'Da li ti se piški' i lekcije iz strpljenja: Vodič kroz odvikavanje od pelena

Odvikavanje od pelena zvučalo mi je kao jedna od onih roditeljskih stvari koje će se, kada jednom dođe vreme, jednostavno dogoditi.

Dete napuni dve godine, roditelj objasni šta je noša, dete sedne, obavi šta ima i od tog trenutka nosi gaćice.

Tako je izgledalo u mojoj glavi.

U stvarnosti, nedelja u kojoj sam odlučila da je vreme da pelene odu u istoriju za moju dvogodišnju ćerku više je ličila na kombinaciju takmičenja u brisanju podova, logističke operacije sa velikim količinama veša i testiranja mog strpljenja.

Noša je stajala nasred stana.

Bilo je barica po parketu, vanrednog čišćenja ulaza zgrade, dubinskog pranja dvoseda i mnogo tura veša.

A onda se, dok sam je nosila uz stepenice, upiškila - po meni.

Tada mi je postalo jasno da je odvikavanje od pelena proces u kojem dete uči da kontroliše fiziološke potrebe, a roditelj uči da kontroliše sopstvena očekivanja.

Sa starijim detetom ne sećam se da je bilo toliko muka.

Doduše, on je bio gotovo godinu dana stariji i „incidenata“ je bilo vrlo malo.

To iskustvo mi je, verovatno, dalo lažno samopouzdanje.

Odgovore sam zatim potražila po forumima i Fejsbuk grupama.

Saveti su bili potpuno različiti: od tvrdnji da pelene treba skinuti već sa šest meseci do raznih metoda koje obećavaju brzo i efikasno navikavanje na nošu.

A tu je i najčešći odgovor, svako dete je za sebe.

Ispostavlja se da je upravo taj odgovor verovatno najbliži istini.

Kada je dete spremno?

Ne postoji uzrast u kojem su sva deca spremna za nošu, piše u vodiču ERIC-a, britanskoj organizaciji posvećenoj zdravlju dečijih creva i bešike.

Navodi se da period između 18. i 30. meseca može biti pogodan za prestanak korišćenja pelena, ali se potrebne veštine razvijaju različitim tempom.

Ne znači da dete mora jednog jutra da odluči da više ne želi pelene - veštine potrebne za korišćenje noše mogu se učiti i dok ih još nosi.

To bih volela da sam pročitala pre nego što je moj stan postao poligon za odvikavanje od pelena.

Iz psihološkog ugla, skidanje pelena nije samo stvar higijene, već krupna razvojna prekretnica i jedna vrsta „razvojnog konflikta“ za dete, objašnjava doktorka dečije psihijatrije Katarina Nikolić.

„U tom procesu dete se odriče sigurnosti koju mu pruža pelena, suočava se sa strahom od nepoznatog i po prvi put uči da uspostavi svesnu kontrolu nad sopstvenim telo", dodaje.

Zato je važno da se roditelj naoruža strpljenjem, prati detetove individualne znake zrelosti i pruži mu bezuslovnu podršku umesto pritiska i požurivanja.

Manje pitanja, više posmatranja

Kada dete odbija nošu, to ne mora da znači da nije spremno, piše u britanskom vodiču.

Ponekad jednostavno želi da samo odlučuje.

Prečesto pitanje „Da li ti se piški?“ može izazvati otpor.

Roditeljima se zato savetuje da posmatraju detetove navike i pokušaju da prepoznaju trenutke kada obično ide u toalet.

Ja sam taj savet razumela tek posle nekoliko dana.

Do tada sam pitanje „Da li ti se piški?“ pretvorila u neku vrstu refrena.

Možda je upravo to jedna od prvih lekcija odvikavanja od pelena, da dete treba da nauči da prepoznaje potrebu, a roditelj da nauči kada treba da prestane da pita.

Kako prepoznati da je dete spremno

Dete je spremnije za odvikavanje kada može da ostane suvo duže vreme i pokazuje kada mu se piški ili kaki, kaže Svetlana Ilić, doktorka pedijatrije iz Beograda.

Dodaje da je važan znak i kada dete počne da pokazuje interesovanje za toalet ili nošu i može da prati jednostavna uputstva.

Neka deca najpre najave potrebu, dok druga pokazuju spremnost kroz ponašanje, poput skrivanja kada obavljaju nuždu.

„Najvažnije je pratiti dete, a ne kalendar", dodaje Ilić.

Ivanina deca: ista kuća, druga priča

Ivana Đuričić, majka sedmogodišnjeg sina i dvoipogodišnje ćerke, ima iskustvo koje dobro pokazuje koliko se deca razlikuju.

Sa sinom je proces trajao duže.

„Više sam se trudila, stalno sam razgovarala s njim“, kaže ona.

Sa ćerkom je bilo drugačije.

Činilo joj se da je za jedan dan shvatila kako stvari funkcionišu.

Rutina u vrtiću i podrška vaspitačica pomogle su devojčici da što pre stekne novu rutinu.

„Pošto je u grupi videla i drugu decu bez pelena, sve joj je nekako došlo prirodnije“, kaže Ivana.

Najteži deo može biti velika nužda

Neka deca prihvate nošu za piškenje, ali odbijaju da na njoj obave veliku nuždu.

Promena sa pelene na nošu može im biti zastrašujuća, pa počinju da zadržavaju stolicu, navodi se u vodiču ERIC-a.

U takvoj situaciji proces treba usporiti.

Dete prvo može da nauči da se velika nužda obavlja u kupatilu, čak i dok još koristi pelenu, a zatim se postepeno prelazi na nošu ili toalet.

Posebno treba obratiti pažnju na zatvor.

Tvrda ili bolna stolica može dovesti do namernog zadržavanja, čime nastaje začarani krug straha i još bolnije stolice.

Ako postoji sumnja na zatvor, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.

A noć?

Prema britanskoj organzaciji ERIC, prestanak korišćenja pelena tokom dana ne znači automatski i kraj noćnih pelena.

Ne postoji određeni uzrast u kome svako dete u kojoj svako dete mora da prestane da mokri u krevet.

Roditeljima se savetuje da dete ode na nošu ili toalet pre spavanja, da zaštite dušek i budu spremni na nezgode.

Dete zbog njih ne treba kažnjavati.

Ako i posle pete godine redovno mokri u krevet, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Roditeljima ostaje najteži zadatak

Na internetu je lako steći utisak da za sve postoji rok.

Kada dete treba da prohoda, progovori, izbaci dudu ili prestane da koristi pelene.

A onda naiđe dvogodišnjak koji, uprkos svim savetima, odluči da je baš danas odličan dan da testira granice roditeljskog strpljenja.

Zato je možda najvažniji savet upravo onaj najjednostavniji: bez pritiska.

Ne kada komšinica kaže da je njeno dete prestalo sa 18 meseci.

Ne kada neko na Fejsbuku tvrdi da je „samo skinuo pelenu i gotovo“.

Već kada dete pokazuje da može da učestvuje u procesu i kada su roditelji spremni da prihvate da će deo to možda potrajati.

Na kraju, nezgode i barice postaju sve ređe, a veš mašina konačno dobija priliku da se odmori.

I jednog dana dete samo ode do toaleta.

Tada ćete možda, kao roditelj koji je preživeo, drugima reći:

„Ma, moje dete se naviklo za čas.“

Samo nemojte da zaboravite da im kažete šta se sve dogodilo između tog „časa“ i dana kada ste konačno prestali da pitate: „Da li ti se piški?“.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk