Nobel za fiziku naučniku koji je 'otvorio novi prozor našeg univerzuma'

Frensis Halzen, belgijsko-američki naučnik, dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 2026. za rad na subatomskim (manjim od atoma) česticama na Južnom polu, saopštio je žiri.

Halzen je nagrađen „za odlučujući doprinos opservatoriji IceCube Neutrino (Ajskjub neutrino) i otkriće visokoenergetskih neutrina astrofizičkog porekla“.

Opservatorija Ajskjub je jedinstveno istraživačko postrojenje u dubokom ledu Antarktika.

Halzenov višedecenijski doprinos ovom projektu napravio je osnovu za nova astrofizička posmatranja.

Glavni naučni proboj, za koji je dodeljena nagrada, jeste uspešna detekcija visokoenergetskih neutrina iz dubokog svemira.

Ove čestice putuju kosmosom gotovo bez prepreka, zbog čega ih je izuzetno teško zabeležiti, ali donose ključne informacije o udaljenim izvorima zračenja.

Halzenov rad otvara potpuno novi prozor u najenergičnije fenomene našeg univerzuma, prva su reagovanja stručne zajednice koje su usledile odmah posle objave o Nobelovoj nagradi.

Njegove kolege naučnici naglašavaju da ovo otkriće pruža astronomima mogućnost da posmatraju i razumeju kosmos na način koji do sada nije bio izvodljiv.

Dobitnike Nobelove nagrade za fiziku bira Kraljevska švedska akademija nauka, a laueratu, pored priznanja, sleduje i oko milion evra.

Pogledajte video: Od maline do Mlečnog puta - šećer iz svemira

Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, koji je bogatstvo delimično stekao pronalaskom dinamita, podseća agencija Rojters.

Prvi put dodeljene 1901. godine, nagrade odaju počast dostignućima u nauci, književnosti i miru, dok je priznanje za ekonomiju kasnije dodala švedska Centralna banka.

Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najviših priznanja u ovoj disciplini.

Među dosadašnjim dobitnicima su neki od najslavnijih naučnika, poput Alberta Ajnštajna, Marije i Pjera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji je rad pomogao u postavljanju temelja moderne fizike.

Prošlogodišnja nagrada za fiziku dodeljena je naučnicima iz SAD, Džonu Klarku, Mišelu Devoreu i Džonu Martinisu, za eksperimente koji su demonstrirali principe kvantne fizike u akciji, istraživanje za koje se smatra da pomaže unapređenju sledeće generacije računarstva i drugih digitalnih tehnologija.

Ovo je druga ovogodišnja Nobelova nagrada, posle priznanja za dostignuća u medicini.

Nobelove medalje dobitnicima uručuje švedski kralj Karl Gustav na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Posle dodele nagrada sledi raskošan banket u gradskoj kući Stokholma.

Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, uručuje se odvojeno na ceremoniji u Oslu, glavnom gradu Norveške.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk