Пљувачком против рака: Очајни Авганистанци траже помоћ од 'исцелитеља'

На ободу града Кандахара у јужном Авганистану, десетине људи окупљају се испред скромне куће.

Дошли су у нади да ће добити одговоре и олакшање од болести која им угрожава животе.

У једној од соба украшеној дречавом бојом на зидовима, могу се наћи многи болесни мушкарци, жене и деца како седе или леже.

Али нису сви овде на самрти или болесни.

У једном углу седи Неда Мухамед Кадри - човек ког су сви дошли да виде.

Са белим турбаном и дугом, црном брадом, он себе назива пиром или исцелитељем.

Кадри узима гутљај из флашице са водом, а потом пљује ту воду, прскајући људе испред себе.

Он тврди да је, уз помоћ Бога, овај прости чин донео олакшање многим људима који болују од рака и таласемије - болести крви која може да доведе до отказивања органа.

Кадри нема формално верско образовање, а сасвим сигурно није прошао медицинску обуку.

Пре неколико година, радио је као кувар, али чак и тад, каже он, људи би му се обраћали да би добили од њега амулете - мали предмети за које се верује да поседују натприродне моћи.

Он тврди да како се њихово стање поправљало, значајно се увећавао број људи који су му долазили, нарочито пацијената који болују од рака.

Здравство под оптерећењем

Према Светској здравственој организацији, у Авганистану годишње буде 24.000 пацијената од рака и нешто мање од 17.000 смрти годишње изазваних овом болешћу.

Стручњаци кажу да би прави број могао да буде знатно виши зато што многи пацијенти никад не добију формалну дијагнозу због мањка болница и клиника, као и лекара и сестара који би радили у њима.

У Авганистану, људи се све више окрећу такозваним духовним исцелитељима, због одсуства адекватних здравствених установа и трошкова потребних да би се приступило једном од ретких медицинских установа, као што је специјалистичка болница за канцер коју је изградила талибанска влада у Кабулу.

Стручњаци кажу да Авганистан има и једну од најтежих стопа рака у региону због фактора животног стила, у шта спадају претерани унос слане хране и жвакање дувана познатог као насвар, као и невероватно висок ниво загађења.

Пошто су талибани преузели власт у земљи 2021. године, помоћ је била драстично смањена.

Међународни комитет Црвеног крста (ИЦРЦ) тако је обуставио помоћ болници Мирваис у Кандахару, великом регионалном центру за медицинску негу, наводећи као разлог финансијско оптерећење.

Уз кратко, обустављено финансирање талибанских власти, болница је сада недовољно опремљена, присиљавајући пацијенте да купују сами чак и најосновније лекове и залихе.

Утицај ових акутних несташица делимично је била ублажена, макар у јужном Авганистану, прекограничним приступом Пакистану.

Све до пре 18 месеци, становници Кандахара прелазили су границу слободно без виза, путујући у боље опремљене болнице ради лечења, чак и за мање тегобе.

То кретање је у међувремену прекинуто.

Преласци на Чаман-Спин Болдаку изнова су били затварани после сукоба Авганистана и Пакистана, а строга контрола сада ограничава лекове некада увожене из Пакистана.

Регион умногоме зависи од тог снабдевања.

Ово је све извршило велики притисак на већ крхки здравствени систем Авганистана.

Препреке за лечење

Пре више од годину дана, Шукрија, жена Назира Ахмада Маивандвала, почела је да се мучи због тешких главобоља.

Он је путовао са њом до Пакистана, где су је оперисали пошто јој је постављена дијагноза тумора на мозгу.

„После операције, стање моје жене је почело да се поправља“, каже Маивандвал.

„Повратила је мало тежину и шест месеци је све деловало у реду.

„Међутим, њено здравље је постепено почело поново да се погоршава.“

У очају, пар је одлучио да се врати у Пакистану након што им је саветовано да је то неопходно.

Али, граница је тада већ била затворена за слободна путовања.

„Пријавио сам се за пакистанску визу три пута, али сваки пут сам био одбијен“, каже Маивандвал.

„Отишао сам у Кабул, али чак и тамо центар за лечење канцера није имао слободну радиотерапију.

„Вратио сам се кући разочаран.“

Шукрија је преминула у марту.

Имала је само 24 године.

У његовој кући у Кандахару, Кадри каже да му се људи упорно појављују на вратима.

Многи од њих траже последњи трачак наде.

„Пацијенти који болују од рака ми долазе из свих крајева Авганистана.

„Сваког дана ме посети између 250 и 300, па чак и до 400 људи“, каже он.

Хабибулахов син Асад је био један од њих.

Хабибулах је успео да стигне до суседног Пакистана тражећи медицинску помоћ за сина, али му је речено да ништа не може да се уради.

Саветовали су га да одведе Асада кући да проведе време које му је преостало са породицом.

Одбијајући да се преда и тражећи неку врсту „душевног мира“, Хабибулах се вратио у Авганистан и повео Асада у посету Кадрију након што је чуо од пријатеља како је излечио многе људе који пате од канцера.

Али није пронашао наду ни тамо.

„Направили су фотографију мога сина и рекли му да је задржи, да ће му се после десет дана лице променити и да неће препознати ни самог себе“, каже Хабибулах.

Уместо тога, Асадово стање се погоршало и умро је на путу до болнице.

„Изгубио сам сина. Оставио је за собом петоро деце и удовицу“, жали се Хабибулах.

„Мој син је био преварен неоснованим обећањима.

„Нудио је новац и амулете, али се није опоравио од рака“, каже он.

Хабибулах тврди да је, упркос томе што је прихватио овцу као метод плаћања, Кадри је захтевао и значајне количине новца, као трошкове превоза.

Кадри је „преварант“, каже Хабибулах.

Још један становник Кандахара, који је желео да остане анониман, каже да је посетио многе храмове и исцелитеље, међу којима и Кадрија, ради лечења од рака коже.

„Кадри ми је рекао да не идем у Пакистан или било где другде, и да донесем овцу. 'Уз божију помоћ, бићеш потпуно излечен'“, присећа се речи 'исцелитеља'.

Одлазио је код Кадрија седам дана ради молитви и добијао је инјекције цефтриаксона и таблете коамоксиклава и аугментина.

То су јаки антибиотици који се обично користе за лечење од разних бактеријских инфекција.

„Упркос свему томе, моје стање се није променило; знао сам да је време било изгубљено, тако да сам био присиљен да идем на лечење у болницу Шаукат Канум у Лахореу, у Пакистану.“

После медицинског лечења се опоравио.

Медицинске интервенције

Стручњаци упозоравају да цефтриаксон мора да се даје интравенозно и да се ниједан од тих антибиотика не користи у лечењу рака.

Без савета специјалиста, кажу они, њихова злоупотреба је опасна и може да доведе до мноштва проблема, међу којима је и отпорност на лекове.

У одговору на то, Кадри негира да је тражио плаћање за услуге, али каже за ББЦ да му неки људи нуде новац из захвалности за оно што ради.

„Питајте људе“, каже он.

Тврди и да „у консултацији са доктором“, он преписује лекове за оне који се консултују са њим да никад није спречио никога да затражи додатно медицинско лечење.

Кадри није усамљен у нуђењу ових услуга најочајнијима у Авганистану.

Мухамед Азиз Саеди, становник Нангархара, каже да су његове ћерке близнакиње имале таласемију и да су им биле потребне месечне трансфузије да би преживеле.

Он каже да је по препоруци неких рођака, одвео ћерке до исцелитеља, али да се њихове стање погоршало.

„Неки су преписали прехрамбена ограничења, а други су давали 'свету водицу'“, каже Саеди.

„Али није било промене; касније смо започели медицинско лечење и сада је њихово стање веома добро.“

Стручњаци упозоравају да молитва и духовно исцељење могу да пруже менталну подршку и утеху онима који живе са хроничним и фаталним болестима, али никако не може да замени медицинске интервенције.

Ово је можда тежак савет за чути за оболеле који стрпљиво чекају испред обичне куће у Кандахару, присиљени да заврше тамо са све мањом надом и врло мало тога другог.

Додатно извештавање: ББЦ Глобално новинарство

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk