Nobelova nagrada za hemiju: Naučnici otkrili zagonetku asimetrije života

Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je francuskom naučniku Anriju B. Kaganu i japanskom Kensu Soaiju za pronalaženje odgovora na hemijsku zagonetku asimetrije života.

Istraživači su otkrili kako priroda stvara isključivo ispravnu verziju molekula – umesto njegovog odraza u ogledalu.

Na primer, molekuli aminokiselina, gradivnih elemenata proteina, postoje u dva oblika koji predstavljaju međusobne odraze u ogledalu.

Međutim, živi organizmi na Zemlji funkcionišu koristeći samo jedan od tih oblika.

Ovi nobelovci su odgovorili na pitanje: zašto život daje prednost jednom od ta dva molekula-odraza u odnosu na drugi?

U organskoj hemiji ovo svojstvo je poznato kao „hiralnost", pa tako hiralni molekuli imaju i desni i levi oblik.

Možete ih zamisliti kao naše šake – nisu identične, ali je svaka odraz one druge.

I dok priroda gotovo isključivo proizvodi verziju potrebnu za funkcionisanje, hemijske reakcije u laboratoriji obično stvaraju mešavinu sastavljenu od 50 odsto levih i 50 odsto desnih molekula.

Ovo je posebno važno kada je reč o proizvodnji lekova, jer se svaka verzija ponaša drugačije prilikom interakcije sa našim telom.

Tako jedna verzija može koristiti za borbu protiv bolesti, dok druga ne deluje ili čak može biti štetna.

Primer za to je razvoj leka talidomid.

Pedesetih godina prošlog veka on je prepisivan trudnicama koje su patile od jutarnjih mučnina.

Međutim, reč je o hiralnom molekulu: desna verzija je efikasan lek, dok je leva toksična.

Prvobitno je davana kombinacija ta dva oblika, a kasnije je otkriveno da telo može da pretvori jedan oblik u drugi.

Rezultat je bio taj da su hiljade dece, čije su majke uzimale taj lek, imale teške invaliditete.

U telefonskom uključenju na konferenciji za novinare povodom dodele Nobelove nagrade jutros, Kenso Soai je izjavio:

„Ovo je jedan od najuzbudljivijih dana u mom životu."

Kako do Nobelove nagrade?

Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, koji je bogatstvo delimično stekao pronalaskom dinamita, podseća agencija Rojters.

Prvi put dodeljene 1901. godine, nagrade odaju počast dostignućima u nauci, književnosti i miru, dok je priznanje za ekonomiju kasnije dodala švedska Centralna banka.

Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najviših priznanja u ovoj disciplini.

Među dosadašnjim dobitnicima su neki od najslavnijih naučnika, poput Alberta Ajnštajna, Marije i Pjera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji je rad pomogao u postavljanju temelja moderne fizike.

Ovo je treća ovogodišnja Nobelova nagrada, posle priznanja za dostignuća u medicini i fizici.

Nobelove medalje dobitnicima uručuje švedski kralj Karl Gustav na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Posle dodele nagrada sledi raskošan banket u gradskoj kući Stokholma.

Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, uručuje se odvojeno na ceremoniji u Oslu, glavnom gradu Norveške.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk