Најраније откриће диносауруса на Антарктику пронађено у фиоци

Био је то неупечатљиви фосил, 40 година заборављен у фиоци, а испоставило се да је прва кост диносауруса пронађена на Антарктику.

Примерак је ископан 1985. године, али тим који га је открио није био сигуран о чему је реч, па је одложен у геолошку збирку Британског завода за истраживање Антарктика (БАС) у Кембриџу.

Сада су фосил проучили палеонтолози и потврдили да је реч о репном пршљену диносауруса из рода титаносауруса – групе којој су припадали највећи диносауруси који су икада ходали Земљом.

Ово откриће пружа нова сазнања о томе како су џиновска створења живела у делу света у којем је фосилни запис веома оскудан.

Марк Еванс, управник збирки у БАС-у, недавно је овај фосил уочи међу хиљадама других, прикупљених протеклих деценија током бројних експедиција на Антарктик.

„Тек када се запитате шта се заправо налази у овој фиоци, понекад наиђете на нешто и помислите: 'Аха, ово изгледа занимљиво'", каже Еванс.

Примерак је првобитно пронађен на острву Џејмсу Росу, а његово откриће забележено је у теренској бележници геолога Мајка Томсона.

Поред малог цртежа фосила, тог 9. децембра 1985. године написао је: „Пршљен великог гмизавца", уз напомену да је био широк око 10 центиметара.

Еванс сматра да је тим који га је пронашао вероватно мислио да фосил припада морском гмизавцу.

Међутим, чим га је угледао, Еванс је схватио да пршљен има карактеристике типичне за диносаурусе.

Пошто је фосил откривен још 1985. године, то значи да представља најранији налаз диносауруса на Антарктику.

Зато је позвао професора Пола Барета из Природњачког музеја у Лондону да потврди његове претпоставке.

„Иако није нарочито импресиван за посматрање, заиста има веома препознатљив облик", рекао нам је Барет, држећи фосил у рукама.

Показао је на удубљење на једном крају фосила, а затим га окренуо да бисмо видели заобљено испупчење на другом крају.

Пршљенови су поређани тако да образују низ кугластих (сфероидних) зглобова који се протежу дуж кичменог стуба, од главе до репа.

„Чим сам га видео, знао сам о чему сер ради... Није било никакве сумње да је реч о титаносаурусу", рекао је Барет.

„Таква комбинација карактеристика потпуно је јединствена за овај род диносауруса".

До данас је широм света идентификовано више од 100 врста титаносауруса.

Сви су четвороножни биљоједи, веома дугих вратова који су им омогућавали да досежу крошње дрвећа, као и дугим реповима за одржавање равнотеже.

Највећи титаносауруси били су дугачки више од 35 метара и тешки око 60 тона.

На основу величине овог репног пршљена, научници процењују да је антарктички титаносаурус био дугачак око седам метара.

„Можда је реч о младунчету, а можда о заиста малој јединки - одраслом диносаурусу који је представљао изузетак у односу на остале припаднике његове групе, јер је био знатно мањи од њих", објаснио је Барет.

Овај диносаурус живео је пре око 82 милиона година, током касне креде, када је Антарктик изгледао потпуно другачије него данас.

Континент је тада био прекривен бујним шумама, које су пружале обиље хране овом џиновском биљоједу.

Фосил, који је деценијама био заборављен, сада заузима важно место у историји истраживања Антарктика.

После 1985. у овом забаченом делу света пронађени су и други фосили диносауруса, али их и даље нема много.

Антарктик представља изузетно захтевно подручје за рад палеонтолога, а ледени покривач скрива праисторијске остатке сачуване у стенама испод њега.

„То показује да је подручје које данас сматрамо готово ненастањивим некада било веома погодно за живот и да је било дом разним различитим живим врстама", објаснио је Барет.

„Оваква открића помажу нам да схватимо какву су улогу имали у ширим екосистемима који су постојали на самом југу планете пре око 80 милиона година".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk