Злочин у Рибникару: Завршне речи на суђењу Владимиру и Миљани Кецмановић

Главни тужилац Вишег јавног тужилаштва Ненад Стефановић затражио је максималне казне за Владимира и Миљану Кецмановић, родитеље дечака одговорног за масакр у Основној школи „Владислав Рибникар“.

К. К. је 3. маја 2023. убио деветоро ученика и чувара школе, а ранио још петоро деце и наставницу историје.

Пошто је тада имао 13 година, не подлеже кривичној одговорности, што је „веома болна, али законски непремостива чињеница", рекао је тужилац током изношења завршних речи на поновљеном поступку у Вишем суду.

„То само по себи не значи да нико не сноси одговорност за околности које су довеле до овог трагичног догађаја.

„Напротив, управо зато закон посебну одговорност ставља на родитеље, као лица која имају законску и моралну дужност надзора, васпитања и усмеравања детета", рекао је тужилац.

Изрицање пресуде заказано је за 18. јун, али и на њу постоји право жалбе.

За тешка дела против опште сигурности и запуштање и злостављање малолетног лица, за Владимира Кецмановића затражена је збирна казна од 14 година и 11 месеци.

За мајку Миљану, којој се ставља на терет запуштање детета, тражи се казна од три године затвора.

„Таква одлука суда, осим што би била законита, правилна, одважна и једина праведна дала би део одговора на питање како ћемо ми као друштво одговорити на један од најтрагичнијих догађаја у мирнодопској историји Србије", поручио је тужилац.

Ранија првостепена осуђујућа пресуда родитељима је укинута у новембру 2025. и наложено је ново суђење.

Суд је на самом почетку поступка, на предлог тужилаштва, одлучио да поново искључи јавност са суђења, али је публика била допуштена на изношењу завршних речи 10. јуна.

Апелациони суд у Београду је прву пресуду оборио јер су почињене битне повреде поступка, а разлози пресуде нејасни и противречни, саопштио је тада суд.

Наложено је да се понови поступак и отклоне недостаци.

Тужилац: Одсуство емпатије

И у новом поступку обе стране су поновиле ставове.

Окривљени су били дужни да, као родитељи, покажу знатно већи степен бриге за развој личности малолетног детета, као и адекватнији надзор његових активности и интересовања, рекао је тужилац.

У конкретном случају надзор је остао површан, због чега није дошло до правилне и благовремене реакције на очигледне девијантности у понашању.

Последице таквог понашања су „очигледне и без икаквог оправдања и олакшавајућих околности, са тако тешким последицама".

Кецмановић није одустао од намере да себе стави у положај жртве и медијског линча, додао је Стефановић.

„И поред свих доказа који су презентовани у овој судници, окривљени Владимир Кецмановић, ни у једном тренутку није нити исказао, нити показао кајање због бројних пропуста у васпитању и безбедном чувању оружја, нити је уочено људско преиспитивања сопствених дела.

„Напротив, окривљени је истакао да апсолутно није крив. Управо та реч показује апсолутно одсуство емпатије и одговорности за страховите последице радњи његовог сина", поручио је.

Слично се понашала и његова супруга, негирајући кривицу, при чему је држањем, коментарима и непримереним добацивањима показала колико није свесна сопствене одговорности и у којој мери је спремна да занемари туђу бол и патњу, додаје се у саопштењу тужилаштва.

Пуномоћник К.К. је у изношењу завршних речи рекао да три године није могао да разговара са малолетником, који је у међувремену одрастао у здравственој установи у којој се налази, преноси Н1.

Завршне речи износе и оштећени, односно породице убијених.

Браниоци Кецмановића, Ирина и Боривоје Боровић, рекли су да наводи из оптужнице нису доказани, због чега су тражили ослобађајућу пресуду.

Миљана и Владимир су такође изнели завршне речи, јавља РТС.

Владимир Кецмановић је првостепено био осуђен на 14 и по година, а супруга Миљана на три године.

Апелациони суд је потврдио осуђујућу пресуду због давања лажног исказа Немањи Маринковићу, раднику у стрељани, али му је смањио казну за три месеца - на годину дана кућног затвора.

Поред овог кривичног поступка водило се још пет по тужбама чланова породице убијених и рањених.

Убијени су ђаци Ана Божовић, Софија Негић, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић и Адриана Дукић, и чувар Драган Влаховић.

Погледајте видео: Дан кад је Београд занемео

Дан после масовног убиства у београдској школи, Србију је потресао други масовни злочин, када је тада 21-годишњи Урош Блажић убио деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.

Он је правоснажно осуђен на 20 година затвора.

Исту казну добио је и његов отац Радиша Блажић због незаконитог држања оружја, којим је злочин и почињен.

Шта се десило 3. маја 2023?

Према оптужници, дечак је дошао до пиштоља 1. маја, напунио је шест оквира са укупно 92 метка и ставио их код себе, а затим их 3. маја пребацио у ранац и понео у школу.

У школи је прво пуцао у радника обезбеђења, затим у још три ученице пре него што је ушао у кабинет историје где је било 23 деце, наставница и студент на пракси.

Укупно је испалио 45 метака, рекао је раније главни јавни тужилац.

Сам је позвао полицију, после чега је пребачен на Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину где се од тада налази.

Како је до сада текао поступак?

На почетку суђења крајем јануара 2024, тужилаштво је тражило искључење јавности због заштите малолетника и како не би дошло до додатног узнемиравања јавности, чему су се браниоци окривљених противили.

Овај захтев је уважен, али су током наредних месеци поједини медији објављивали делове исказа из суднице.

Против родитеља дечака покренуто је више парничних поступака на основу приватних тужби породица убијене деце.

Први међу овим поступцима, који је покренула породица убијене ученице Адриане Дукић тражећи одговорност родитеља, школе, и државе, враћен је на почетак у децембру 2024. због промене поступајућег судије.

За разлику од кривичног процеса, јавност је могла да присуствује парничним рочиштима.

Један од тих парничних поступака, који је покренуло 27 чланова оштећених породица против дечака К.К, његових родитеља и школе закључена је 30. децембра у Вишем суду у Београду.

Током потресних сведочења родитеља страдале деце скоро нико у судници није могао да задржи сузе.

Док злочин још није дошао до судница, његове последице прелиле су на улицу.

Организовани су протести Србија против насиља на којима је учествовало десетине хиљада људи.

Протести су трајали више месеци у Београду и другим градовима.

Све о трагедијама у Београду и његовој околини можете да прочитате овде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk