Оставка Кристијана Шмита, високог представника за БиХ: 'Замерио се Трампу'

Скоро пет година отако је постављен за Високог представника за Босну и Херцеговину (БИХ), Кристијан Шмит је најавио одлазак.

Донео је „личну одлуку" да оконча службу у БиХ, о чему је обавестио и Веће за спровођење мира (ПИЦ) и затражио да започну процес именовања његовог наследника, саопштила је Канцеларија високог представника.

Нагласио је да ће остати на функцији до избора новог.

Током другог најдужег мандата Високог представника, ниједна његова одлука није поништена на суду, остварен је заначајан напредак, али је потребно учинити још много, наводи се у саопштењу.

Шмит наводи „приватне разлоге“ за оставку, али је његов потез уследио после снажног и досад незабележеног притиска америчке администрације, уз недостатак подршке кључних европских актера, каже Аднан Ћеримагић, виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност из Берлина.

„Притисак из САД-а постао је толико снажан да га је мало ко међу вишим званичницима био спреман јавно да брани", додаје аналитичар у разговору за ББЦ на српском.

У тексту о Шмитовој оставци, немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг је написао да САД месецима траже да он оде, наводно, јер се успротивио америчким бизнис интересима о градњи гасовода.

Високи представник међународне заједнице у БиХ у име Уједињених нација надгледа и координише спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у Босни и Херцеговини.

„Високи представник, који је увек био под нападом Русије, сада је оборен и од Сједињених Америчких Држава", написао је на Иксу први Високи представник у БиХ Карл Билт о оставци Шмита.

„ЕУ је била слаба и непажљива у свом приступу, али сада мора да се сабере", додао је Билт.

Шмит се сусретао и са разним препрекама на домаћем плану, а највише са оштрим супростављањем руководства Републике Српске (РС), једним од два ентитета БиХ, предвођеног Милорадом Додиком, који је често говорио да не признаје ни Шмита ни његове одлуке.

Шмит је нелегитимни представник јер није изабран гласањем у Савету безбедности УН, била је главна замерка вођства РС.

Додик, доскорашњи председник РС, славодобитно је на друштвеној мрежи Иксу написао да је немачки дипломата „покушао да направи много зла, али је на крају сопственим деловањем само потврдио чињеницу да је Република Српска неуништива".

„Кристијан Шмит одлази из БиХ онако како је у њу и дошао - без легитимитета, без одлуке Савета безбедности УН и без међународног права на његовој страни", написао је Додик, председник Савеза независних социјалдемократа (СНСД), владајуће странке у РС.

„Све време Шмитовог мандата било јасно да је реч о човеку који је у БиХ боравио и деловао мимо процедура на којима би требало да почива међународни поредак.

„Зато је и свака марка његове превисоке плате била једнако нелегална као и одлуке које је покушавао да намеће", додао је.

Додик је предложио Шмиту да тај новац „поклони у хуманитарне сврхе".

Зашто Шмит одлази и какве везе Вашингтон има са тим?

Немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг је написао да „последњих недеља, очигледно чак и уз ултиматум, САД траже од Шмита да одмах поднесе оставку".

„Вашингтон наводно жели да постави наследника којим је лакше управљати", пише лист.

Исти лист је претходно објавио и текст како је америчка компанија ААФС, повезана са Доналдом Трампом, заинтересована за градњу терминала за течни природни гас у БиХ.

Служио би за транспорт америчког гаса, уз планове за изградњу електрана на гас у БиХ, чија се економска оправданост доводи у питање, додаје се у тексту.

Шмит је, према писању листа, изразио забринутост због тога и тиме окренуо Американце против себе.

Није без значаја ни то што је Бањалуку недавно посетио Доналд Трамп Млађи, најстарији Трампов син, као и најаве одређених пословних скупова и инвестиционих конференција у Републици Српској уз учешће америчких и политички блиских пословних кругова.

Немачки лист повезује притиске на Шмита и са лобирањем из Републике Српске, уз подсећање да су САД у октобру 2025. године укинуле санкције Милораду Додику и његовим сарадницима без јавног образложења.

Шта је претходило оставци?

Најава Шмитове оставке уследила је само неколико дана након што је Милорад Додик боравио у Америци, коју у последње време често посећује откако га је Вашингтон скинуо са листе санкционисаних личности.

И само два дана пошто је висока делегација РС, предвођена новим председником Синишом Караном и Додиком, боравила у Москви на обележавању победе над Немачком у Другом светском рату.

У интервјуу за ББЦ на српском септембра 2022, Шмит је рекао да му је жеља да буде последњи Високи представник за БиХ.

Немачки политичар из конзервативне Хришћанско-социјалне уније 2021. је на месту Високог представника наследио Валентина Инцка, аустријског дипломату који је на том месту био најдуже - више од 12 година.

„Иако се Кристијан Шмит надао да ће се завршетак његовог мандата поклопити са успешном реализацијом програма '5+2' и затварањем ОХР-а (Канцеларије Високог представника), БиХ још није спровела кључне реформе, због чега рад ОХР-а остаје од суштинске важности", саопштено је.

Програм 5+2 је скуп услова који морају да буду испуњени да би била укинута Канцеларија Високог представника - питања државне и војне имовине, питање дистрикта Брчко, фискална одрживост и владавина права, као и додатна два који се односе на потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и позитивну процену ПИЦ-а (Савет за имплементацију мира) о политичкој ситуацији у БиХ.

„Реаговања у Бањалуци показују да Додик и његови савезници овај развој догађаја виде као политичку победу, док у Сарајеву тренутно доминира неизвесност око будућности ОХР-а", додаје Ћеримагић.

Оставка Шмита отвара много важније питање: ко и с којим циљем ће убудуће контролисати ОХР и бонска овлашћења, додаје.

„Европске земље, међутим, још немају јасну стратегију како одговорити на могуће именовање новог високог представника који би био прихватљив и Москви и Трамповој администрацији.

„У таквим околностима, Европа би требало да избегне брзоплету смену Шмита и задржи постојеће стање до избора и потом отвори озбиљан разговор о будућности и затварању ОХР-а заједно са новоизабраним институцијама БиХ", каже он.

Општи избори у БиХ расписани су за 4. октобар 2026.

У интервјуу ББЦ-ју 2022, Шмит је рекао и да је пред БиХ неколико изазова, а највећи је „како се приближити европским интеграцијама и тако учинити земљу безбедним окружењем, да не може да буде део ниједног сукоба".

„Друго питање је шта можемо да урадимо да зауставимо одлив мозгова, велики број младих који одлази, а то нас доводи до трећег изазова - корупције и непотизма, који су рак овог друштва који ни међународне институције ни локалне власти нису успеле да зауставе", додао је.

Најавио је тада да неће презати у доношењу оштријих одлука против носилаца власти у оба ентитета у БиХ, посебно говорећи о Додику, за кога је тада рекао да „рационалност његових потеза мора да се стави под знак питања".

Шмитовом одласку претходили су захтеви из Републике Српске да он буде протеран из БиХ с обзиром да га власт у том ентитету сматра незаконито изабраним.

После састанка са руским председником Владимиром Путином у Москви, из Додикове странке су рекли да управо Шмит био једна од тема и да су тражили од Москве да се умеша у то питање, односно, да очекује да се умеша и поништи све одлуке високог представника.

Русија тврди да је Шмит нелегално изабран, будући да процедура није спроведена у Савету безбедности УН, као што је био случај са његовим претходницима.

Ко би могао да га наследи?

Чини се да Вашингтон има јасне критеријуме за Шмитовог наследника: некога ко је способан да сарађује са Бањалуком, а да је прихватљив Москви, оцењује Ћеримагић.

„Једно име које се тренутно спомиње јесте италијански дипломата, седам година старији од Шмита, али четири године млађи од Трампа, који је раније службовао у Москви и Београду.

„Очекује се да ће САД гурати брз процес наслеђивања, могуће већ у јуну", каже аналитичар.

Према сазнањима сарајевског портала Кликс, САД, поред тога што траже да Шмит одмах оде, траже и да његове послове до избора новог високог представика обавља његов заменик Луис Кришок, супервизор за дистрикт Брчко.

Шмит тренутно борави у Њујорку, где подноси редовни извештај Савету безбедности Уједињених нација.

У анализи је остао доследан у тврдњама да се води сецесионистичка политика, да су инситуције блокиране, као и да постоје покушаји подривања БиХ, наглашавајући да међународни фактор остаје на страни грађана Босне и Херцеговине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk