Како мозак мушице пружа увид у тајне људског понашања

Истраживачи су измапирали свих 124 милиона конекција свих нервних ћелија у мозгу мушке винске мушице.

Истраживачи су упоредили то са мапом мозга женске мушице и идентификовали разлике у везама за које кажу да истичу разлике у мушком понашању које имају везе са агресијом, удварањем и певањем љубавних песама.

Тим истраживача зна да истраживање неће објаснити разлике између мушкараца и жена зато што је наше понашање много сложеније од тога.

Али би истраживање могло да помогне научницима да боље разумеју људско понашање и услове у којима генетске разлике утичу на мождане везе, као што су аутизам и шизофренија.

Грегори Џефрис, професор молекуларне биологије из Кембриџа који је предводио истраживање рекао је за ББЦ њуз да је „напредак био заиста важан за утирање новог пута у неуронауци“, упоредивши га са инвенцијом телескопа кад је у питању унапређење нашег разумевања Универзума.

„Имамо невероватне ствари у нашим главама које нам омогућују да радимо невероватне ствари као што су свирање сонате или решавање научних проблема.

„И овај развој догађаја може да помогне нашем разумевању како ти невероватни системи функционишу."

Мозак мушице је једнако леп колико је невероватан.

Он је величине главе чиоде - а опет, на много начина - ефикаснији од суперкомпјутера и може да надмаши најпаметнију вештачку интелигенцију.

Тим доктора Џефриса и његови сарадници минуциозно су анализирали сваку нервну ћелију, сваку жицу и сваку везу код мушке мушице.

Убацили су их све заједно у 3Д мапу.

Пре две године, исти тим је произвео мозак женске мушице у склопу њиховог крајњег циља упоређивања и контрастирања ова два и, радећи то, померања поља мождане науке један огроман корак унапред.

Студија је показала да мозгови мушке и женске мушице деле око 95 одсто ћелија.

Али преосталих пет одсто довољно је да наведе на прилично различито понашање, према докторки Изабели Бекет, која је први заједнички аутор научне студије објављене у часопису Journal Cell.

„Очекивали смо да пронађемо разлике, и пронашли смо их, и јако смо узбуђени због онога што смо добили“, каже она.

На први поглед, мозак мушке и женске мушице изгледа исто споља - али дубоко понирање у њихове везе показао је тиму да постоје мале разлике које доводе до великих промена у понашању.

Код удварања, на пример, мужјак прати женку док се она креће.

Истраживачи су открили мождана кола повезана са том особином и пронашли кључне разлике у повезаности.

Мужјаци имају додатне делове који појачавају њихов систем вида.

Постоји још већа разлика у колима повезаним са агресијом.

Мужјаци се туку чешће и стога има много више веза повезаних са тим понашањем него код женки.

А онда је ту и коло за љубавне песме.

Мужјаци привлаче женке произвођењем одређеног звука.

Они имају везе јединствене за њих како би могли да произведу тај звук.

Према професору доктору Филипу Шлегелу, из ЛМБ-а и коаутору студије, коло мора да буде савршено одговарајуће, иначе последице по јадног мужјака могу бити изузетно погубне.

„Удварање такође подразумева плес мужјака испред женке и певање уз њега“, рекао ми је он.

„Звук се производи вибрирањем крила како би се произвела врло конкретна песма.“

„Ако се женки она допадне, она ће му практично дозволити да јој приђе, а ако јој се не допадне, и није наклоњена у том тренутку, практично ће га одбити, што може да подразумева ударац у лице“.

Иза ове три разлике између мушких и женских можданих веза код мушица стоје два кључна гена.

Истраживачи су знали за те гене годинама и како су они повезани са сваким од ових начина понашања.

Оно што до сада нису успевали да виде је онај део у средини.

Сада, по први пут, могу да виде повезаност коју ти гени производе.

Примарни циљ истраживања није био да се открију разлике између мушке и женске мушице, а свакако не да се пронађу неуролошка објашњења за одређене наводне разлике у понашању мушкараца и жена.

Поређење два мозга који имају незнатне разлике у можданим везама повезане са познатим великим разликама у понашању омогућава научницима да јасно виде принципе који стоје иза промена у можданим везама за све понашање, према речима Бекет.

„Имате само једну независну варијаблу, пол, и онда можете да видите шта је све другачије. То је сан једног научника.“

Ове разлике воде научнике корак напред у разумевању једног од највећих питања у биологији: како гени утичу на понашање.

Научници знају деценијама да они утичу - али су имали мало представа о томе како тачно врше тај свој утицај.

Одговор, према доктори Џефрису, јесте у томе како гени обликују повезаност у мозгу и како та повезаност утиче на понашање.

„Поређење мозга мушице нам даје врло добар увид у то“, рекао је он за ББЦ њуз.

„Постоје обрасци понашања код људи који делују као да имају снажну генетску основу.

„Дакле, на пример, шизофренија, сада постоје многе генске варијанте повезане са њом, са аутизмом и спектром поремећаја аутизма, које заправо не разумемо.“

Ту је и могућност примене у побољшању вештачке интелигенције и појачању компјутерских система, додаје он.

„Да бисмо добили вештачку интелигенцију која је једнако ефикасна као наш мозак вероватно ће бити потребно више биолошке инспирације. А инспирација која ће вероватно бити важна су заправо прави дијаграми биолошке повезаности.

„Постоје људи који гурају мозак мушице у средиште вештачких мрежа и покушавају да виде да ли је то корисно за помоћ, учење и контролу вештачких система.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk