Зеленски први пут у Србији откако је председник Украјине и почетка руске инвазије

Неколико пута најављивана као могућност, сада се и остварује.

Владимир Зеленски, председник Украјине, посетиће Београд 8. августа, први пут од почетка руске инвазије 2022. и откако је 2019. дошао на функцију, саопштено је из кабинета Александра Вучића председника Србије.

„Морамо да одвојимо Србе од Русије", рекао је неименовани украјински званичник новинској агенцији АФП, описујуц́и посету Зеленског Београду као „шамар Русима".

Иако кандидаткиња за чланство у Европској унији (ЕУ), Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела санкције Русији због напада на Украјину, због чега је Брисел често критикује и тражи од Београда да се „усклади са спољном политиком ЕУ".

Београд је трпео критике и из Кремља због извоза оружја и муниције које је, како су тврдиле обавештајне службе у Москви, завршило у украјинској војсци.

Кристофер Хил, доскорашњи амерички амбасадор, рекао је за ББЦ на српском да Србија већ три године помаже Украјине и описује односе две земља као све боље.

ББЦ на српском затражио је коментар од амбасаде Русије у Београду поводом посете Зеленског.

Вучић је средином јула посетио Кијев у оквиру самита „Југоисточна Европа - Украјина".

Међутим, није потписао заједничку декларацију учесника којом су се обавезали да наставе политичку, војну, финансијску и безбедносну подршку Украјини, појачају притисак на Русију и сарађују у обнови ратом погођене земље.

Вучић је тада нагласио да је представио позиције Србије, а пре свега поштовање територијалног интегритета Украјине „која на исти начин поштује суверенитет наше земље", јер није признала Косово.

Који је значај ове посете?

Од почетка руске инвазије у фебруару 2022, Зеленски је обишао многе земље покушавајући да обезбеди подршку Украјини.

„Ми имамо неколико важних тема, једна је европски пут Украјине и Србије, друго питање је наша билатералне и енергетска сарадња", рекао је Вучић новинарима у Београду 6. августа.

Додао је и да је по питању увођења санкција Москви „Србија већ установила своју политику пре скоро пет година и да се то неће мењати до даљњег".

„Мали је број тема који ће две стране моћи да покрију током ове посете", сматра Вук Вуксановић, предавач спољне политике и велике стратегије на Одељењу за ратне студије Кингс колеџа у Лондону.

„Могу да се захвале на међусобном поштовању територијалног интегритета, и покрену билатералне теме, у домену енергетике или економије, мада је упитно колико оне могу да значе с обзиром на рат у Украјини", додаје за ББЦ на српском.

Обе земље су тренутно далеко од учлањења у ЕУ, а много значајнији моменат од онога који је јавно истакнут јесте испорука српске муниције Украјини, сматра Вуксановић.

„Прошле године, речено је да су испоруке обустављене због притисака из Русије.

„Али то је била само изјава Београда. Немамо доказа да је та пракса заиста прекинута", каже.

Између Београда и Кијева јачали су дипломатски односи на површини последњих месеци - Вучић је претходно посетио Кијев средином јула, да би потом у Србију стигао Руслан Стефанчук, председник украјинске скупштине.

„За Вучића и његову коалицију основни је приоритет да преживи до избора.

„У том смислу желе да осигурају да им Запад не постане непријатељ, и да се на овај начин додворе Европљанима представљајући се као пријатељи Украјине", каже Вуксановић.

Да је највиша државна посета сигнал усмерен пре свега ка Европи, сматра и политиколог Александар Ђокић.

„Зеленски доласком у Београд пак добија својеврсни пропагандни поен, јер стиже у државу која се посматра као нека врста проруског играча у Европи", каже Ђокић.

Он међутим не сматра да се може очекивати јаснији спољнополитички заокрет Србије.

„Власт не намерава да промени политику, јер ако би се заиста окренула ка Западу, то би значило демократске реформе", каже за ББЦ на српском.

Пре овогодишње посете Кијеву, Вучић је у мају 2025. био у Москви на паради за Дан победе у Другом светском рату.

„Понекад се више даје Русији, понекад више Европи, али суштинске промене нема", оцењује Ђокић.

Светска трговинска организација камен спотицања

Поред „спољне политике седења на више столица", једна од спорних тачака у односима Београда и Кијева били су преговори о чланству Србије у Светској трговинској организацији (СТО).

Долазак заменика премијера Украјине Тараса Качке у Београд у мају донео је помак на том пољу.

Представници владе две државе потписале су заједничку изјаву о наставку преговора о Споразуму о слободној трговини.

Украјина је једина земља у Европи са којом Србија није потписала такав споразум, што је један од услова за приступ СТО.

Преговори су почели 2005. као део процеса приступања Србије СТО, чије чланице од земаља бивше Југославије још нису постале ни Босна и Херцеговина, ни Косово.

Пре 21 годину, камен спотицања појавио се када се Украјина и Србија нису усагласиле око царина на поједине пољопривредне и индустријске производе.

Као чланица СТО, Украјина је захтевала билатералне преговоре са Србијом као услов за пријем.

Чланство у СТО је и главни услов за затварање преговарачког Поглавља 30 са Европском унијом, који се тиче економских односа са иностранством.

Погледајте видео: Вучићева прва посета Кијеву

Како су се развијали односи од 2022?

Односи Кијева и Београда „прилично су коректни и поред свих отежавајућих околности", попут рата Русије и Украјине, као и зависности и блиских односа Србије и Русије, рекла је у мају 2026. Бранка Латиновић, бивша амбасадорка Србије у ОЕБС-у, за ББЦ на српском.

Србија је гласала за више резолуција Уједињених нација којима се осуђује руска агресија, од почетка рата примала је украјинске избеглице, слала финансијску помоћ, а посредно и оружје Украјини, због чега су у Кремљу били незадовољни.

Од фебруара 2022. српски и украјински званичници су се више пута сусретали, углавном током међународних самита.

Директних посета на председничком или премијерском нивоу није било.

Вучић и Зеленски су разговарали на самитима у Молдавији у јуну 2023, када су упознали, у Атини у августу 2023, у Гранади у октобру исте године, као и у Тирани у фебруару 2024. и Одеси у јуну 2025.

Прва Вучићева посета Украјини после 13 година, уследила је месец дана после одласка у Русију.

Вучић је тада домаћинима понудио помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

Годину дана раније, у мају 2024, Олена Зеленска, прва дама Украјине је заједно са шефом дипломатије Дмитром Кулебом посетила Београд.

А председница Скупштине Србије Ана Брнабић у новембру прошле године у Кијеву се састала са Зеленским.

Погледајте видео: Односи Србије и Украјине

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk