Винска боца, опклада и аутомеханичар: Како је изумљена нова справа за помоћ при порођају

Једног августовског јутра 2006. године, Хорхеу Одону се у сну јавила идеја.

Дешавало се то и раније, али овог пута нешто је било другачије.

Идеја није била решење за балансирање, центрирање и проблеме са кочницом са којима се борио свакодневно у радионици коју је водио у Буенос Ајресу.

„Марсела, види, слушај“, рекао је аутомеханичар супрузи.

„Ово би могло да помогне при порођају“, присећа се у разговору за ББЦ Мундо из аргентинске престонице.

Две деценије касније, Одонова идеја постала је справа који помаже приликом вагиналних порођаја и смањује ризик од повреда по новорођенчад и мајке.

Смањује и потребу за инвазивнијим и скупљим интервенцијама, као што је царски рез.

Након што је први пут испробан у Аргентини, ОдонАсист, назван по Хорхео као његовом изумитељу, већ се користи у 40 болница у пет европских земаља, где је употребљен приликом 300 порођаја, према британским здравственим властима и компанији која га производи.

'Једва да сам нешто осетила'

ОдонАсист је справа на надувавање, осмишљена да помогне приликом вагиналних порођаја кад порођај застане из било ког разлога.

Функционише као „нежнија алтернатива традиционалном металном форцепсу или вакумским екстракторима“, према интернет страници МНХИ (Иновације за здравље мајки и деце), компанији која га производи.

„Ради преко меке ваздушне манжетне коју ставимо око бебине главе“, објашњава британска докторка Емили Хотон за ББЦ.

Једном кад се надува, справа придржава бебину главу и омогућује нежну, контролисану вучу која помаже мајчиним тискањима, према интернет страници МНХИ.

„Ваздушну манжетну оператери користе да помогну да се беба спроведе кроз порођајни канал, јер је повезана са ручкама које помажу у контроли порођаја“, додаје акушерка и гинеколошкиња задужена за клиничка испитивања, која су у току већ више од годину дана у болници Саутмид у Бристолу, на југозападу Енглеске.

Чим бебина глава изађе из мајчине материце, справа се скида да би беба могла нормално да удахне први пут.

„Добила сам епидурал након дугих мука и једва да сам нешто осетила“, каже за ББЦ Ела Редфорд, једна од Британки које су се породиле уз помоћ ове справе.

„Било је дивно", каже кратко.

Користила би сигурно опет, истиче.

„Има смисла надувати ту манжетну и напети вагинални мишић даље од бебе уместо вући бебину главу“, додала је нова мајка.

„Ово је прва иновација приликом порођаја још од 1950-их.“

Погледајте видео: Пет ствари које треба да знате о порођајима у Србији

Све је почело триком

Одон је признао да изум није настао из бриге због ризика око рађања деце.

Током порођаја 2023. године умрло је 260.000 жена из читавог света - једна жена на свака два минута, према статистици Светске здравствене организације (СЗО).

Уз то, 2023. је око милион беба умрло у прва 24 сата живота, према подацима агенције Уједињених нација.

„Све је почело триком који је један од мојих запослених извео за другог, а који се састојао од покушаја извлачења чепа из флаше.

„Помислио сам: 'Мораће да је разбије'“, рекао је Одон за ББЦ Мундо.

„Али мађионичар је узео малу кесу, ставио је у флашу, напунио је ваздухом, повукао и извукао чеп.

„Био сам импресиониран тим механизмом пнеуматске стеге и покретне траке“, присетио се он.

Како је повезао идеју о извлачењу чепа из флаше са порођајем?

Одон то приписује провиђењу.

„Истина је да је оно што ми се десило заправо било чудо, зато што нисам имао никаквих проблема са трудноћама било које чланице породице или познанице“, признаје он.

Неколико дана касније, Одон је био са сарадником Карлосом Моденом, инжењером по професији, у посети доктору у аргентинској престоници да би му изложио идеју.

Убрзо после тога она је завршила у рукама акушера Марија Меријалдија, који је у то време био шеф Одељења за репродуктивно здравље у СЗО.

Мериалди је признао да је, кад је први пут видео прототип, током паузе на конгресу СЗО у Буенос Аирес, био изненађен.

„Кад сам видео справу, запањила су ме два аспекта - њена једноставност и њена безбедност“, рекао је за ББЦ Мундо овај италијанско-швајцарски доктор, који је сада главни медицински службеник у МНХИ.

„Може лако да се користи, што омогућава и медицинским професионалцима и бабицама да га употребљавају, гарантујући приступ здравственој услузи у областима или регионима са слабијим здравственим системима“, изјавио је он.

Што се тиче безбедности, рекао је да меки материјали коришћени за производњу ОдонАсиста смањују ризик повезан са форцепсом, вакуумском екстракцијом или царским резом.

„До сада су све бебе рођене уз помоћ ове справе биле рођене без модрица, хематома или других повреда које се понекад десе приликом актуелних поступака“, додао је он.

Ризици по мајке и децу

Иако тврди да су форцепс, вакумска екстракција и царски рез безбедни, Мериалди подсећа да „као и било који други хируршки захвати“, и они иду уз одређене ризике.

„Може доћи до неких повреда, које у већини случајева нестану у року од неколико дана, али у ретким случајевима, могу да оставе трајне последице“, истакао је он.

У Канади, на пример, тешка неонатална траума појави се у једном на сваких 105 порођаја изведених уз помоћ форцепса, према подацима из извештаја доступног у америчкој Националној медицинској библиотеци.

Али не пате само бебе, исто се дешава и њиховим мајкама, будући да у 10 одсто порођаја уз помоћ форцепса може доћи до вагиналних и ректалних цепања, према подацима са Кливлендске клинике у САД.

У Мексику, студија из 2012. године, која је проучила 467 порођаја изведених уз помоћ форцепса у Женској болници у Мексико Ситију, показала је да 38,5 одсто мајки доживело цепање, а 55,9 одсто новорођенчади имало је неке компликације или повреде.

ОдонАсист је 2025. добио сертификат ЦЕ Кајтмарк, који потврђује његову безбедност за употребу у болницама широм Европе.

Међутим, за разлику од форцепса или вакуумске екстракције, справа не може поново да се користи.

„Он је једнократан, зато што захтева стерилизацију гама зрачењем“, објашњава Мериалди, који је додао да „будући да се меки материјали користе да би се избегло повређивање бебе или мајке, не могу поново да се употребе без ризика од инфекције.“

Сваки уређај кошта 335 долара, према МНХИ-ју.

'Луди' проналазач

Одон је задовољан резултатима до којих је довео његов изум.

„У тестовима изведеним у Аргентини, а сада и у Европи, ниједна беба није била повређена“, истиче он.

„Невероватно је да се нисмо сетили тога раније“, додаје Хотон, шеф клиничких испитивања спроведених у бристолској болници Саутмид, где ће справа од овог лета бити понуђена свим женама које се порађају.

Џорџи Џејкобс, још једна становница Бристола која се породила уз помоћ ове справе, изразила је сличне сентименте.

„Делује потпуно сулудо да имамо све те методе који су застарели данас“, рекла је она за ББЦ.

Поред Уједињеног Краљевства, Шпаније, Француске, Италије и Немачке, справа се такође користи у Етиопији, где је „донела исте резултате“, изјавио је Мериалди.

Што се тиче Одона, признао је да није био увек сигуран у корист од властите креације.

„Кад изумете нешто, ви помислите да сте нека врста лудака - како ми је ово пало на памет кад је било присутно годинама, зашто се ниједан доктор тога није раније сетио?“

Након што је пре неколико година продао аутомеханичарску радионицу, овај механичар сада живи у пензији у Уругвају, али инсистира да не престаје да ствара.

„Механичар, столар, зидар... Сви смо ми креативни“, закључује.

Додатно извештавање: Џесмин Кетибуах-Фоли

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk