Ostavka Kristijana Šmita, visokog predstavnika za BiH: 'Zamerio se Trampu'

Skoro pet godina otako je postavljen za Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (BIH), Kristijan Šmit je najavio odlazak.

Doneo je „ličnu odluku" da okonča službu u BiH, o čemu je obavestio i Veće za sprovođenje mira (PIC) i zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika, saopštila je Kancelarija visokog predstavnika.

Naglasio je da će ostati na funkciji do izbora novog.

Tokom drugog najdužeg mandata Visokog predstavnika, nijedna njegova odluka nije poništena na sudu, ostvaren je zanačajan napredak, ali je potrebno učiniti još mnogo, navodi se u saopštenju.

Šmit navodi „privatne razloge“ za ostavku, ali je njegov potez usledio posle snažnog i dosad nezabeleženog pritiska američke administracije, uz nedostatak podrške ključnih evropskih aktera, kaže Adnan Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina.

„Pritisak iz SAD-a postao je toliko snažan da ga je malo ko među višim zvaničnicima bio spreman javno da brani", dodaje analitičar u razgovoru za BBC na srpskom.

U tekstu o Šmitovoj ostavci, nemački list Frankfurter algemajne cajtung je napisao da SAD mesecima traže da on ode, navodno, jer se usprotivio američkim biznis interesima o gradnji gasovoda.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH u ime Ujedinjenih nacija nadgleda i koordiniše sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini.

„Visoki predstavnik, koji je uvek bio pod napadom Rusije, sada je oboren i od Sjedinjenih Američkih Država", napisao je na Iksu prvi Visoki predstavnik u BiH Karl Bilt o ostavci Šmita.

„EU je bila slaba i nepažljiva u svom pristupu, ali sada mora da se sabere", dodao je Bilt.

Šmit se susretao i sa raznim preprekama na domaćem planu, a najviše sa oštrim suprostavljanjem rukovodstva Republike Srpske (RS), jednim od dva entiteta BiH, predvođenog Miloradom Dodikom, koji je često govorio da ne priznaje ni Šmita ni njegove odluke.

Šmit je nelegitimni predstavnik jer nije izabran glasanjem u Savetu bezbednosti UN, bila je glavna zamerka vođstva RS.

Dodik, doskorašnji predsednik RS, slavodobitno je na društvenoj mreži Iksu napisao da je nemački diplomata „pokušao da napravi mnogo zla, ali je na kraju sopstvenim delovanjem samo potvrdio činjenicu da je Republika Srpska neuništiva".

„Kristijan Šmit odlazi iz BiH onako kako je u nju i došao - bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na njegovoj strani", napisao je Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće stranke u RS.

„Sve vreme Šmitovog mandata bilo jasno da je reč o čoveku koji je u BiH boravio i delovao mimo procedura na kojima bi trebalo da počiva međunarodni poredak.

„Zato je i svaka marka njegove previsoke plate bila jednako nelegalna kao i odluke koje je pokušavao da nameće", dodao je.

Dodik je predložio Šmitu da taj novac „pokloni u humanitarne svrhe".

Zašto Šmit odlazi i kakve veze Vašington ima sa tim?

Nemački list Frankfurter algemajne cajtung je napisao da „poslednjih nedelja, očigledno čak i uz ultimatum, SAD traže od Šmita da odmah podnese ostavku".

„Vašington navodno želi da postavi naslednika kojim je lakše upravljati", piše list.

Isti list je prethodno objavio i tekst kako je američka kompanija AAFS, povezana sa Donaldom Trampom, zainteresovana za gradnju terminala za tečni prirodni gas u BiH.

Služio bi za transport američkog gasa, uz planove za izgradnju elektrana na gas u BiH, čija se ekonomska opravdanost dovodi u pitanje, dodaje se u tekstu.

Šmit je, prema pisanju lista, izrazio zabrinutost zbog toga i time okrenuo Amerikance protiv sebe.

Nije bez značaja ni to što je Banjaluku nedavno posetio Donald Tramp Mlađi, najstariji Trampov sin, kao i najave određenih poslovnih skupova i investicionih konferencija u Republici Srpskoj uz učešće američkih i politički bliskih poslovnih krugova.

Nemački list povezuje pritiske na Šmita i sa lobiranjem iz Republike Srpske, uz podsećanje da su SAD u oktobru 2025. godine ukinule sankcije Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima bez javnog obrazloženja.

Šta je prethodilo ostavci?

Najava Šmitove ostavke usledila je samo nekoliko dana nakon što je Milorad Dodik boravio u Americi, koju u poslednje vreme često posećuje otkako ga je Vašington skinuo sa liste sankcionisanih ličnosti.

I samo dva dana pošto je visoka delegacija RS, predvođena novim predsednikom Sinišom Karanom i Dodikom, boravila u Moskvi na obeležavanju pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

U intervjuu za BBC na srpskom septembra 2022, Šmit je rekao da mu je želja da bude poslednji Visoki predstavnik za BiH.

Nemački političar iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije 2021. je na mestu Visokog predstavnika nasledio Valentina Incka, austrijskog diplomatu koji je na tom mestu bio najduže - više od 12 godina.

„Iako se Kristijan Šmit nadao da će se završetak njegovog mandata poklopiti sa uspešnom realizacijom programa '5+2' i zatvaranjem OHR-a (Kancelarije Visokog predstavnika), BiH još nije sprovela ključne reforme, zbog čega rad OHR-a ostaje od suštinske važnosti", saopšteno je.

Program 5+2 je skup uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi bila ukinuta Kancelarija Visokog predstavnika - pitanja državne i vojne imovine, pitanje distrikta Brčko, fiskalna održivost i vladavina prava, kao i dodatna dva koji se odnose na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i pozitivnu procenu PIC-a (Savet za implementaciju mira) o političkoj situaciji u BiH.

„Reagovanja u Banjaluci pokazuju da Dodik i njegovi saveznici ovaj razvoj događaja vide kao političku pobedu, dok u Sarajevu trenutno dominira neizvesnost oko budućnosti OHR-a", dodaje Ćerimagić.

Ostavka Šmita otvara mnogo važnije pitanje: ko i s kojim ciljem će ubuduće kontrolisati OHR i bonska ovlašćenja, dodaje.

„Evropske zemlje, međutim, još nemaju jasnu strategiju kako odgovoriti na moguće imenovanje novog visokog predstavnika koji bi bio prihvatljiv i Moskvi i Trampovoj administraciji.

„U takvim okolnostima, Evropa bi trebalo da izbegne brzopletu smenu Šmita i zadrži postojeće stanje do izbora i potom otvori ozbiljan razgovor o budućnosti i zatvaranju OHR-a zajedno sa novoizabranim institucijama BiH", kaže on.

Opšti izbori u BiH raspisani su za 4. oktobar 2026.

U intervjuu BBC-ju 2022, Šmit je rekao i da je pred BiH nekoliko izazova, a najveći je „kako se približiti evropskim integracijama i tako učiniti zemlju bezbednim okruženjem, da ne može da bude deo nijednog sukoba".

„Drugo pitanje je šta možemo da uradimo da zaustavimo odliv mozgova, veliki broj mladih koji odlazi, a to nas dovodi do trećeg izazova - korupcije i nepotizma, koji su rak ovog društva koji ni međunarodne institucije ni lokalne vlasti nisu uspele da zaustave", dodao je.

Najavio je tada da neće prezati u donošenju oštrijih odluka protiv nosilaca vlasti u oba entiteta u BiH, posebno govoreći o Dodiku, za koga je tada rekao da „racionalnost njegovih poteza mora da se stavi pod znak pitanja".

Šmitovom odlasku prethodili su zahtevi iz Republike Srpske da on bude proteran iz BiH s obzirom da ga vlast u tom entitetu smatra nezakonito izabranim.

Posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, iz Dodikove stranke su rekli da upravo Šmit bio jedna od tema i da su tražili od Moskve da se umeša u to pitanje, odnosno, da očekuje da se umeša i poništi sve odluke visokog predstavnika.

Rusija tvrdi da je Šmit nelegalno izabran, budući da procedura nije sprovedena u Savetu bezbednosti UN, kao što je bio slučaj sa njegovim prethodnicima.

Ko bi mogao da ga nasledi?

Čini se da Vašington ima jasne kriterijume za Šmitovog naslednika: nekoga ko je sposoban da sarađuje sa Banjalukom, a da je prihvatljiv Moskvi, ocenjuje Ćerimagić.

„Jedno ime koje se trenutno spominje jeste italijanski diplomata, sedam godina stariji od Šmita, ali četiri godine mlađi od Trampa, koji je ranije službovao u Moskvi i Beogradu.

„Očekuje se da će SAD gurati brz proces nasleđivanja, moguće već u junu", kaže analitičar.

Prema saznanjima sarajevskog portala Kliks, SAD, pored toga što traže da Šmit odmah ode, traže i da njegove poslove do izbora novog visokog predstavika obavlja njegov zamenik Luis Krišok, supervizor za distrikt Brčko.

Šmit trenutno boravi u Njujorku, gde podnosi redovni izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U analizi je ostao dosledan u tvrdnjama da se vodi secesionistička politika, da su insitucije blokirane, kao i da postoje pokušaji podrivanja BiH, naglašavajući da međunarodni faktor ostaje na strani građana Bosne i Hercegovine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk