Нобел за физику научнику који је 'отворио нови прозор нашег универзума'

Френсис Халзен, белгијско-амерички научник, добитник је Нобелове награде за физику 2026. за рад на субатомским (мањим од атома) честицама на Јужном полу, саопштио је жири.

Халзен је награђен „за одлучујуц́и допринос опсерваторији IceCube Neutrino (Ајскјуб неутрино) и откриц́е високоенергетских неутрина астрофизичког порекла“.

Опсерваторија Ајскјуб је јединствено истраживачко постројење у дубоком леду Антарктика.

Халзенов вишедеценијски допринос овом пројекту направио је основу за нова астрофизичка посматрања.

Главни научни пробој, за који је додељена награда, јесте успешна детекција високоенергетских неутрина из дубоког свемира.

Ове честице путују космосом готово без препрека, због чега их је изузетно тешко забележити, али доносе кључне информације о удаљеним изворима зрачења.

Халзенов рад отвара потпуно нови прозор у најенергичније феномене нашег универзума, прва су реаговања стручне заједнице које су уследиле одмах после објаве о Нобеловој награди.

Његове колеге научници наглашавају да ово откриће пружа астрономима могућност да посматрају и разумеју космос на начин који до сада није био изводљив.

Добитнике Нобелове награде за физику бира Краљевска шведска академија наука, а лауерату, поред признања, следује и око милион евра.

Погледајте видео: Од малине до Млечног пута - шећер из свемира

Нобелове награде су установљене тестаментом шведског проналазача и предузетника Алфреда Нобела, који је богатство делимично стекао проналаском динамита, подсећа агенција Ројтерс.

Први пут додељене 1901. године, награде одају почаст достигнуц́има у науци, књижевности и миру, док је признање за економију касније додала шведска Централна банка.

Физика је заузимала истакнуто место у Нобеловом тестаменту и награда остаје једно од највиших признања у овој дисциплини.

Међу досадашњим добитницима су неки од најславнијих научника, попут Алберта Ајнштајна, Марије и Пјера Кирија, Макса Планка и Нилса Бора, чији је рад помогао у постављању темеља модерне физике.

Прошлогодишња награда за физику додељена је научницима из САД, Џону Кларку, Мишелу Девореу и Џону Мартинису, за експерименте који су демонстрирали принципе квантне физике у акцији, истраживање за које се сматра да помаже унапређењу следец́е генерације рачунарства и других дигиталних технологија.

Ово је друга овогодишња Нобелова награда, после признања за достигнућа у медицини.

Нобелове медаље добитницима уручује шведски краљ Карл Густав на церемонији у Стокхолму 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.

После доделе награда следи раскошан банкет у градској куц́и Стокхолма.

Награда за мир, једина Нобелова награда која се не додељује у Шведској, уручује се одвојено на церемонији у Ослу, главном граду Норвешке.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk