Мађарска 'прилагођена породици': Награда за парове са бебама, дугови до гуше за људе без деце

Седећи на клупи у олисталом парку универзитетског кампуса у источном мађарском граду Дебрецену, Барбара Елек нервозно проверава мејлове.

Она и њен муж Леви чекају да сазнају да ли је Барбара трудна, после њихове треће рунде вантелесне оплодње од пре десет дана.

„Ако не успе, онда ћу очигледно бити скрхана“, каже она.

Њене стрепња не потиче само од туге зато што не може да роди бебу.

Уместо тога, она и Леви би могли да се суоче са астрономским рачунима ако она не успе да зачне.

Као и многи други млади мађарски парови, Барбара, социјална радница, и Леви, кувар, били су подобни за десетине хиљада долара бескаматног кредита и субвенција пошто су обећали да ће имати двоје деце.

Али кад су схватили да не могу да затрудне природним путем, ствари су се закомпликовале.

Ако не успеју да докажу да им је дете на путу до новембра ове године, суочавају се са обавезом да врате те кредите уз затезну камату – што би појело половину њихових прихода.

Протеклих 16 година, под бившим премијером Виктором Орбаном, Мађарска се упустила у једну од најамбициознијих и највеликодушнијих пронаталитетних мера (политика осмишљена да повећа стопу рађања) на свету.

Подразумевала је кредите са условима који су се побољшавали према ономе колико деце је пар обећао да ће имати.

После троје, дуг би им био отписан.

Мађарска је посветила четири до пед одсто бруто домаћег производа (БДП) овим мерама – скоро 16 милијарди долара – исто колико НАТО препоручује да њене земље чланице троше на одбрану.

Пратила их је агресивна маркетиншка кампања која је промовисала „Мађарску прилагођену породици“.

Мате и Аги Горонди су родитељи петоро деце млађе од 10 година.

Искористили су великодушну породиљску накнаду и субвенције да би помогли себи у реновирању куће и куповини већег аутомобила.

Мате, самостални консултант за развој пословања, има користи од умањења пореза које расте са сваким следећим дететом које добију.

А као мајка више од двоје деце, Аги неће уопште плаћати порез на приходе ако се врати на посао.

„Сматрали смо да је ова политика утицала на нас да имамо више деце створивши охрабрујући став према породицама“, каже Мате.

Он каже да је у њиховом селу, добростојећем предграђу надомак Будимпеште, дошло до приметног повећања броја породица са четворо и петоро деце.

Неко време се стопа наталитета у Мађарској повећала: са 1,25 из 2010. на 1,61 из 2020. године.

Неки су то величали као огромни успех – нарочито поједини амерички конзервативци – који желе да владе буду проактивније према породицама.

Али у протекле три године, стопа наталитета је пала назад на 1,31, ниво не много виши него кад је програм први пут уведен.

„Чини се да је ова политика била ефикасна неко време, као што су многе пронаталитетне политике“, каже Ева Фодор, кодиректорка Демократског института на Централноевропском универзитету.

Она сматра да су финансијски подстицаји нагнали неке људе да имају децу коју би ионако имали, само раније него што су планирали.

„И тако је стопа наталитета скочила на неко време, на годину или две, а онда је почела поново да опада.“

Према Тимотију П. Карнију, вишем стручном сараднику на Америчком предузетничком институту који је написао више књига о паду наталитета, Орбанов највећи успех био је у томе што је ставио породицу у средиште политичког наратива.

Али он каже да је „део проблема у томе што прецењујемо како та средства функционишу".

„Орбан је остварио мали успех, али онај који је показао цену и ризике породичне политике.“

Мађарска није једина земља која је покушала да појача стопу наталитета кроз финансијску и социјалну политику.

Стопа наталитета Јужне Кореје била је 2008. године 1,19 – једна од најнижих на свету.

Од тада, земља је потрошила око 290 милијарди долара на покушаје да наведе становништво да има више беба.

Родитељи добију унапред „бебећи бонус“ од 27.000 до 40.000 долара кад им се роди дете, као и великодушне дечје додатке сваког месеца.

Добијају и ваучере који им помажу са приватним вртићима.

Али укупна стопа наталитета Јужне Кореје је за то време опала, достигавши 2025. године 0,8 одсто.

Неки тврде да успон и пад мађарског наталитета није имао скоро никакве везе са политиком и да је напросто одсликавао шире трендове у читавој источној Европи.

Чешка Република, на пример, није увела толико скупе пронаталитетне мере, а опет је доживела сличан скок и сличан пад.

Барбара и Леви су се упознали онлајн пре девет година, у раним двадесетим, и венчали се годину дана касније.

Знали су да желе да имају двоје деце и подигли 10 милиона форинти (33.000 долара) 'кредита за чекање бебе' 2020. године.

Кад су почели да имају проблема да зачну природним путем, били су упућени на клинику за вантелесну оплодњу коју субвенционише влада, на сат и по вожње од места у ком живе.

Да би добила изузеће од пенала ако не затрудни, Барбара мора да докаже да је урадила све што може да би зачела.

Требало је до сада да је завршила четири рунде вантелесне оплодње, али је она до сада прошла кроз тај процес свега три пута.

И тако је ноћ пред заказани термин сложила сву прикупљену документацију – неколико регистратора пуних медицинских и финансијских докумената – све доказе о њеним напорима да добије бебу.

„Преузели су контролу над свим“, каже она.

Ово је њен начин да „покуша да поврати део те контроле“.

Још једна жена која је подигла понуђене кредите је Антонија Мишколци.

Упркос томе, она мисли да је политика прилагођена породици била „лоше прорачуната прерасподела новца“ и тврди да је кредити нису подстакли да има више деце.

Она каже да је важан услов за њу да подигне кредит „био то што није морала унапред да одлучује колико деце ће имати“.

Ова 29-годишња мајка једног детета из Будимпеште мисли да је здравство било у „стравичном стању“ под Орбановом владом и да би више волела да су владина средства била искоришћена да се поправи рад јавних служби.

Она описује како је скроловала кроз видео снимке 'шта да спакујем у моју болничку торбу' трудних мајки на друштвеним мрежама, ужаснута што им је речено да понесу властити тоалет папир и дезинфекционо средство.

„Мислим да нису потребна велика обећања“, каже она, „само поправите основне ствари и вољност за добијање деце ће се само повећати."

Она се на крају одлучила да роди бебу у приватној болници.

После стресног јутра на клиници, Барбара и Леви су добили катастрофалне вести: трансфер њиховог ембриона није успео.

То не значи само да неће добити дете, већ би и њихови месечни трошкови могли да се учетвороструче.

Далеко од тога да су у томе усамљени: Мађарска национална банка процењује да има 25.000 парова – сваки пети од оних који су дигли кредит – који нису добили децу и мораће да плаћају затезне камате ове године.

Нова мађарска влада, која је дошла на власт у априлу, недавно је најавила да ће продужити рокове за парове који желе да имају бебе .

Најављено је и се ради на проналажењу решења за оне који нису добили планирану децу.

Тешка одлука за владу биће да ли да настави с овим подстицајима.

Политика се показала популарном.

Њено укидање могло би да изазове „огромно незадовољство јавности“, према Антонији, која каже да су „људи већ засновали животне планове на њој“.

Мађарску политику прилагођену породици, носећи стуб Орбанове владе, чека неизвесна будућност.

Петер Мађар – месец дана у премијерској фотељи:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk