Himna protiv rada i kontroverzni stihovi: Vodič kroz svih 35 evrovizijskih pesama

Kao tračak sunčevog svetla po oblačnom danu, takmičenje za Pesmu Evrovizije 2026. stiglo nam je da razveje mrak (s)umornog sveta.

Sa 35 zemalja učesnica, ovo je najkompaktnije takmičenje još od 2003. godine, delom zbog bojkota nekih država zbog učešća Izraela.

Ako možete da ostavite politiku po strani (a mnogi ljubitelji smatraju da ne mogu), takmičenje nudi uobičajenu mešavinu haosa i spektakla.

Ovogodišnji favoriti obuhvataju čoveka potpuno prekrivenog srebrnom farbom, lažnog gorilu, pravog Boja Džordža i najdužu visoku notu u evrovizijskoj istoriji.

U Beču, gradu domaćinu, 12. maja uveče počinje takmičenje.

Ovo je vodič kroz svih 35 pesama, podeljenih u loše definisane muzičke kategorije - zato što nijedan funkcionalno autentični sistem ne može da definiše ovo ludilo.

A oni koji ništa ne znaju o Evroviziji, OVDE mogu da pronađu sve što ih zanima.

Fandomi opere

Poslednja dvojica pobednika Evrovizije - Švajcarac Nemo i Austrijanac Džej Džej - u pesmama su imali operske vokalne deonice.

Stoga, normalno, 2026. postoji čitav niz imitatora.

Najbolji od svih je francusko čudo od deteta Monro, koja je sa 17 godina najmlađa učesnica ovogodišnjeg takmičenja.

Njena pesma, „Regarde!“ (Pogledaj), kombinuje mahnitu gudačku sekciju, isprekidane bubnjarske ritmove i vokale iz Kraljice noći na način koji sugeriše: „Dobar dan, preslušala sam čitav opus španske muzičarke Rozalije“ (ovo je kompliment).

Opisana kao „posveta bogatstvu svih francuskih muzičkih kultura“, ona raste sve do zemljotresnog vrhunca, sa zapanjujućim vokalima.

Uz pravu koreografiju, smeši joj se plasman među najboljih 10.

Predstavnica Crne Gore Tamara Živković zauzela je maksimalistički pristup, nalepivši grčki hor na pneumatski tehno ritam u pesmi „Nova zora“.

Sa koautorkom pesme koja je prava operska pevačica, Vesna Aćimović, ona govori o ženama koje se oslobađaju rodnih stereotipa i kreću se ka novom svitanju.

Crna Gora se nije kvalifikovala iz polufinala od 2015. godine.

Da li bi ovo mogla biti pesma koja će prekinuti njihov gubitnički niz?

I konačno, imamo pevačicu iz Litvanije Lien Atvaru, čija srceparajuća balada „Ēnā“ govori o životnom uticaju odrastanja sa roditeljem alkoholičarem.

Prepuni tuge i svedenosti, uvodni stihovi su zakopani među prigušenim sintisajzerima pre nego što Lien eksplodira u opersko naricanje uz katarzu u finalnim trenucima pesme.

Neće biti suvog oka u sali.

Kontroverzni stihovi

Evrovizijska pesma iz Rumunije „Choke Me“ okarakterisana je kao „opasna“ i „nesmotrena“ zbog teksta koji izgleda kao da govori o seksualnom davljenju, nebezbednoj praksi koja može da dovede do moždane povrede i smrti.

Ali Aleksandra Kapitanesku, studentkinja mastera sa Fakulteta za fiziku u Bukureštu, kaže da su neki sve pogrešno razumeli.

„'Choke Me' je metafora za pritisak koji ponekad pravimo sami sebi“, kaže ona.

„Ona govori o unutrašnjim strahovima, sumnji u sebe i osećanju emocionalnog gušenja od naših vlastitih očekivanja.

„Nije ni bila namera da pesma predstavlja bilo šta seksualno.“

Ono što niko ne dovodi u sumnju je da je pesma moćna.

Demonski gitarski rifovi ključaju ispod rapavog vokala Kapitanesku, darujući numeri uzbudljivu važnost.

Dobro je što nam se Rumunija vratila posle dvogodišnjeg odsustva.

Jednako uzbudljiva je zvezda iz Švajcarske Veronika Fusaro.

Na prvi pogled, njena valcerska balada „Alice“ deluje kao saharinska priča o ljubavi i vernosti.

Međutim, ako zakopate malo dublje, pronaći ćete jezivi portret zlostavljanja, napisan iz perspektive progonitelja - dodatni sloj koji dobru pesmu čini odličnom.

Nekomplikovani hitovi

Ponekad je sve što nam treba izgovor da se samo otkačimo i plešemo.

Srećom, Evrovizija je tu da nam pomogne u tome.

Jedan od mojih favorita ove godine je „Bangaranga“, pesma iz Bugarske.

Izvodi je Dara, dokazana pop zvezda sa naramkom Top 10 singlova, briljantno raskalašna i drčna.

„Ja sam anđelak, ja sam đavolica, ja sam psiho bez razloga“, peva ona, kanališući ličnost moje mačke uz zvuke bubnja koji bi mogao da vam polupa prozore.

Bez ikakve dubine, sa eksploatatorskom plesnom pauzom - šta tu ima da se ne voli?

Sara Engels iz Nemačke pokušava da izvede isti trik sa manje uspeha u njenoj evro-dens himni „Fire“.

Relativno anonimna verzija dens-popa Dua Lipe, gubi poene za rimovanje „vatre“ (fire) sa „željom“ (desire) - ali ne mogu da je izbijem iz glave.

Ne otpisujete je tek tako tokom glasanja publike.

„Zovi me kraljicom, iako se ne ponašam kraljevski“, objavljuje Esila u mračnom pop hitu iz Belgije „Dancing On the Ice“.

Elegantna i hipnotička, nedostaje joj ubistveni refren neophodan da bi se osvojila evrovizijska kruna.

Konačno, učesnica sa Kipra Antigona, koju biste mogli prepoznati kao bivšu učesnicu rijaliti šoua Ljubavnog ostrva, mami nas na plesni podijum sa tri minuta mediteranskog eskapizma.

Tekst pesme „Jalla“ odnosi se na cifteteli - popularni grčki trbušni ples - a možete da čujete i tragove Šakire u njenoj mešavini istočnjačkih ritmova i osunčane senzualnosti.

Spot za pesmu kritikovala je grupa „zabrinutih“ javnih ličnosti sa Kipra, koji su ga proglasili „nesofisticiranim“ i „uvredljivim prema kiparskoj istoriji, tradiciji i estetici“.

Ne treba posebno napomenuti da njihove kritike samo čine da pesma zvuči još bolje.

Komplikovani hitovi

Imate samo tri minuta da ostavite utisak na Evroviziji.

Neki takmičari to shvataju kao izazov da u taj vremenski okvir naguraju što više ideja.

U ovogodišnje alhemičare spadaju Linda Lampenius i Pit Parkonen iz Finske, čija nam pesma „Liekinheitin“ (bacač plamena) briljantno izvlači tepih ispod nogu, pretvarajući se iz strastvene balade u demonski elektro-pop, sa sve frenetičnim solom na violini.

Već hit broj jedan kod kuće, izgrađen je oko uznemirujuće metafore za strastvenu ljubav („Svaki put kad nam je koža uz kožu/Ostavljaš mi opekotine trećeg stepena“) i raste do uzbudljivog vrhunca poput sata tempirane bombe koji otkucava vreme do eksplozije.

On je trenutni favorit za pobedu, ali ni Grčka ne zaostaje mnogo.

Oni šalju Akilasa, koji je preduzeo neobičan korak kombinovanja tradicionalnih grčkih instrumenata sa zvučnim efektima u stilu Super Marija i haus ritmom koji će vam prodrmati rebra.

Naslovljena „Ferto“, njegova pesma isprva deluje kao da je oda slavi: „Želim slavu, večnost i novac".

Potom se muzika utiša i Aklas počinje da peva direktno majci, koja ga je odgojila sama tokom grčke finansijske krize.

„Postaraću se da nam nikada više ne manjka ničega“, obećava on.

PoljskaAlicja nas pametno navodi na krivi trag u pesmi „Pray“.

Igrajući na naslov, pesmu otvara zvuk raskošnih gospel orguljama i masovni hor, a onda napravi nagli zaokret u izdašni rep.

Dobra ideja, ali pomalo haotična.

Rizikujući smrt od zagušivanja pora, Lajon Cika iz Litvanije izvodi „Sólo Quiero Más" (Samo želim još) prekriven od glave do pete srebrnom farbom.

Otpevana na šest jezika, ova pesma se bavi usponom veštačke inteligencije i time kako ljudi postaju sve odvojeniji od realnosti što je više koriste.

Na bini, Lajon rekonstruiše borbu čoveka i mašine, stigavši od ChatGPT-a do ChatGP-Free-a.

Sve je to suviše isforsirano za moj ukus.

Pokaži zube 'sistemu'

Ove godine imamo ne jednu, već dve pesme koje poručuju: „Uzmite vaš posao i terajte se sa njim“.

Prvi koji je dao ostavku je 31-godišnji Simon Hovhanisjan iz Jermenije, sa žestokom rok pesmom „Paloma Rumba“.

„Ovaj sastanak je trebalo da bude mejl/Besplatna kafa me neće zadržati ovde, čoveče.“

Na bini, Simon baca u vazduh naramke papira dok maršira (i pravi salto unazad) ka izlazu, praćen jermenskim folk instrumentima kao što su duduk i dol.

Ironično, ali za pesmu o sagorevanju, iscrpljujuće je slušati je.

Predstavljajući Ujedinjeno Kraljevstvo, pevač fantastičnog umetničkog imena Look Mum No Computer ima slične pritužbe.

„Kancelarijski kutak me je ponovo zatočio", krešti on u razjarenom sintisajzerskom hitu koji je napola Kraftverk, napola Kajzer čifs (The Kaiser Chiefs).

Da bi razrešio dilemu, odlazi na putovanje po Evropi i isporučuje čangrizavo zarazni refren - Ein, Zwei, Drei - na nemačkom (jedan, dva, tri).

To je besramni pokušaj ulagivanja glasačima koji podržavaju Evropsku uniju, ali sam Bog zna da nam je potrebno.

Do sada je pesma bila polarizujuća.

Neki su hvalili Veliku Britaniju zbog rizika, drugi pesmu smatraju iritantnom.

Mnogo će toga zavisiti kako je bude otpevao.

Balade

Uključite mašine za vetar, produvajte suvi led, namestite svetla na „romantično“ - vreme je za spore stvari.

Na vrhu gomile, makar abecedno, jeste Australija, koja u Beč šalje pravu pop kraljicu Deltu Gudrem.

Ona se pretvara u Selin Dion u „Eclipse“, pesmi o strasti toliko snažnoj da pomrači sunce.

Naučno gledano to je malo verovatno, ali Delta izvodi grandiozne note sa tolikom uverenošću da joj zamalo poverujete.

Ona deluje kao potencijalni pobednik.

Jednako je dramatična zvezda iz Danske Soren Torpegard Lund, koji pluća posvećuje burnoj priči o toksičnoj romansi nazvanoj „Før Vi Går Hjem" (Pre nego što krenemo kući).

„Poljubi me, uzmi mi srce, ponovo ga slomi“, peva preko konvulzivnog elektro popa, dok ga plesači uvlače u providnu „kutiju za znojenje“, koja predstavlja vezu iz koje ne može da pobegne.

Nisam veliki ljubitelj napeva - prosto penjanje uz C mol - ali Lundova uzavrela žestina opčinjava.

Pevačica Jiva iz Azerbejdžana mnogo je nemilosrdnija dok se rešava ljubavnika u filmskoj baladi „Just Go“ (Samo idi ili Odlazi).

„Ne volim te više/Izbrisaću te iz duše", kipti ona.

Ako volite vetrovitu i prenaglašenu muziku, ovo je za vas, premda ju je teško razlikovati od svake druge vetrovite i prenaglašene evrovizijske numere koja je posustala u polufinalu od 2020. godine naovamo.

Upečatljivija je elegantna i sentimentalna pesma sa Malte „Bella“, koju peva brkati trubadur Aidan.

Jedna od najvećih zvezda u njegovoj zemlji, on u nastupu nosi auru ranjene iskrenosti, dok pati za naslovnom heroinom, čije ime se tokom pesme pominje 20 puta.

Sličnim putem hodi Noam Betan iz Izraela, čije je srce iskasapila fatalna žena po imenu „Michelle“.

Noam „pleše sa bolom“ i „zatočen je u vrtešci“ (da budemo sasvim fer, to zaista zvuči kao da bi bolelo) a njegov vokal počinje da deluje sve očajnije i očajnije tokom trajanja pesme.

Ukrašena zvucima španske gitare, solidno je osmišljena ali ne uspeva da vas takne emocionalno.

Konačno, imamo bend iz Ukrajine Leleka, čija će pesma „Ridnym“, bez kršenja evrovizijskih pravila o neutralnosti, dirnuti svakog ko je prošao kroz iskustvo rata.

„Ona govori o trenutku u vašem životu kad mislite da je sve gotovo i da više nema nade“, objašnjava pevačica Viktorija Leleka.

„Ali delić vaše duše vrišti: 'Ne, ti želiš da živiš, i dišeš, i nastaviš da guraš dalje, uprkos svemu.“

Nežna i suptilna, pesma sadrži neverovatni visoki ton u trajanju od 30 sekundi.

Ostanem bez daha samo kad pomislim na njega.

Tekstovi bogati kulturološkim značenjem

Alis iz Albanije ima jednu od najemotivnijih priča ove godine u pesmi „Nân“, srceparajućoj baladi o majci koja očajnički čeka da joj se dete vrati kući.

To je poznata priča u njegovoj zemlji gde je, od pada komunizma 1991. godine, oko 40 odsto stanovništva emigriralo u potrazi za boljim životom.

Alis, bivši pobednik u Iks faktoru, peva pesmu sa iskrenošću i strašću kojima je teško parirati.

Hrvatska donosi slično potresnu priču u „Andromedi“ .

Predivno bliske harmonije u izvedbi etno-pop kvinteta Lelek, govore o potiskivanju, otmici i prisilnom braku koje su hrišćanke preživljavale u Otomanskom carstvu, i kako su se štitile tetovirajući tela simbolima krsta.

Pesma iz Portugala „Rosa“ jednako je prelepa, ističući a kapela melodije cante Alentejano, muzičke tradicije koja je nastala među goničima bikova koji su pevali da bi koordinisali pokrete svojih stada.

U moru pumpajućih plesnih ritmova i raspevanih balada, zaista se izdvaja jednostavnost nastupa Bandidos do Cante.

Vrativši volumen zvuka nazad na glasno, imamo pevača iz Moldavije Satošija.

Njegova pesma, „Viva, Moldova!“ apsolutni je urnebes (zamislite „Tubthumping“ Čambavambe sa dodatom panovom frulicom) koja je istovremeno himna za prvu generaciju Moldavaca koji su odrasli u nezavisnosti.

„Pesma slavi našu kulturu“, kaže ovaj 27-godišnjak.

„Imamo veoma dobru atmosferu, dobre plesove, kul muziku, dobru hranu, koje želimo da podelimo sa Evropom.“

Satoši nastupa u fudbalskom dresu sa brojem 373 (međunarodni pozivni broj za Moldaviju), a oštrouhi slušaoci primetiće da uvodna melodija rekonstruiše džingl koji se čuje kad sletite na aerodrom u Kišinjevu.

Ura!

Nostalgični pop

Ponekad je sve što vam treba tračak nostalgije, a San Marino je tu da pokaže zašto sa transkontinentalnim disko ritmovima u pesmi „Superstar“.

Izvodi je Senhit, trostruka evrovizijska takmičarka, koja je završila u vestima 2021. godine kad je nagovorila Flo Rajdu da nastupi u njenoj numeri „Adrenalina“ koja je završila na 22. mestu.

Ove godine, angažovala je Boja Džordža (Boy George), koji se pojavio da bi pevao o „svim dečacima koji piju kul šampanjac za šankom".

Nažalost, pesma je izlapela kao „Capri Sun“.

Sličan problem ima „On Replay“ iz Gruzije - generička klupska numera sa tra-la-la refrenom.

Prava je šteta, zato što je bend koji stoji iza nje, Bzikebi, evrovizijska zvezda, koja je osvojila juniorsko takmičenje 2008. godine sa njihovom pesmom „Bzzz“.

I dalje imaju dobre nastupe, ali ova pesma naprosto nema žaoku.

Privrženiji sam pesmi „Per Sempre Sì“, nostalgičnoj disko numeri veterana Sala Da Vinčija iz Italije.

Posvećena njegovoj ljubavi iz detinjstva Paoli Puljeze, ona je svedočanstvo njihovog 34-godišnjeg braka.

„Ljubav nije doživotna/ako se nije suočila sa najvećom strminama."

Verovatno je suviše zastarela da bi pokupila neophodne glasove, ali Sal me obavija toplim sjajem.

Konačno, imamo Eva Mariju iz Luksemburga - etabliranu muzičarku koja trenutno studira pisanje pesama na londonskom Institutu za savremenu muzičku izvedbu.

Ona kaže da kad je prošle godine pustila njenu evrovizijsku numeru „Mother Nature“ njenim kolegama, „samo su me zagrlili i rekli: 'Devojko, imaš hit'.“

Optimistična oda majci prirodi, ima odjeke Grifa i Sigrida u svom ekološkom popu.

Uvrnuti koncepti i nategnute metafor

Jezik je čudna stvar.

Neke evrovizijske pesme ostanu izgubljene u prevodu.

Druge su naprosto suviše neobične u startu.

Uzmite na primer pevača iz Austrije Kosmoa, 19-godišnjaka sa plavom zvezdom iscrtanom na licu, čija se pesma „Tanzschein“ bukvalno prevodi kao „dozvola za ples“.

„Treba ti dozvola za ples, moram da budem strog po tom pitanju“, kaže on preko dubokog bas rifa.

Pesma poredi klabere sa životinjama iz džungle, a na bini mu se pridružuju gorile i lavovi.

Mislim da govori o toksičnom noćnom životu, ukoliko Kosmo nije slučajno zalutao u Zoološki vrt u Šenbrunu?

Zvezda iz Švedske Felisija izvodi pesmu u zaštitnoj maski optočenoj dijamantima.

„Ti si mi u glavi, srcu, delovima tela“, zapomaže ona u „My System“.

Ali zakopajte malo dublje i maska predstavlja njenu borbu sa mentalnim zdravljem i slikom o samoj sebi.

A tekst zapravo govori o destruktivnoj vezi, navodno zasnovanoj na Felicijinim iskustvima u muzičkoj industriji.

(Pesma ima i moćni tehno udar koji će preplašiti vašu baku).

Ljubitelji nespojivih metafora uživaće u Danijelu Žižki iz Češke, čija pesma „Crossroads“ ga dovodi na otvoreno more... i u stranu zemlju, i u zlatni kavez, ali i u „opasnu paukovu mrežu“.

Danijel kaže da se tekst bavi poteškoćama donošenja odluka u eri prezasićenosti informacijama, što objašnjava njegovu nesposobnost da izabere jednu analogiju i drži je se.

Sama pesma je mračna balada sa neverovatnim vokalnim klimaksom, ali da li će ostaviti glasače u paukovoj mreži neodlučnosti?

Rokenrol na evrovizijski način

Dižite prste u đavolske rogove, ljudi. Gitare su se vratile.

Pet godina posle pobede Maneskina, Norveška se okušala sa tvrdim rokom preko Jonasa Lova i njegove „Ya Ya Ya“.

Sa rifom koji podseća na „Hate To Say I Told You So“ od Hajvsa, to je velika, glupava popevka sa harizmom na bacanje.

Vanila Ninđa iz Estonije, koji je prethodno predstavljao Švajcarsku 2005. godine, pošao je sličnim putem sa laganom pop-rok himnom „Too Epic To Be True“.

Pri samom je dnu što se tiče šansi ako pitate kladionice, što je šteta, jer sam uživao u njenoj energiji nalik Josie&The Pussycats.

Ako više volite rok muziku koja je zlokobna i jeziva, onda vam je Srbija uslišila želju.

Predstavljaće je nu-metal bend Lavina, čija je pesma „Kraj mene“ tinjajuća priča o zaljubljenosti koja guši.

U tri minuta, pritisak samo raste i raste sve dok frontmen Luka Aranđelović ne ispusti istinski zastrašujući krik.

Ovo puštaju u paklu pre nego što se demoni pogoste vašom spaljenom kožom.

I sa tom uznemirujućom slikom, stigli smo do kraja liste.

Nešto za svakoga i (uz malo sreće) malo više od nula poena za Veliku Britaniju

(Mark, autor teksta, aludirao je na loše plasmane britanskih izvođača u novijoj istoriji Evrovizije, od kojih su neki završili bez poena žirija i publike - što zbog slabijih pesama, što zbog načina glasanja).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk