Мој студентски интервју са Едином Авдићем: 'Без кошарке не бих био ни упола оволико срећан'

Крајем децембра 2011. године, као студент друге године новинарства, после 'вечитог дербија' Партизана и Црвене звезде у београдској хали Пионир, скупио сам храброст да приђем Едину Авдићу и замолим га за интервју.

Први интервју на Факултету политичких наука у Београду се углавном ради са људима из медија, па сам помислио да питам човека чији глас тако често слушам.

За мене је то био сусрет са једним од најпознатијих спортских новинара и коментатора у региону.

За њега је, чинило се, то био сасвим обичан разговор.

Саслушао ме је, оставио број телефона, рекао да се јавим и два дана касније нашли смо се у једном дорћолском кафићу.

Наручио је камилицу, разговарали смо о кошарци, спортском новинарству и животу, а када је стигао рачун није ми дозволио да платим.

Рекао је да врло добро зна како је бити студент у великом граду.

Читавих 15 година касније, у аутобусу на линији 31 затекла ме је вест о Авдићевој изненадној смрти у 47. години, која је растужила је љубитеље кошарке широм региона.

Годинама је био неизоставан део највећих кошаркашких прича, али и много више од тога - саговорник коме се веровало, аналитичар чији су се ставови цитирали.

Кецманова тројка у Загребу, НБА финала, велики евролигашки окршаји и репрезентативни успеси остали су упамћени не само због онога што се догађало на терену, већ и због начина на који их је Авдић приближавао публици.

И данас их је тешко замислити без његовог гласа.

На крају, био је и човек који је успевао да љубав према кошарци пренесе и на друге.

Осетило се то и у нашем разговору из сада већ давне 2011. године, када је без великих речи и компликованих анализа, у неколико реченица сажео однос према кошарци.

„Ја тај спорт неизмерно волим. Донео ми је много радости у животу.

„Све ствари које су ми се дешавале у вези са кошарком, остављају ми само лепе успомене, без ње не бих био ни упола срећан као што сада јесам.“

Кошарка као једини избор

Авдић је рођен 19. јуна 1979. у Сарајеву, где је и дипломирао новинарство на Факултету политичких наука.

Ипак, веровао је да се новинарски занат пре свега учи у редакцији.

Још је током треће године факултета добио прилику да кроз праксу закорачи у свет телевизије, где је веома брзо почео да преноси утакмице и стиче искуство које ниједан амфитеатар није могао да му пружи.

„Оно што сам учио на Факултету политичких наука ми није много помогло“, рекао је.

„Мало је људи који могу да те усмере када је спортско новинарство у питању - био сам потпуно технички неписмен, а и реалност је много другачија од онога што ти се презентује на факултету.“

Првих годину и по дана, радио је бесплатно.

А пре него што је постао новинар, Авдић је покушавао да постане кошаркаш.

„Кошарка је увек била први избор, а углавном и једини.

„Жеља ми је била да направим квалитетну кошаркашку каријеру, али сам схватио да то не могу физички да издржим, а када већ нисам могао да се професионално бавим кошарком, одлучио сам да знање које имам искористим и будем коментатор.“

У међувремену се бавио свакаквим стварима - радио јутарњи програм, читао вести и разговарао са људима „из свих друштвених сфера."

Новинарску каријеру је започео на сарајевској Федералној телевизији, потом радио на ОБН-у, где је стекао велику популарност као коментатор НБА лиге, а затим је постао једно од заштитних лица телевизије Арена спорт.

Већину преноса радио је у тандему са Ненадом Костићем Колетом.

Последњих година био је и аутор два кошаркашка подкаста.

Удвајање са Милошем и Едином, где је са колегом Милошем Јовановићем претресао актуелна кошаркашка дешавања и X&О'с цхат, где је интервјуисао искључиво највећа кошаркашка имена региона и Европе.

Међу њима су Никола Јокић, који никада не прича за српске и регионалне медије, Дејвид Аделман, Василис Спанулис, Еторе Месина, Гордон Херберт, Серђо Скариоло, Милош Теодосић, Жељко Обрадовић, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић...

Цена изговорене речи

Међу темама којих смо се дотакли били су и проблеми са којима се новинари суочавају.

„Притисака има“, рекао ми је те 2011. године.

„Четири пута сам током каријере био под суспензијом зато што сам писао о стварима какве су заиста биле, једном због тога изгубио и посао, када се неким људима није допало оно о чему сам говорио у прилозима“.

Ти притисци су, како каже, стизали преко „политичких и спонзорских веза".

„То је зато што не радимо у јаким кућама.

„Њујорк Никси не могу да ускрате приступ новинару Њујорк тајмса, јер је тај новинар добро плаћен и иза њега стоји моћна кућа, такве ствари се тамо не дешавају.“

У последњих неколико месеци, иако је био једно од најутицајнијих имена регионалног спортског новинарства, Авдићево одсуство из програма Арене спорт није прошло незапажено.

У једној од недавних епизода Удвајања са Милошем и Едином, изјавио је да је ситуација „деликатна“ и да се не оглашава на савет адвоката.

„Немам још пуну информацију, па не бих спекулисао“, рекао је Авдић у подкасту, уз захвалницу свима на подршци и додатак: „Свима је све јасно".

Званични разлог одсуства никада није објављен.

Иван Нинић, правни заступник Авдића, написао је на Иксу да су намеравали да поднесу тужбу против ТВ Арена спорт.

Бројни медији и љубитељи кошарке као наводни разлог одсуства виде Авдићеву реченицу из Удвајања о Жељку Обрадовићу, бившем тренеру Партизана.

Назвао га је „персонификацијом“ црно-белих, колико год то „некоме било тешко да прихвати“.

„Неки људи уживају тај углед, ту популарност, није Жељко платио тим људима да га воле, они га природно воле“, рекао је Авдић.

„И знаш, разумем да је можда другима криво што они не уживају такву љубав“.

Са Арене спорт - телевизије у власништву државног Телекома - од Авдића су се опростили објавом на друштвеним мрежама.

Говорећи о професији коју је изабрао, Авдић ни 2011. није скривао забринутост због положаја новинара на овим просторима.

Сматрао је да су лоши услови рада, ниске плате и зависност од клубова и других центара моћи довели до урушавања угледа професије, коју је назвао као „врло сујетну“ и са доста „ривалитета међу колегама, проистеклог из муке у коју је професија запала".

„Овде новинари зависе од клубова, који одлучују да ли ће те повести на неко гостовање и ти онда мораш да обратиш пажњу на то како и шта пишеш.“

Ипак, истакао је да у државама бивше Југославије има веома квалитетних новинара.

„Познајем велики број америчких коментатора и новинара писаних медија који зарађују од 600.000 до четири милиона долара годишње.

„Гарантујем да 90 одсто њих не познаје кошарку као неколико људи на овим просторима који се баве коментаторским послом.“

Објективност не постоји, али постоји реалност

На питање како се припрема за преносе, Авдић је дао одговор који најбоље осликава његов однос према кошарци.

Није веровао у кампањско учење и вишесатне припреме непосредно пред утакмицу.

„Никада се не припремам за пренос, у континуитету читам и пратим готово све што се дешава, јер ми је то заправо велика љубав.“

Сличан приступ имао је и када је реч објективности у спортском новинарству.

Сматрао је да потпуна објективност не постоји, али да „постоји реалност“ и да сваки новинар има обавезу да буде поштен према ономе што види.

„Нико од нас није објективан, за мене је објективност измишљена категорија.

„Али нисам сигуран да су људи који су навијачи компетентни да процењују ко је објективан, а ко није - они све посматрају кроз призму свог клуба и тако сами себе дискредитују из дискусије.

„Увек се обрадујем када видим неки добар потез, али ћу се исто тако критички осврнути на неки лош.“

Реаговања

Вест о Авдићевој смрти изазвала је бројне реакције широм региона.

Од њега су се опростили некадашњи и садашњи кошаркаши, попут Николе Јокића, Јусуфа Нуркића, Богдана Богдановића, као и тренери, новинари и клубови.

Међу најемотивнијим порукама биле су оне које су упутили бивши селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић и Мирза Телетовић, некадашњи репрезентативац БиХ.

Ђорђевић је истакао да је „кошарка расла и уз његову препознатљиву, истинску љубав према њој и знање за респект“.

Телетовић подсетио на њихово дугогодишње пријатељство и чувени коментар „с паркинга“, написавши да је Авдић оставио неизбрисив траг у његовом животу и каријери.

Од Авдића су се опростили и сарајевски ФК Жељезничар, за који је навијао, КК Босна, чије је боје бранио у млађим категоријама, као и Кошаркашки савез БиХ.

„Пола сата буљим у екран. Не знам шта да мислим", написао је познати глумац Сергеј Трифуновић, назвавши Авдића „једним од најфантастичнијих спортских новинара, икада и игде, не само у овој барици у којој се просек и дно здружено бране од талената".

„Жао ми је што нећемо попити ту кафу, колико смо се око ње договарали", додао је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk