Ко би могао да буде ЕУ изасланик у преговорима са Русијом

Неформални састанак, али су теме озбиљне.

Министри спољних послова држава чланица Европске уније (ЕУ) требало би детаљније да разговарају на Кипру о украјинском позиву Бриселу да помогне у преговорима о прекиду рата са Русијом.

ЕУ све више размишља да обнови контакт са Москвом по питању Украјине, пошто америчко посредовање није донело жељени исход, док Русија наставља са смртоносним нападима.

Кијев жели да унесе неку „нову динамику" у преговарачки процес, рекао је министар спољних послова Украјине за ББЦ.

„Морамо да пређемо на нови облик разговора са руском страном", рекао је Андриј Сибиха у недавном позиву, сугеришићу „активније учешће европске стране".

Ко би могао да буде потенцијални изасланик ЕУ?

Међу именима потенцијалних кандидата су и Ангела Меркел, бивша немачка канцеларка и Марио Драги, некадашњи премијер Италије, али украјински министар није желео да помиње било чије име.

Портпарол Драгија рекао је кратко за ББЦ да „у овој фази не жели да коментарише".

Александар Стуб, фински премијер, изјавио је раније да вероватно „не би одбио тај позив уколико му се понуди", али тек ако Русија пристане на прекид ватре.

Нема назнака да ће до тога доћи.

Кијев је претходних дана био засут ракетама и дроновима у једном од најинтензивнијих напада до сада.

Москва је запретила „систематским ударима“ упозоравајући стране држављане да напусте град, а локално становништо да се пази.

Настављају са нападима, Русија оптужује ЕУ да војно подстиче Кијев и тиме поткопава мировне напоре САД-а.

Зато је тешко замислити да ће на било који смисленији начини укључити у преговоре са Европљанима.

Русија више воли да разговара са Сједињеним Америчким Државама (САД) - делимично због статуса, а и зато што су изасланици председника Доналда Трампа били непристрасни, притискајући много више Кијев него Москву.

Али је њихов приступ пропао и Марко Рубио, државни секретар Америке је средином маја изјавио да САД нису заинтересоване да буду домаћини „бескрајног циклуса састанака који ничему не воде“.

САД, ипак, јесу спремне да посредују „ако се укаже таква прилика“, додао је.

ЕУ сада жели да се прикључи напорима да се оконча рат и обезбеди да сваки споразум, ако се икада постигне, буде најбољи како за Украјину, тако и за европску безбедност.

Владимир Путин, руски председник, тврди да је отворен за идеју о посредовању европског званичника, али само док именовани „не говори свакакве ружне ствари о нама“.

Он је већ предложио да изасланик ЕУ буде Герхард Шредер, бивши немачки канцелар, блиски савезник Москве и дугогодишњи лобиста њених интереса.

Каја Калас, шефица ЕУ за спољну политику и безбедност, одмах је одбацила ту идеју.

Шредер би, рекла је, „седео са обе стране стола“.

Дводневни скуп на Кипру који би требало да почне 27. маја, омогуц́и ц́е министрима да буду слободнији у разговорима него на формалном самиту.

Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. већина је водила политику изолације и санкција.

Нису сви сагласни ни да треба покренути контакте, чак ни ограниченог облика.

Неке државе, попут Шведске и Литваније, виде Русију као потиснуту и ​​желе да се притисак повец́а, а не смањи, док други попут Италије, тврде да је неразумно држати се по страни.

Калас је у марту предложила неке почетне тачке разговора, које је један званичник ЕУ описао као „храну за размишљање“.

Њен циљ је да се пре успостављања контакта формулише заједнички став ЕУ по питању Русије и поставе евентуалне црвене линије.

Идеја о именовању изасланика, можда чак и групе њих, покренуће се на Кипру, али би се озбиљни разговори водили само на нивоу лидера држава чланица ЕУ.

То би потенцијално могло да се деси већ на њиховом самиту заказаном за почетак јуна.

Украјина, у међувремену, жели да се „изађе из ц́орсока“ и инсистира на напретку, рекао је званичник ЕУ.

„Ово не сме да прерасте у дуготрајан процес усмерен само на разговоре о именима изасланика, њиховом броју и у ком формату ће деловати.

„Ово мора да се догоди брзо“, упозорио је украјински министар Сибиха.

Сарадња са Москвом „осуђена је на пропаст“ ако ЕУ не дела са позиције моћи, указује Јарослав Смовж, аналитичар из Кијева.

„Чини се да је Европа донекле изгубила осец́ај за улог у међународним пословима, посебно у случајевима попут важних ратова великих размера на њеном тлу“, каже Смовж из истраживачког центра Адастра.

„Али ако Европа жели да делује као независни и неутрални посредник, то нец́е дати било какве резултате, баш као што САД нису постигле никакав успех“, додаје.

Тврди и да Русију треба „застрашити“.

„Одговор Европе на понашање Русије на њеној територији до сада је био донекле неубедљив", сматра.

Док ЕУ разматра могуће преговоре, Украјина наставља да гађа руска постројења за извоз нафте.

Те ударе назива „дугорочним санкцијама“, а најновији напади великих размера Москве на Украјину показују и да је узнемирена.

Не значи да су озбиљни преговори о миру пред вратима.

„Нема сигнала да Русија жели да оконча овај рат“, каже Јехор Чернев, посланик владајуц́е украјинске странке Слуге народа.

Како је интересовање САД за постизање тог циља опало, посланик верује да „нову енергију у овај процес“ може да донесе Европа.

„Они (изасланици) ће представљати ЕУ, која јасно разуме руску претњу“, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk