Najranije otkriće dinosaurusa na Antarktiku pronađeno u fioci

Bio je to neupečatljivi fosil, 40 godina zaboravljen u fioci, a ispostavilo se da je prva kost dinosaurusa pronađena na Antarktiku.

Primerak je iskopan 1985. godine, ali tim koji ga je otkrio nije bio siguran o čemu je reč, pa je odložen u geološku zbirku Britanskog zavoda za istraživanje Antarktika (BAS) u Kembridžu.

Sada su fosil proučili paleontolozi i potvrdili da je reč o repnom pršljenu dinosaurusa iz roda titanosaurusa – grupe kojoj su pripadali najveći dinosaurusi koji su ikada hodali Zemljom.

Ovo otkriće pruža nova saznanja o tome kako su džinovska stvorenja živela u delu sveta u kojem je fosilni zapis veoma oskudan.

Mark Evans, upravnik zbirki u BAS-u, nedavno je ovaj fosil uoči među hiljadama drugih, prikupljenih proteklih decenija tokom brojnih ekspedicija na Antarktik.

„Tek kada se zapitate šta se zapravo nalazi u ovoj fioci, ponekad naiđete na nešto i pomislite: 'Aha, ovo izgleda zanimljivo'", kaže Evans.

Primerak je prvobitno pronađen na ostrvu Džejmsu Rosu, a njegovo otkriće zabeleženo je u terenskoj beležnici geologa Majka Tomsona.

Pored malog crteža fosila, tog 9. decembra 1985. godine napisao je: „Pršljen velikog gmizavca", uz napomenu da je bio širok oko 10 centimetara.

Evans smatra da je tim koji ga je pronašao verovatno mislio da fosil pripada morskom gmizavcu.

Međutim, čim ga je ugledao, Evans je shvatio da pršljen ima karakteristike tipične za dinosauruse.

Pošto je fosil otkriven još 1985. godine, to znači da predstavlja najraniji nalaz dinosaurusa na Antarktiku.

Zato je pozvao profesora Pola Bareta iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu da potvrdi njegove pretpostavke.

„Iako nije naročito impresivan za posmatranje, zaista ima veoma prepoznatljiv oblik", rekao nam je Baret, držeći fosil u rukama.

Pokazao je na udubljenje na jednom kraju fosila, a zatim ga okrenuo da bismo videli zaobljeno ispupčenje na drugom kraju.

Pršljenovi su poređani tako da obrazuju niz kuglastih (sferoidnih) zglobova koji se protežu duž kičmenog stuba, od glave do repa.

„Čim sam ga video, znao sam o čemu ser radi... Nije bilo nikakve sumnje da je reč o titanosaurusu", rekao je Baret.

„Takva kombinacija karakteristika potpuno je jedinstvena za ovaj rod dinosaurusa".

Do danas je širom sveta identifikovano više od 100 vrsta titanosaurusa.

Svi su četvoronožni biljojedi, veoma dugih vratova koji su im omogućavali da dosežu krošnje drveća, kao i dugim repovima za održavanje ravnoteže.

Najveći titanosaurusi bili su dugački više od 35 metara i teški oko 60 tona.

Na osnovu veličine ovog repnog pršljena, naučnici procenjuju da je antarktički titanosaurus bio dugačak oko sedam metara.

„Možda je reč o mladunčetu, a možda o zaista maloj jedinki - odraslom dinosaurusu koji je predstavljao izuzetak u odnosu na ostale pripadnike njegove grupe, jer je bio znatno manji od njih", objasnio je Baret.

Ovaj dinosaurus živeo je pre oko 82 miliona godina, tokom kasne krede, kada je Antarktik izgledao potpuno drugačije nego danas.

Kontinent je tada bio prekriven bujnim šumama, koje su pružale obilje hrane ovom džinovskom biljojedu.

Fosil, koji je decenijama bio zaboravljen, sada zauzima važno mesto u istoriji istraživanja Antarktika.

Posle 1985. u ovom zabačenom delu sveta pronađeni su i drugi fosili dinosaurusa, ali ih i dalje nema mnogo.

Antarktik predstavlja izuzetno zahtevno područje za rad paleontologa, a ledeni pokrivač skriva praistorijske ostatke sačuvane u stenama ispod njega.

„To pokazuje da je područje koje danas smatramo gotovo nenastanjivim nekada bilo veoma pogodno za život i da je bilo dom raznim različitim živim vrstama", objasnio je Baret.

„Ovakva otkrića pomažu nam da shvatimo kakvu su ulogu imali u širim ekosistemima koji su postojali na samom jugu planete pre oko 80 miliona godina".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk