тада учествовао.

Уз овогодишњи бојкот, ту је сада и шире питање да ли је ЕБУ способна да спречи да геополитика преузме такмичење.

„Велики број љубитеља Евровизије нам је послао протестна писма у којима су написали да не би требало да делимо бину са Израелом“, каже ми Наталија Горшчак, председница Управног одбора словеначког емитера РТВ.

„Наш етички став као јавног емитера требало би да је борба за мир.“

Исландски емитер РУВ, пре него што је саопштио одлуку о бојкоту, рекао је да је „имао озбиљне сумње у понашање и израелског јавног емитера и израелске владе“ кад су у питању правила такмичења.

Холандски емитер Авротрос навео је „политичко уплитање“ у такмичење 2025. године и рекао да би његово учешће било противно „јавним вредностима које су суштинске за нашу организацију“.

Могло би се тврдити да пет емитера који бојкотују и сами користе такмичење за политичке циљеве како би послали поруку директно израелској влади.

Два сада званично доводе у питање и будуће такмичење Украјине, а званичници емитера који учествују са читавог континента приватно говоре врло сличне ствари.

Емитери и музичари који учествују у овогодишњем програму спречени су да говоре јавно о било чему што може да доведе такмичење на лош глас.

Јувал Рафаел је била изабрана да представља Израел након што је преживела музички фестивал Нова кад су га напали припадници Хамаса у нападу од 7. октобра 2023. године на Израел.

Она се сатима крила испод гомиле тела пре него што је спасена и наступила је са шрапнелом из напада који јој је и даље у нози.

ЕБУ је потврдила да је уметница испунила све захтеве за учешће, од којих и тај да је неполитички настројена.

„Песма није била директно политичка, али је била симболична, и учесница је била симболична“, верује Горшчак.

„МИ и даље мислимо да је била политичка, чак и ако према правилима ЕБУ-а није била.“

Објаве са налога на друштвеним мрежама повезаним са израелском владом биле су у оквирима правила, а политичари из других земаља такође су позивали на гласање за такмичара њихових земаља, мада критичари тврде да су размере учешћа Израела бике другачији и да се по томе он издвајао.

ЕБУ је покушала да се позабави забринутошћу коју су изнели Горшчак и други руководиоци смањивши ове године максималан број гласова по гледаоцу на 10.

Унија је рекла и да ће „обесхрабрити диспропорционалне промотивне кампање... нарочито кад их спроведе или подржавају треће стране, међу којима су владе или владине агенције.“

Међутим, током викенда је израелски емитер Кан примио формално упозорење од ЕБУ-а које је гласило: „Скренута нам је пажња да су објављени и пуштени видео снимци са инструкцијама да се 'гласа 10 пута за Израел' од овогодишњег израелског представника Ноама Бетана.

Пред сам догађај, организатори су затражили од Кана да уклони овај садржај са друштвених мрежа, што је емитер и учинио.

Евровизија је саопштила да објаве нису биле „у духу такмичења“ и поручила да ће „наставити пажљиво да надзире било какве промотивне активности и предузима одговарајуће мере где год да је то потребно.“

Махање заставом

Корене садашњих повишених напетости неки проналазе још у одлуци из фебруара 2022. године да се са Евровизије протера Русија после почетка инвазије на Украјину.

Тада је ЕБУ закључила да би руско учешће „довело такмичење на лош глас“ након што се нашироко консултовала са чланством.

Тренутно не постоји руски емитер који је у ЕБУ-у.

Украјинска мушка група Калуш оркестар, који су добили дозволу да напусте земљу под уведеним ванредним стањем да би учествовали на Евровизији, добила је највећи број гласова публике у историји овог догађаја, победивши у последњим тренуцима такмичења 2022. године, изгуравши британског извођача Сема Рајдера на друго место.

Победа Украјине била је нашироко слављена и Евровозија каже да није било ничега у вези са њеном песмом из 2022. године што је кршило правила такмичења.

Али словеначка РТВ верује да су многи људи гласали за Украјину из чина политичке солидарности и, према њеном мишљењу, то је подрило чистоту Евровизије као певачког такмичења.

„То је био политички потез и ми мислимо да није смео да се деси“, каже Горшчак.

„Не бисмо смели да толеришемо политички активизам на тај начин. Мислим да то није у реду, мислим да то такође није фер.

„Ако сте жртва, сви ће гласати за вас. Извођач из Велике Британије је сјајан, али на крају није изабран, а зашто? Зато што постоји виктимизован представник виктимизоване земље.

„Кад постоји политички сукоб, треба да размишљамо о томе на који начин треба да учествује и како може да учестује представник из агресорске земље, као и из земље жртве.

„Ово је расправа коју мислим да морамо да поведемо у оквиру Евровизије.“

Изгледа да се и шпански емитер слаже са мишљењем Горшчак да ниједан музичар из земље у рату не би смео да се такмичи.

„Морамо да отворимо озбиљну расправу једном за свагда... о реформи статута ЕБУ-а да земље у сукобу не могу да учествују на наредном такмичењу за песму Евровизије“, рекао је председник РТВЕ Хозе Пабло Лопез, говорећи на парламентарном саслушању у фебруару ове године.

Чланови су се прошле године сагласили да наставе 70-годишње правило да било који члан ЕБУ-а сме да учествује на музичком такмичењу, што значи да и Израел и Украјина смеју да пошаљу властитог представника.

Упркос томе, речено ми је да други емитери износе аргументе сличне онима који долазе из Словеније Шпаније, нарочито што се тиче забринутости да ће присталице и Украјине и Израела гласати масовно и изнова за музичаре који заступају те земље.

„Земља из сукоба ствара већи сукоб за само такмичење“, каже ми цењена виша личност из емитера који не бојкотује овогодишњи наступ.

„Ствари морају да се поправе за равноправни терен, зато што га тренутно нема.“

Међутим, неки кажу да су ови аргументи инхерентно нефер.

„Не кажњавате читаву земљу зато што се политички не слажете са њеном владом...

„Објава повлачења са Евровизије штети самој идеји мира, штети Израелу и штети самом такмичењу“, објавила је н а мрежама Дана Интернешенел, која је победила на такмичењу за Израел 1998. године.

Кан је претходно рекао да кад би био дисквалификован „то би могло да има далекосежне последице по само такмичење и вредности за које се ЕБУ залаже“ и да би то било „посебно проблематично" пред 70. издање музичког такмичења које је „основано као симбол јединства, солидарности и братства.“

Извор из емитера тврди да није прекршио правила ЕБУ-а и стога ни не треба да се доводи у питање наставак његовог учешћа.

А у протеклих 18 месеци, ЕБУ је бранио израелског емитера Кана од „сталних политичких напада од његове властите владе, суочавајући се са претњама које не само да угрожавају његову независност већ и само постојање у будућности.“

Израелски министар за комуникације Шломо Кари каже да предложене реформе показују да више не постоји иста потреба за јавно финансираним сервисом као некада.

Евровизијски званичници кажу да је „она 70 година пружала платформу за изражавање важности мира и јединства у подељеном свету“, али оно што је сада очигледно је да неки емитери више не сматрају да је најгледанији забавни програм на свету фер такмичење.

Инсајдери из бројних емитера тврде да је ове године било теже пронаћи музичаре за учешће.

Влада стална сугестија да је то зато што се музичари брину о потенцијалној штети по репутацију како Евровизија постаје све поларизованија.

Док се финалне припреме приводе крају за овонедељно 70. музичко такмичење у Бечу, Евровизија још једном не може у потпуности да се посвети само песмама, пиротехници, сценографији, кореографији, шљокицама, забави и журкама.

Уместо тога, још једне године заредом, суочава се са још више петиција и протеста.

Правила наводе да такмичење не може да се користи „као платформа или форум за политичко изражавање, активизам, контроверзу или промовисање спољних ставова или агенди“.

Али, како будемо ишли даље главно питање је какво ће музичко такмичење Евровизија постати ако још земаља, емитера, музичара и гледалаца буде почело да је доживљава не као славље изнад политике, већ као нешто на шта она директно утиче.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk