Болтон за ББЦ: Европа није подржала размену територија Србије и Косова

Џон Болтон прошао је велики пут од дечака који је бежао од куће и возио се трамвајима у Балтимору како би се домогао књига у градској библиотеци, до собе за ванредне ситуације у Белој кући где је саветовао људе на вероватно најмоћнијој функцији на свету.

Док се зраци преподневног мајског сунца пробијају кроз прозоре његове канцеларије у Вашингтону, Болтон тачно у минут почиње онлајн разговор, одајући утисак човека који и даље „у малом прсту" држи светске, али и балканске теме.

Искристалисане ставове, због којих су га критичари често називали једним од највећих јастребова републиканских администрација, 78-годишњи дипломата износи позивајући се на вишедеценијско искуство у Стејт департменту.

Сарађивао је са политичарима као што су Роналд Реган, Џорџ Буш Старији, Џорџ Буш Млађи и Доналд Трамп.

Без обзира које су администрације водиле Сједињене Америчке Државе последњих неколико деценија, на Балкан се никада није обраћало онолико пажње колико је било потребно, тврди Болтон.

„Када ствари негде не делују толико лоше, у Вашингтону може да се изгуби нит, а пажња се онда највише усмерава тамо где је најгора ситуација.

„А ако не обрац́ате пажњу, ствари могу да измакну контроли и то се догодило у Украјини на најдраматичнији начин", каже Болтон за ББЦ на српском.

Његова последња званична позиција била је саветник за националну безбедност у првом Трамповом мандату - од априла 2018. до септембра 2019.

Републиканац по политичком опредељењу, Болтон је по одласку са функције постао критичар актуелног америчког председника.

У октобру 2025. амерички Секретаријат за правосуђе подигао је оптужницу против Болтона због наводног непрописног руковања поверљвим документима и одавања тајних информација.

Он се на суду изјасио да није крив и тврди да је у питању Трампова одмазда због критика на његов рачун, и књиге коју је написао.

Судски процес и даље је у току.

Болтон је у Србији изазвао много пажње у августу 2018, када је потврдио да су САД „отворене" за могућност размене територија Београда и Приштине.

Тада је председник Косова био Хашим Тачи, а премијер Рамуш Харадинај. Председник Србије тада, као и данас, био је Александар Вучић.

У том периоду чинило се да су политичка руководства у Србији и на Косову била спремна да се прилагоде, објашњава Болтон.

Ипак, на крају је „можда косовско руководство преценило властиту способност да погура договор".

„А притом су Европљани тада рекли да не желе никаква територијална прилагођавања", присећа се он.

Идеја размене територија подразумевала је да део северног Косова буде признат као део Србије, док би подручје Прешевске долине на југу Србије постало део Косова.

„Тад сам рекао Европљанима да ми размену никоме не намец́емо, ја не цртам мапе, нити фаворизујем неку опцију.

„Али ако две владе могу да постигну договор, зашто им стајати на путу?", додаје.

Идеји су се противиле опозиције и у Београду и у Приштини, а међу држава Европске уније, највеће неслагање показала је Немачка, тада под вођством канцеларке Ангеле Меркел.

„Ослањао сам се на основни принцип да управо две стране стране имају највећи улог и ако су, из било ког разлога, спремне на компромисе, немојте да им стојимо на путу", каже Болтон.

Од тада, дијалог Србије и Косова, испресецан често инцидентним ситуацијама и провокацијама, настављен је под главним вођством ЕУ.

После потписивања Вашингтонског споразума 2020, пред крај Трамповог првог мандата, САД су више деловале из другог плана.

У међувремену, променило се и руководство у Приштини.

Харадинај је у јулу 2019. поднео оставку после позива да се као осумњичени појави пред Специјалним судом за ратне злочине почињене на Косову, али никад није оптужен.

Тачи је оставку поднео у новембру 2020, убрзо потом је пред судом у Хагу оптужен за злочине против човечности.

Болтон, иначе познат као поборник демонстрирања америчке моћи и кроз војне акције широм света, ни данас нема превисоко мишљење о способностима ЕУ и држава чланица да усагласе став.

„Поред тога, ЕУ има сопствену идеју како би ствари требало да изгледају у односу Србије и Косова, која можда њима одговара, али можда не и странама у спору.

„За разлику од Европљана који су кроз историју били укљученији у то што се дешава на Балкану, нас (Америку) људи у региону више виде као неутралног, искреног посредника", оцена је Болтона.

Важност 'балканске динамике'

Да Балкан ни данас није на мапи приоритета Вашингтона можда боље од било чега другог сведочи податак да САД, више од годину дана од повратка Трампа у Белу кућу, немају амбасадоре у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Албанији и на Косову.

А промена власти у Вашингтону почетком 2025. обрадовала је многе лидере на Балкану.

Милорад Додик, бивши председник Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ, још током кампање је отворено подржао Трампа и угостио у Бањалуци његовог савезника Рудија Ђулијанија.

Андрија Мандић, просрпски политичар из Црне Горе, потписао иницијативу да се америчком председнику уручи Нобелова награда за мир.

Америчке администрације морају да буду „свесније политичке динамике" у земљама Балкана, што би помогло и Америци да буде кориснија и укљученија у решавање проблема у региону, тврди Болтон.

„Постоји много оних који напредују у хаосу и нестабилности, па и политичари унутар земаља, и то ствара потенцијал за вец́е напетости и немире.

„Али ствари могу да иду и у другом смеру, попут пада Виктора Орбана са власти у Мађарској.

„Можда ће неке ствари тамо сада постати лакше", истиче Болтон.

У компликованој једначини балканске политичке стабилности, поред односа Косова и Србије, друга 'вечита' непозната је Босна и Херцеговина.

Додик је од америчке листе санкционисаних због оптужби за подривање Дејтонског споразума за време администрације Џозефа Бајдена из Демократске странке, постао радо виђен гост у САД, под Трампом.

Скидање са листе санкција критиковали су представници америчких демократа и власти у Федерацији, другог ентитета БиХ, упозоравајући да се тако утиче на нестабилност земље.

„У БиХ постоје историјске поделе, а од распада Југославије било је много различитих покушаја да се те разлике некако заташкају.

„Чини ми се да ће трајати дуже него што људи мисле.

„Да су људи могли да пронађу брз одговор, пронашли би га 1990. и 1991. године", сматра Болтон.

Да ли је стабилност важнија од демократије

Стабилност није реч којем би могло баш веродостојно да се опише стање у Србији у последњих годину и по дана.

Толико трају антивладини протести предвођени студентским организацијама које захтевају изборе, обрачун са корупцијом и одговорност за погибију 16 људи за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.

Долазило је и до физичких сукоба присталица власти и опозиције, а честе су оптужбе за полицијску бруталност током протеста.

Осим повремених саопштења, Стејт департмент се ни у Бајденовом, ни сада у Трамповом мандату није превише бавио овим проблемима.

Својеврсну дипломатску незаинтересованост прекинула је посета Саре Роџерс, подсекретарке Стејт депармента за јавну политику, која је почетком маја потписала уговор о учешћу САД на изложби ЕXПО 2027.

У Стејт департменту, али и у већини министарстава спољних послова широм света, „највише воле стабилност", каже Болтон.

„Стабилност је предвидљива, а ствари које су нестабилне су непредвидиве.

„Зато се догађаји који угрожавају стабилност не сматрају нужно корисним, чак и ако се ради о проблемима са људским правима или репресији у некој земљи", оцењује.

Бирачи у Србији би до краја године могли да добију прилику да изађу на гласачка места, према најавама председника Вучића из редова владајуће Српске напредне странке (СНС), али тачан датум се још не зна.

„Иако земља у којој дође падне ауторитарна владе може да буде релативно нестабилна, не значи да је то лоше", говори бивши дипломата.

Као додатни проблем америчке спољне политике означава и ограничене ресурсе, али то „често значи да се нелечењем одређеног проблема он погоршава".

„На површини изгледа стабилно, али испод тога може да кључа", рекао је.

Утицај Русије и Кине

Осврнуо се и на руски и кинески утицај на Балкану, који су администрације у Вашингтону и Бриселу годинама називале малигним.

„Осовина Пекинг-Москва веома је заинтересована да поремети НАТО и ЕУ", каже Болтон.

Од Србије се, после почетка руске инвазије на Украјину 2022, тражило да спољну политику ускладе са Бриселом и уведе санкције Русији, што Београд није урадио.

Ипак, виша пута је Србија у Уједињеним нацијама гласала за резолуције којим се осуђује нарушавање суверентитета Украјине.

Москви је потребна прилика да преко Балкана проба да направи проблем Западу, јер „у рату у Украјини није још остварила територијалне добитке које је очекивала".

„А Кинези су неумољиви са иницијативом 'Појас и пут' и другим мерама у земљама трец́ег света у Азији, Африци и Латинској Америци, али су све више и Европи", говори он.

Од 2000. до 2022. године, Србија је примила 7,7 милијарди долара из Кине, од чега огроман део кроз зајмове, подаци су међународне организације АидДата.

За кинески новац у Србији карактеристично је да највећи део чине кредити за инфраструктурне пројекте, рударство и енергетику, међу којима су многи дати под условом да се на пројектима користе услуге или роба кинеских компанија.

„То се зове дужничка дипломатија, јер натерају земље да закључе споразуме под наизглед повољним финансијским условима.

„Али се испоставило да су заиста веома повољни за Кину, а то Пекингу даје значајан утицај на владе земаља", каже Болтон.

Код куће, његов разлаз са Доналдом Трампом 2019. био је буран.

Човек који ходнике вашингтонских институција познаје као сопствену кућу у књизи објављеној 2020. назвао је председника неспособним врховним командантом, недораслим да се суочи са изазовима какви су режими у земљама попут Ирана и Северне Кореје.

Трамп је жестоко одговорио - углавном увредама.

Али Болтон ни седам година касније није променио став, истичући да је „потпуна промена режима у Ирану предуслов за мир на Блиском истоку" и да Трамп није заиста спреман то да уради.

А преговори о прекиду ватре и одблокирању стратешки важног Ормуског мореуза?

„Не гура њега међународна геополитика ка примирју са Иранцима, већ цене горива на америчким бензинским пумпама", закључује Болтон.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk