Pljuvačkom protiv raka: Očajni Avganistanci traže pomoć od 'iscelitelja'

Na obodu grada Kandahara u južnom Avganistanu, desetine ljudi okupljaju se ispred skromne kuće.

Došli su u nadi da će dobiti odgovore i olakšanje od bolesti koja im ugrožava živote.

U jednoj od soba ukrašenoj drečavom bojom na zidovima, mogu se naći mnogi bolesni muškarci, žene i deca kako sede ili leže.

Ali nisu svi ovde na samrti ili bolesni.

U jednom uglu sedi Neda Muhamed Kadri - čovek kog su svi došli da vide.

Sa belim turbanom i dugom, crnom bradom, on sebe naziva pirom ili isceliteljem.

Kadri uzima gutljaj iz flašice sa vodom, a potom pljuje tu vodu, prskajući ljude ispred sebe.

On tvrdi da je, uz pomoć Boga, ovaj prosti čin doneo olakšanje mnogim ljudima koji boluju od raka i talasemije - bolesti krvi koja može da dovede do otkazivanja organa.

Kadri nema formalno versko obrazovanje, a sasvim sigurno nije prošao medicinsku obuku.

Pre nekoliko godina, radio je kao kuvar, ali čak i tad, kaže on, ljudi bi mu se obraćali da bi dobili od njega amulete - mali predmeti za koje se veruje da poseduju natprirodne moći.

On tvrdi da kako se njihovo stanje popravljalo, značajno se uvećavao broj ljudi koji su mu dolazili, naročito pacijenata koji boluju od raka.

Zdravstvo pod opterećenjem

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u Avganistanu godišnje bude 24.000 pacijenata od raka i nešto manje od 17.000 smrti godišnje izazvanih ovom bolešću.

Stručnjaci kažu da bi pravi broj mogao da bude znatno viši zato što mnogi pacijenti nikad ne dobiju formalnu dijagnozu zbog manjka bolnica i klinika, kao i lekara i sestara koji bi radili u njima.

U Avganistanu, ljudi se sve više okreću takozvanim duhovnim isceliteljima, zbog odsustva adekvatnih zdravstvenih ustanova i troškova potrebnih da bi se pristupilo jednom od retkih medicinskih ustanova, kao što je specijalistička bolnica za kancer koju je izgradila talibanska vlada u Kabulu.

Stručnjaci kažu da Avganistan ima i jednu od najtežih stopa raka u regionu zbog faktora životnog stila, u šta spadaju preterani unos slane hrane i žvakanje duvana poznatog kao nasvar, kao i neverovatno visok nivo zagađenja.

Pošto su talibani preuzeli vlast u zemlji 2021. godine, pomoć je bila drastično smanjena.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) tako je obustavio pomoć bolnici Mirvais u Kandaharu, velikom regionalnom centru za medicinsku negu, navodeći kao razlog finansijsko opterećenje.

Uz kratko, obustavljeno finansiranje talibanskih vlasti, bolnica je sada nedovoljno opremljena, prisiljavajući pacijente da kupuju sami čak i najosnovnije lekove i zalihe.

Uticaj ovih akutnih nestašica delimično je bila ublažena, makar u južnom Avganistanu, prekograničnim pristupom Pakistanu.

Sve do pre 18 meseci, stanovnici Kandahara prelazili su granicu slobodno bez viza, putujući u bolje opremljene bolnice radi lečenja, čak i za manje tegobe.

To kretanje je u međuvremenu prekinuto.

Prelasci na Čaman-Spin Boldaku iznova su bili zatvarani posle sukoba Avganistana i Pakistana, a stroga kontrola sada ograničava lekove nekada uvožene iz Pakistana.

Region umnogome zavisi od tog snabdevanja.

Ovo je sve izvršilo veliki pritisak na već krhki zdravstveni sistem Avganistana.

Prepreke za lečenje

Pre više od godinu dana, Šukrija, žena Nazira Ahmada Maivandvala, počela je da se muči zbog teških glavobolja.

On je putovao sa njom do Pakistana, gde su je operisali pošto joj je postavljena dijagnoza tumora na mozgu.

„Posle operacije, stanje moje žene je počelo da se popravlja“, kaže Maivandval.

„Povratila je malo težinu i šest meseci je sve delovalo u redu.

„Međutim, njeno zdravlje je postepeno počelo ponovo da se pogoršava.“

U očaju, par je odlučio da se vrati u Pakistanu nakon što im je savetovano da je to neophodno.

Ali, granica je tada već bila zatvorena za slobodna putovanja.

„Prijavio sam se za pakistansku vizu tri puta, ali svaki put sam bio odbijen“, kaže Maivandval.

„Otišao sam u Kabul, ali čak i tamo centar za lečenje kancera nije imao slobodnu radioterapiju.

„Vratio sam se kući razočaran.“

Šukrija je preminula u martu.

Imala je samo 24 godine.

U njegovoj kući u Kandaharu, Kadri kaže da mu se ljudi uporno pojavljuju na vratima.

Mnogi od njih traže poslednji tračak nade.

„Pacijenti koji boluju od raka mi dolaze iz svih krajeva Avganistana.

„Svakog dana me poseti između 250 i 300, pa čak i do 400 ljudi“, kaže on.

Habibulahov sin Asad je bio jedan od njih.

Habibulah je uspeo da stigne do susednog Pakistana tražeći medicinsku pomoć za sina, ali mu je rečeno da ništa ne može da se uradi.

Savetovali su ga da odvede Asada kući da provede vreme koje mu je preostalo sa porodicom.

Odbijajući da se preda i tražeći neku vrstu „duševnog mira“, Habibulah se vratio u Avganistan i poveo Asada u posetu Kadriju nakon što je čuo od prijatelja kako je izlečio mnoge ljude koji pate od kancera.

Ali nije pronašao nadu ni tamo.

„Napravili su fotografiju moga sina i rekli mu da je zadrži, da će mu se posle deset dana lice promeniti i da neće prepoznati ni samog sebe“, kaže Habibulah.

Umesto toga, Asadovo stanje se pogoršalo i umro je na putu do bolnice.

„Izgubio sam sina. Ostavio je za sobom petoro dece i udovicu“, žali se Habibulah.

„Moj sin je bio prevaren neosnovanim obećanjima.

„Nudio je novac i amulete, ali se nije oporavio od raka“, kaže on.

Habibulah tvrdi da je, uprkos tome što je prihvatio ovcu kao metod plaćanja, Kadri je zahtevao i značajne količine novca, kao troškove prevoza.

Kadri je „prevarant“, kaže Habibulah.

Još jedan stanovnik Kandahara, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je posetio mnoge hramove i iscelitelje, među kojima i Kadrija, radi lečenja od raka kože.

„Kadri mi je rekao da ne idem u Pakistan ili bilo gde drugde, i da donesem ovcu. 'Uz božiju pomoć, bićeš potpuno izlečen'“, priseća se reči 'iscelitelja'.

Odlazio je kod Kadrija sedam dana radi molitvi i dobijao je injekcije ceftriaksona i tablete koamoksiklava i augmentina.

To su jaki antibiotici koji se obično koriste za lečenje od raznih bakterijskih infekcija.

„Uprkos svemu tome, moje stanje se nije promenilo; znao sam da je vreme bilo izgubljeno, tako da sam bio prisiljen da idem na lečenje u bolnicu Šaukat Kanum u Lahoreu, u Pakistanu.“

Posle medicinskog lečenja se oporavio.

Medicinske intervencije

Stručnjaci upozoravaju da ceftriakson mora da se daje intravenozno i da se nijedan od tih antibiotika ne koristi u lečenju raka.

Bez saveta specijalista, kažu oni, njihova zloupotreba je opasna i može da dovede do mnoštva problema, među kojima je i otpornost na lekove.

U odgovoru na to, Kadri negira da je tražio plaćanje za usluge, ali kaže za BBC da mu neki ljudi nude novac iz zahvalnosti za ono što radi.

„Pitajte ljude“, kaže on.

Tvrdi i da „u konsultaciji sa doktorom“, on prepisuje lekove za one koji se konsultuju sa njim da nikad nije sprečio nikoga da zatraži dodatno medicinsko lečenje.

Kadri nije usamljen u nuđenju ovih usluga najočajnijima u Avganistanu.

Muhamed Aziz Saedi, stanovnik Nangarhara, kaže da su njegove ćerke bliznakinje imale talasemiju i da su im bile potrebne mesečne transfuzije da bi preživele.

On kaže da je po preporuci nekih rođaka, odveo ćerke do iscelitelja, ali da se njihove stanje pogoršalo.

„Neki su prepisali prehrambena ograničenja, a drugi su davali 'svetu vodicu'“, kaže Saedi.

„Ali nije bilo promene; kasnije smo započeli medicinsko lečenje i sada je njihovo stanje veoma dobro.“

Stručnjaci upozoravaju da molitva i duhovno isceljenje mogu da pruže mentalnu podršku i utehu onima koji žive sa hroničnim i fatalnim bolestima, ali nikako ne može da zameni medicinske intervencije.

Ovo je možda težak savet za čuti za obolele koji strpljivo čekaju ispred obične kuće u Kandaharu, prisiljeni da završe tamo sa sve manjom nadom i vrlo malo toga drugog.

Dodatno izveštavanje: BBC Globalno novinarstvo

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk