Јесте ли финансијски писмени: Како и на шта трошите новац

„Ефективна и номинална каматна стопа."

Док ми службеник у банци објашњава услове кредита, схватам да неке од њих чујем први пут.

Климам главом и покушавам да схватим шта заправо потписујем.

На сличне, тешко разумљиве термине наилазим свакодневно - кад плаћам рачуне, купујем нешто на рате или покушавам да одвојим новац за непредвиђене трошкове.

Колико ћемо потрошити, колико можемо да уштедимо, да ли је одређени кредит повољан или колико плаћамо кроз камату - све су то одлуке које могу да имају дугорочне последице, каже Ђорђе Остојић, економиста који води инстаграм профил Личне финансије.

Способност да разумемо такве одлуке, проценимо ризике и одговорно управљамо новцем назива се финансијска писменост, додаје он за ББЦ на српском.

Млади у Србији препознају значај финансијске писмености, али сматрају да им формално образовање не пружа довољно знања из ове области, показује истраживање Студија о финансијском образовању младих у Републици Србији из 2023. године.

Чак 81 одсто испитаника старости од 18 до 35 година рекло је да би боље разумело финансијски свет да је имало одговарајуће образовање у школи, док 79 одсто сматра да би овај предмет требало увести у наставу.

Истраживање је показало и да већина младих финансијска знања стиче неформално, пре свега од родитеља, углавном нису доследни у прављењу финансијских планова, а као највећи проблем означавају несклад између ниских прихода и високих трошкова живота.

'Увек нешто искрсне'

Кад плата легне на рачун Дајане Петровић, за њу почиње вишедневно рачунање.

„Кирија, рачуни, храна, превоз, новац само нестаје.

„Прво гледам шта све морам да платим, а тек онда размишљам да ли ми је нешто остало за штедњу", каже ова 25-годишњакиња за ББЦ на српском.

Каже да јој је најтеже да процени колико новца може да потроши током месеца, а да притом уштеди.

„Проблем је што увек постоји нешто што нисам планирала. Некад је то неки већи рачун, поклон, поправка или нешто што морам да купим.

„И онда прво узмем од новца који сам планирала за штедњу", каже она.

Признаје и да новац одлази на, како их зове, „исхитрене куповине", попут изненадног трошења на нешто што јој се допало.

Такве куповине су, додаје, честе.

Финансијска писменост подразумева и разумевање вредности нашег времена и нашег новца, указује Остојић.

Као најбаналнији пример помиње одлазак у супермаркет, у којем упоређујемо два производа и њихове цене.

„Финансијски писмен човек неће гледати само цену истакнуту великим словима, већ ће погледати и цену по јединици производа - литру, килограму и слично.

„То је важно јер производи најчешће немају исту грамажу или литражу, па њихове цене по јединици могу да буду различите", додаје.

Тако производ „који нам се на први поглед чини јефтинијим, заправо може да буде скупљи када се цена прерачуна по килограму или литру", указује.

Када је реч о свакодневним примерима финансијске писмености, један од њих је припрема пре одласка у куповину.

„То подразумева истраживање цена на интернету и, када је могуће, прављење списка за куповину", објашњава Остојић.

Други пример су веће куповине.

„Препорука је да их планирамо унапред, уместо да целокупан износ издвојимо одједном из месечног буџета.

„Ако, на пример, планирамо да за шест месеци купимо фрижидер, његову цену можемо да поделимо са шест и сваког месеца издвајамо одређени износ.

„Тако постепено обезбеђујемо новац и растерећујемо властити буџет у тренутку куповине", препоручује Остојић.

Када је реч о куповини ствари које нам нису неопходне, већ представљају жеље, важно је да покушамо да одложимо тренутак куповине, указује економиста.

„Ако угледамо неки производ који нам се допада, не морамо одмах да га купимо.

„Можемо да направимо менталну белешку, вратимо се кући и размислимо да ли нам је та ствар заиста потребна", указује.

Погледајте видео: Шта значи кад зарађујемо просечну, медијалну или минималну плату

Шта треба знати пре узимања кредита?

Лав Грдан планирао је да узме кредит за стан, али признаје да није сигуран колико га чека компликован процес.

„Знам отприлике колико новца могу да издвојим за рату, али када сам почео да гледам понуде банака, схватио сам да постоји много ствари које не разумем.

„Нисам сигуран ни шта све треба да гледам, осим камате и колика ће ми бити месечна рата", каже он за ББЦ на српском.

Додаје да му је посебно нејасно колико различите накнаде и услови могу да утичу на коначну цену кредита.

„Када видим понуду, најпре погледам колика је рата и колико година бих отплаћивао кредит.

„Волео бих да постоји једноставан начин да упоредим две понуде и одмах видим која ме на крају мање кошта."

Такве ситуације нису необичне, указује Остојић.

„Када је реч о кредитима, посебно је важно да се млади информишу о типовима каматних стопа.

„Номинална каматна стопа је трошак саме камате, док ефективна каматна стопа укључује и остале трошкове повезане са кредитом који нису камата, попут различитих једнократних накнада, трошкова документације и других издатака, који могу да се разликују од банке до банке", додаје.

Како најлакше распоредити новац?

Добар буџет не мора нужно да буде компликован, каже Остојић.

„Најчешће је довољно да човек седне, размотри све обавезе и запише их - од закупа стана, струје, воде, телефона и интернета, до других трошкова који су релативно фиксни из месеца у месец", додаје.

То је део буџета који је практично „закључан" и на који „не можемо много да утичемо, осим када нам, рецимо, истекне неки уговор и добијемо простор да променимо услове."

Прво правило које се често спомиње јесте да планирану штедњу за тај месец одмах одвојите са стране.

„Потом распоредите преостали новац.

„Једна од препорука је да око 50 одсто тог износа иде на наше потребе, док остатак можемо да издвојимо за жеље које нису есенцијалне, као што су изласци, путовања или потрошња у тржним центрима", објашњава економиста.

Идеја је да „човек развије самоконтролу и да се не такмичи са окружењем, већ да новац троши тако да задовољи сопствене потребе", каже Остојић.

Само тако можемо да дођемо до задовољства које нам пружа трошење новца, указује Остојић.

Важно је да знамо да са новцем не морамо да располажемо само тако што га трошимо, већ и тако што га инвестирамо.

„Важно је и разумети да новац који зарадимо данас, неће имати исту куповну моћ за десет година.

„Новац који чувамо временом губи вредност, па су то неки од најосновнијих концепата из којих треба да проистекне наша знатижеља да се даље усавршавамо у области финансија и научимо како да правилно располажемо новцем", додаје Остојић.

Погледајте видео: Како се штеди у Србији

Кратак речник финансијске писмености

Извор: Опен Соурце Финанциал Литерацy Балкан

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk