Венецуела после земљотреса: Како нада бледи, расте бес

Аутор фотографије, EPA
- Аутор, Вил Грант
- Функција, Дописник из Латинске Америке
- Извештава из, Каракас
- Објављено
- Време читања: 4 мин
Свако следеће јутро после разорних земљотреса, за становнике Венецуеле је мрачније и суморније од претходног.
После ноћи у којој лак сан прекидају кошмари о срушеним зградама и тренуцима чисте панике, са изласком сунца долази спознаја да молитве за чудесно спасење њихових вољених нису услишене.
Иза бившег полицајца Јана Карлоса Роа Гасије и његове породице још је једна тешка ноћ.
Његова зграда у Каракасу се није срушила, али је сувише опасно да се врате у њу.
Док му се сузе сливају низ образе, говори да није уопште ни сигуран како да поново изгради породични живот.
„Да имам 30, а не 50 година, можда бих знао. Али сад не знам одакле бих почео. До сада нас нико од представника државе није контактирао."
Као одани јавни службеник, Јан Карлос је опрезан да не критикује превише одговор владе на земљотрес, иако је исцрпљен и љут.
Музичарка Заира Кастро није, међутим, резервисана.
„Сви смо прилично фрустрирани јер влада не показује оно што би требало - озбиљно пружање помоћи", говори на тргу удаљеном само један блок од две срушене зграде.
„Заправо ми, Венецуеланци, помажемо једни другима.
„Постали смо друштво у коме се међусобно помажемо. Не ослањамо се на владу, она за нас не постоји више."
Привремена председница Делси Родригез обишла је овај део града Чакао, заједно са градоначелником, суочивши се са незадовољством људи.
„Водите кампању усред трагедије. Влада не чини ништа да помогне људима", викао је један становник.
Добро познајем ове улице.
Живео сам у погођеном подручју неколико година док сам био дописник ББЦ-ја из Венецуеле.
Мој некадашњи стан налази се само неколико метара од срушених зграда, испод којих спасиоци непрестано покушавају да дођу до заробљених људи.
Пријатељица је недавно објавила на друштвеним мрежама да је њена мајка једна од несталих под рушевинама.
Осетио сам огромно олакшање када сам видео да је моја стара зграда остала нетакнута, и да сјајни домар Педро и даље напољу ћаска са старијим становницима.
Сви се слажу да не могу да се сете да се за њиховог живота догодила овако велика трагедија у Венецуели.
У најтеже погођеним подручјима, посебно Ла Гвајири, граду на обали, очај је још већи.
Призор више од 100 сравњених зграда делује апокалиптично.
Како наде бледе, расте бес.
„Још увек има људи тамо унутра, потребне су нам машине“, каже становница Еилен Лада.
„Помозите нам, молим вас“, преклиње.
Погледајте видео о извлачењу жене из рушевина после земљотреса у Венецуели
Спасилачки тимови из Венецуеле и иностранства радили су још једну ноћ, показујући импресивну отпорност и усмереност на спасавање оних који су заробљени.
На друштвеним мрежама деле се снимци успешних спасавања, праћени уобичајеним венецуеланским хумором, који сада ствара кнедлу у грлу.

Аутор фотографије, Reuters
Болнице дуж северне обале су на ивици издржљивости.
Здравствени систем, који годинама није добијао довољно новца, сада покушава да изађе на крај са захтевима који би били изазовни за много богатије државе.
Доктори и медицинске сестре чине шта могу у ситуацији, која ће за већину њих бити најизазовнија у животу.
Приче преживелих стварају језу.
„Било је страшно, толико много људи је погинуло, толико много мојих чланова породице је нестало", рекла је Мариа Варгас агенцији Франс прес из болничког кревета.
„Изгубила сам целу кућу, али смо добро, хвала богу!"
Спасиоци кажу да су првих 48 сати после земљотреса кључни.
Одавно су прошли.
Ово сада делује као најтежи тренутак у модерној историји Венецуеле, земље која је посљедњих година већ претрпела више него довољно.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























