Невидљиво електронско ратовање омета ваздушни саобраћај

Авион Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ), којим је недавно путовао британски министар одбране Џон Хили, летео је изнад Естоније, близу руске границе, када се догодило нешто необично.

Према подацима о лету које је анализирао ББЦ Светски сервис, транспондер авиона је изненада почео да приказује да је летелица дубоко зашла у руску територију, око 300 километара од места на којем је била само неколико секунди раније.

Наводно је летео брзином од свега 11 километара на час изнад језера у близини Санкт Петербурга.

Међутим, ниједан од тих податак није био тачан.

Навигациони систем авиона био је збуњен због такозваног ГПС спуфинга - врсте сајбер напада током којег се емитују лажни сигнали глобалног навигационог сателитског система (ГПС) да би се навигациони уређај преварио и приказао погрешну локацију или време.

То се дешава када се одређено подручје преплављује радио-сигналима који опонашају сигнале које шаљу ГПС сателити.

Пошто су сателитски сигнали релативно слаби када стигну до Земље, предајник на земљи може да емитује јаче лажне сигнале, на које навигациони системи, међу којима су и они у авионима, могу да се „закаче".

Лажне сигнале најчешће користе војске да би смањиле прецизност непријатељског оружја које се ослања на ГПС, као што су ракете дугог домета и мали дронови.

Многе војске имају посебне јединице које постављају предајнике у сталним базама или их премештају помоћу возила.

Међутим, путнички летови су све чешће на удару овог облика електронског ратовања.

Пилоти РАФ-а су били приморани да наводе авионог помоћу старијег и мање прецизног навигационог система који ради паралелно са ГПС-ом.

Британско Министарство одбране је саопштило да безбедност лета није била угрожена.

Заправо, тај авион није био једини који је тог дана у том подручју био нападнут лажним сигналима.

Подаци које је консултантска компанија за ваздухопловстно SkAI Data Services доставила ББЦ-ју показују да је више од 100 путничких авиона добило нетачне податке о локацији због ГПС спуфинга.

Исти подаци указују да су лажирање и намерно ометање ГПС сигнала (jamming), друга врста електронских сметњи којом се сателитски сигнали потискују да би се спречио рад ГПС-а, све распрострањенији у подручјима близу ратних зона и у онима где постоји интензивна војна активност, као што су балтички регион, Персијски залив, Црвено море, Индија, и Пакистан, као и област око Мјанмара.

На пример, у Персијском заливу је нагло порастао број летова који пријављују ГПС спуфинг од почетка рата Сједињених Америчких Држава (САД) и Израела против Ирана 28. фебруара ове године.

Према подацима компаније SkAI Data Services, у марту је 5.381 лет пријавио лажне сигнале, док их је у фебруару било 99, а у јануару само 14.

Подаци ове компаније показују и да је број случајева ГПС спуфинга у балтичком региону порастао са 17.243 у 2024. на 59.447 у 2025. години.

То се поклопило са све чешћом употребом напада дроновима у рату између Русије и Украјине.

Многе друге прометне ваздушне руте широм Европе, Блиског истока и Азије такође су погођене спуфингом и намерним ометањем ГПС сигнала, а ове године је у просеку више од 800 летова дневно широм света било на удари оваквих сметњи.

Пошто је технологија потребна за извођење оваквих напада лако доступна већини држава, стручњаци страхују да ће ове појаве бити све чешћа.

Са тим проблемом суочио се и британски пилот Сем Радерферд када је прошлог месеца малим авионом са четири седишта летео из Саудијске Арабије ка Оману.

Када се приближио граници између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), навигациони систем и аутопилот авиона су престали да раде.

У почетку је мислио да је проблем у авиону, али су и друге авио-компаније у истом подручју пријављивале идентичне сметње.

Испоставило се да је његов авион истовремено био на удару и намерног ометања и лажних ГПС сигнала.

Радерферд, који је осам година управљао хеликоптерима у британској војсци, користио је магнетни компас авиона и контактирао је контролу летења да би могао безбедно да стигне до одредишта.

Безбедно је слетео, али каже: „Да су временски услови били лоши, да сам имао мање горива и да сам летео током ноћи, ситуација би била потпуно другачија".

Једна од опасности лажни ГПС сигнала јесте да уколико се авион завара да се налази на другој локацији, пилоти можда морају да искључе или занамере упозорења система за спречавање судара са тлом, каже Тања Хартер, председница Европског удружења пилота, које представља око 40.000 пилота.

Тај систем упозорава пилоте када процени да постоји опасност од удара у тло или препреке попут планина.

Хартер наводи да постоји много извештаја да пилоти добијају погрешна упозорења, као на пример да подигну авион, чак и када лете на висини од око 11.000 метара.

Радари који авионима помажу да избегну лоше временске услове такође могу да престану да раде, додаје Хартер.

Иако многе авио-компаније добро информишу пилоте о овим проблемима, Хартер упозорава да комбинација свих тих сметњи „нарушава сигурносну мрежу у авиону".

Описујући његово искуство са ГПС спуфингом, пилот Артур Родионов каже да је највеће одступање које је видео између стварне локације и оне приказане на екрану било када је авион „скочио из Литваније до Северног мора".

„То је више од 1.600 километара", каже Родионов, који управља мањим путничким авионима за естонску чартер авио-компанију Diamond Sky Aviation.

Као одговор на ове „редовне" појаве, Родионов каже да је његова компанија развила протоколе за поступање у случају лажних ГПС сигнала, који подразумевају да пилоти искључе ГПС систем током лета кроз области познате по електронским сметњама.

На тај начин пилот може да прати да ли се манипулише сигналима авиона, чиме се спречава збуњивање других навигационих система летелице.

Родионов упозорава да ГПС спуфинг може да закомпликује ситуацију посебно неискусним пилотима или у тренуцима када авион има додатне проблеме, као што су механички квар или отказ опреме.

„То дефинитивно представља додатни проблем", каже он.

Државама није забрањено да ометају ГПС сигнале.

Међународна телекомуникациона унија, агенција Уједињених нација (УН) која регулише радиодифузне сигнале, дозвољава такве активности у безбедносне или одбрамбене сврхе, иако је изразила „озбиљну забринутост" да широка употреба ових метода угрожава безбедност летелица.

Европска организација за безбедност ваздушне пловидбе EUROCONTROL каже да авиони имају „уграђене механизме заштите који омогућавају очување безбедности" током ГПС спуфинга, као и да навигациона технологија у авионима и контрола летења на земљи могу да усмере летелицу.

Та организација додаје и да произвођачи авиона блиско сарађују са добављачима авионске електронике како би пронашли техничка решења за проблем лажних ГПС сигнала.

Међутим, незванично постоје назнаке да су ваздухопловне организације, међу којима је и EUROCONTROL, много више забринуте него што то јавно признају.

У презентацији те организације, која има ознаку „није намењено широј јавности", а у коју је ББЦ имао увид, упозорава се да ГПС спуфинг „суштински подрива данашња начела безбедности у пилотској кабини".

Стручњаци сматрају да је решење за овај проблем потребно пронаћи хитније него што се јавно признаје.

„Авио-компаније очајнички траже унапређења", каже Тод Хамфрис, професор ваздухопловног инжењерства на Тексашком универзитету у САД-у.

„Авијација и даље користи ГПС технологију стару више од 20 година", каже он.

Индустрији су потребни „ГПС пријемници отпорни на намерно ометање и емотивање лажних сателитских сигнала", истиче.

„Мислим да ћемо морати да развијемо нове технологије које ће бити много отпорније".

Нека од могућих решења су унапређење софтвера у авионима ради филтрације сметњи, употреба усмерених антена да би опрема игнорисала лажне сигнале са земље, као и потпуно нови навигациони системи који би радили упоредо са ГПС-ом.

Међутим, увођење промена на опреми која је кључна за безбедност летова може да траје дуго.

Хамфрис истиче да намерно ометање и емитовање лажних сателитских сигнала не утичу само на комерцијални ваздушни саобраћај.

Могу чак да поремете и рад апликација за навигацију на мобилним телефонима.

„То утиче на поморски саобраћај, као и људе који возе путевима", каже он.

„У било ком сукобу у будућности, можемо да очекујемо да ће ГПС бити међу првим метама".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk