Vinska boca, opklada i automehaničar: Kako je izumljena nova sprava za pomoć pri porođaju

Jednog avgustovskog jutra 2006. godine, Horheu Odonu se u snu javila ideja.

Dešavalo se to i ranije, ali ovog puta nešto je bilo drugačije.

Ideja nije bila rešenje za balansiranje, centriranje i probleme sa kočnicom sa kojima se borio svakodnevno u radionici koju je vodio u Buenos Ajresu.

„Marsela, vidi, slušaj“, rekao je automehaničar supruzi.

„Ovo bi moglo da pomogne pri porođaju“, priseća se u razgovoru za BBC Mundo iz argentinske prestonice.

Dve decenije kasnije, Odonova ideja postala je sprava koji pomaže prilikom vaginalnih porođaja i smanjuje rizik od povreda po novorođenčad i majke.

Smanjuje i potrebu za invazivnijim i skupljim intervencijama, kao što je carski rez.

Nakon što je prvi put isproban u Argentini, OdonAsist, nazvan po Horheo kao njegovom izumitelju, već se koristi u 40 bolnica u pet evropskih zemalja, gde je upotrebljen prilikom 300 porođaja, prema britanskim zdravstvenim vlastima i kompaniji koja ga proizvodi.

'Jedva da sam nešto osetila'

OdonAsist je sprava na naduvavanje, osmišljena da pomogne prilikom vaginalnih porođaja kad porođaj zastane iz bilo kog razloga.

Funkcioniše kao „nežnija alternativa tradicionalnom metalnom forcepsu ili vakumskim ekstraktorima“, prema internet stranici MNHI (Inovacije za zdravlje majki i dece), kompaniji koja ga proizvodi.

„Radi preko meke vazdušne manžetne koju stavimo oko bebine glave“, objašnjava britanska doktorka Emili Hoton za BBC.

Jednom kad se naduva, sprava pridržava bebinu glavu i omogućuje nežnu, kontrolisanu vuču koja pomaže majčinim tiskanjima, prema internet stranici MNHI.

„Vazdušnu manžetnu operateri koriste da pomognu da se beba sprovede kroz porođajni kanal, jer je povezana sa ručkama koje pomažu u kontroli porođaja“, dodaje akušerka i ginekološkinja zadužena za klinička ispitivanja, koja su u toku već više od godinu dana u bolnici Sautmid u Bristolu, na jugozapadu Engleske.

Čim bebina glava izađe iz majčine materice, sprava se skida da bi beba mogla normalno da udahne prvi put.

„Dobila sam epidural nakon dugih muka i jedva da sam nešto osetila“, kaže za BBC Ela Redford, jedna od Britanki koje su se porodile uz pomoć ove sprave.

„Bilo je divno", kaže kratko.

Koristila bi sigurno opet, ističe.

„Ima smisla naduvati tu manžetnu i napeti vaginalni mišić dalje od bebe umesto vući bebinu glavu“, dodala je nova majka.

„Ovo je prva inovacija prilikom porođaja još od 1950-ih.“

Pogledajte video: Pet stvari koje treba da znate o porođajima u Srbiji

Sve je počelo trikom

Odon je priznao da izum nije nastao iz brige zbog rizika oko rađanja dece.

Tokom porođaja 2023. godine umrlo je 260.000 žena iz čitavog sveta - jedna žena na svaka dva minuta, prema statistici Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Uz to, 2023. je oko milion beba umrlo u prva 24 sata života, prema podacima agencije Ujedinjenih nacija.

„Sve je počelo trikom koji je jedan od mojih zaposlenih izveo za drugog, a koji se sastojao od pokušaja izvlačenja čepa iz flaše.

„Pomislio sam: 'Moraće da je razbije'“, rekao je Odon za BBC Mundo.

„Ali mađioničar je uzeo malu kesu, stavio je u flašu, napunio je vazduhom, povukao i izvukao čep.

„Bio sam impresioniran tim mehanizmom pneumatske stege i pokretne trake“, prisetio se on.

Kako je povezao ideju o izvlačenju čepa iz flaše sa porođajem?

Odon to pripisuje proviđenju.

„Istina je da je ono što mi se desilo zapravo bilo čudo, zato što nisam imao nikakvih problema sa trudnoćama bilo koje članice porodice ili poznanice“, priznaje on.

Nekoliko dana kasnije, Odon je bio sa saradnikom Karlosom Modenom, inženjerom po profesiji, u poseti doktoru u argentinskoj prestonici da bi mu izložio ideju.

Ubrzo posle toga ona je završila u rukama akušera Marija Merijaldija, koji je u to vreme bio šef Odeljenja za reproduktivno zdravlje u SZO.

Merialdi je priznao da je, kad je prvi put video prototip, tokom pauze na kongresu SZO u Buenos Aires, bio iznenađen.

„Kad sam video spravu, zapanjila su me dva aspekta - njena jednostavnost i njena bezbednost“, rekao je za BBC Mundo ovaj italijansko-švajcarski doktor, koji je sada glavni medicinski službenik u MNHI.

„Može lako da se koristi, što omogućava i medicinskim profesionalcima i babicama da ga upotrebljavaju, garantujući pristup zdravstvenoj usluzi u oblastima ili regionima sa slabijim zdravstvenim sistemima“, izjavio je on.

Što se tiče bezbednosti, rekao je da meki materijali korišćeni za proizvodnju OdonAsista smanjuju rizik povezan sa forcepsom, vakuumskom ekstrakcijom ili carskim rezom.

„Do sada su sve bebe rođene uz pomoć ove sprave bile rođene bez modrica, hematoma ili drugih povreda koje se ponekad dese prilikom aktuelnih postupaka“, dodao je on.

Rizici po majke i decu

Iako tvrdi da su forceps, vakumska ekstrakcija i carski rez bezbedni, Merialdi podseća da „kao i bilo koji drugi hirurški zahvati“, i oni idu uz određene rizike.

„Može doći do nekih povreda, koje u većini slučajeva nestanu u roku od nekoliko dana, ali u retkim slučajevima, mogu da ostave trajne posledice“, istakao je on.

U Kanadi, na primer, teška neonatalna trauma pojavi se u jednom na svakih 105 porođaja izvedenih uz pomoć forcepsa, prema podacima iz izveštaja dostupnog u američkoj Nacionalnoj medicinskoj biblioteci.

Ali ne pate samo bebe, isto se dešava i njihovim majkama, budući da u 10 odsto porođaja uz pomoć forcepsa može doći do vaginalnih i rektalnih cepanja, prema podacima sa Klivlendske klinike u SAD.

U Meksiku, studija iz 2012. godine, koja je proučila 467 porođaja izvedenih uz pomoć forcepsa u Ženskoj bolnici u Meksiko Sitiju, pokazala je da 38,5 odsto majki doživelo cepanje, a 55,9 odsto novorođenčadi imalo je neke komplikacije ili povrede.

OdonAsist je 2025. dobio sertifikat CE Kajtmark, koji potvrđuje njegovu bezbednost za upotrebu u bolnicama širom Evrope.

Međutim, za razliku od forcepsa ili vakuumske ekstrakcije, sprava ne može ponovo da se koristi.

„On je jednokratan, zato što zahteva sterilizaciju gama zračenjem“, objašnjava Merialdi, koji je dodao da „budući da se meki materijali koriste da bi se izbeglo povređivanje bebe ili majke, ne mogu ponovo da se upotrebe bez rizika od infekcije.“

Svaki uređaj košta 335 dolara, prema MNHI-ju.

'Ludi' pronalazač

Odon je zadovoljan rezultatima do kojih je doveo njegov izum.

„U testovima izvedenim u Argentini, a sada i u Evropi, nijedna beba nije bila povređena“, ističe on.

„Neverovatno je da se nismo setili toga ranije“, dodaje Hoton, šef kliničkih ispitivanja sprovedenih u bristolskoj bolnici Sautmid, gde će sprava od ovog leta biti ponuđena svim ženama koje se porađaju.

Džordži Džejkobs, još jedna stanovnica Bristola koja se porodila uz pomoć ove sprave, izrazila je slične sentimente.

„Deluje potpuno suludo da imamo sve te metode koji su zastareli danas“, rekla je ona za BBC.

Pored Ujedinjenog Kraljevstva, Španije, Francuske, Italije i Nemačke, sprava se takođe koristi u Etiopiji, gde je „donela iste rezultate“, izjavio je Merialdi.

Što se tiče Odona, priznao je da nije bio uvek siguran u korist od vlastite kreacije.

„Kad izumete nešto, vi pomislite da ste neka vrsta ludaka - kako mi je ovo palo na pamet kad je bilo prisutno godinama, zašto se nijedan doktor toga nije ranije setio?“

Nakon što je pre nekoliko godina prodao automehaničarsku radionicu, ovaj mehaničar sada živi u penziji u Urugvaju, ali insistira da ne prestaje da stvara.

„Mehaničar, stolar, zidar... Svi smo mi kreativni“, zaključuje.

Dodatno izveštavanje: Džesmin Ketibuah-Foli

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk