Ostavka Kristijana Šmita, visokog predstavnika za BiH: 'Zamerio se Trampu'

Skoro pet godina otako je postavljen za Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (BIH), Kristijan Šmit je najavio odlazak.

Ostaću na funkciji do izbora novog, najavio je Šmit u saopštenju iz njegove kancelarije, koju je citirao nemački list Frankfurter algemajne cajtung.

Tokom petogodišnjeg obavljanja funkcije, Šmit se susretao sa raznim preprekama, a najviše sa oštrim suprostavljanjem rukovodstva Republike Srpske (RS), jednim od dva entiteta BiH, predvođenog Miloradom Dodikom, koji je često govorio da ne priznaje ni Šmita ni njegove odluke.

Šmit je nelegitimni predstavnik jer nije izabran glasanjem u Savetu bezbednosti UN; bila je glavna zamerka vođstva RS.

Po saznanju za Šmitovu najavljenu ostavku, Dodik, doskorašnji predsednik RS, slavodobitno je na društvenoj mreži Iksu napisao da je nemački diplomata „pokušao da napravi mnogo zla, ali je na kraju sopstvenim delovanjem samo potvrdio činjenicu da je Republika Srpska je neuništiva".

„Kristijan Šmit odlazi iz BiH onako kako je u nju i došao - bez legitimiteta, bez odluke Saveta bezbednosti UN i bez međunarodnog prava na njegovoj strani", napisao je Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), vladajuće stranke u RS.

„Sve vreme Šmitovog mandata bilo jasno da je reč o čoveku koji je u BiH boravio i delovao mimo procedura na kojima bi trebalo da počiva međunarodni poredak. Zato je i svaka marka njegove previsoke plate bila jednako nelegalna kao i odluke koje je pokušavao da nameće", dodao je.

Dodik je izneo predlog Šmitu: „Da sav novac koji je primio, kao i onaj koji je planirao da primi, proizvod jednog nelegalnog mandata, pokloni u humanitarne svrhe".

Najava Šmitove ostavke usledila je samo nekoliko dana nakon što je Dodik boravio u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), koje u poslednje vreme često posećuje otkako ga je Vašington skinuo sa liste sankcionisanih ličnosti.

I samo dva dana pošto je visoka delegacija RS, predvođena novim predsednikom Sinišom Karanom i Dodikom, boravila u Moskvi na obeležavanju pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

U intervjuu za BBC na srpskom septembra 2022, Šmit je rekao da mu je želja da bude poslednji Visoki predstavnik za BiH.

Nemački političar iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije 2021. je na mestu Visokog predstavnika nasledio Valentina Incka, austrijskog diplomatu koji je na tom mestu bio više od 12 godina.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH u ime Ujedinjenih nacija nadgleda i koordiniše sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Šmit je u intervjuu BBC-ju 2022. rekao i da je pred BiH nekoliko izazova, a najveći je „kako se približiti evropskim integracijama i tako učiniti zemlju bezbednim okruženjem, da ne može da bude deo nijednog sukoba".

„Drugo pitanje je šta možemo da uradimo da zaustavimo odliv mozgova, veliki broj mladih koji odlazi, a to nas dovodi do trećeg izazova - korupcije i nepotizma, koji su rak ovog društva koji ni međunarodne institucije ni lokalne vlasti nisu uspele da zaustave", dodao je.

Najavio je tada da neće prezati u donošenju oštrijih odluka protiv nosilaca vlasti u oba entiteta u BiH, posebno govoreći o Dodiku, za koga je tada rekao da „racionalnost njegovih poteza mora da se stavi pod znak pitanja".

Šmitovom odlasku prethodili su zahtevi iz Republike Srpske da on bude proteran iz BiH s obzirom da ga vlast u tom entitetu smatra nezakonito izabranim.

Poslednjih dana su intenzivirane poruke iz RS o potrebi da Šmit napusti funkciju visokog predstavnika.

Posle sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, iz Dodikove stranke su rekli da upravo Šmit bio jedna od tema i da su tražili od Moskve da se umeša u to pitanje, odnosno, da očekuje da se umeša i poništi sve odluke visokog predstavnika.

Rusija tvrdi da je Šmit nelegalno izabran, budući da procedura nije sprovedena kroz Savet bezbednosti UN-a, kao što je bio slučaj sa njegovim prethodnicima.

Prvi Visoki predstavnik u BiH Karl Bilt o ostavci Šmita je napisao:

„Visoki predstavnik, koji je uvek bio pod napadom Rusije, sada je oboren i od Sjedinjenih Američkih Država. EU je bila slaba i nepažljiva u svom pristupu, ali sada mora da se sabere".

Zašto Šmit odlazi i kakve veze Vašington ima sa tim?

U tekstu o Šmitovoj ostavci, Frankfurter algemajne cajtung je napisao da SAD mesecima vrše pritisak i zahtevaju da Šmit podnese ostavku što pre.

„Poslednjih nedelja, očigledno čak i uz ultimatum, SAD traže od Šmita da odmah podnese ostavku. Vašington navodno želi da postavi naslednika kojim je lakše upravljati", piše list.

Isti list je prethodno objavio i tekst kako je američka kompanija AAFS, povezana sa Donaldom Trampom, zainteresovana za gradnju terminala za tečni prirodni gas u BiH.

Kroz taj gasovod bi se transportovao američki gas, uz planove za izgradnju elektrana na gas u BiH, čija se ekonomska opravdanost dovodi u pitanje, dodaje se u tekstu.

Šmit je, prema pisanju lista, izrazio zabrinutost zbog toga i time okrenuo Amerikance protiv sebe.

Nije bez značaja ni to što je Banjaluku nedavno posetio Donald Tramp Mlađi, najstariji Trampov sin, kao i najave određenih poslovnih skupova i investicionih konferencija u Republici Srpskoj uz učešće američkih i politički bliskih poslovnih krugova.

Nemački list povezuje pritiske na Šmita i sa lobiranjem iz Republike Srpske, uz podsećanje da su SAD u oktobru 2025. godine ukinule sankcije Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima bez javnog obrazloženja.

Prema saznanjima sarajevskog portala Kliks, SAD, pored toga što traže da Šmit odmah odmah, traže i da njegove poslove do izbora novog visokog predstavika obavlja njegov zamenik Luis Krišok, supervizor za distrikt Brčko.

Šmit, piše Kliks, smatra da BiH još nije spremna da funkcioniše bez institucije visokog predstavnika, pa će, kako se navodi, objasniti razloge zbog kojih zatvaranje OHR-a još nije moguće, uz ocenu da nije ispunjen takozvani program '5+2' koji je uslov za njegovo ukidanje.

Reč je o programu koji, objašnjava sarajevski portal, podrazumeva rešavanje pitanja državne i vojne imovine, sprovođenje konačne arbitražne odluke za Brčko distrikt, fiskalnu održivost, jačanje vladavine prava, kao i dodatne uslove koji se odnose na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i pozitivnu procenu PIC-a (Savet za implementaciju mira) o političkoj situaciji u BiH.

Prema istim navodima, pitanje državne imovine jedan je od najvećih izazova u Šmitovom mandatu i navodno je jedan od razloga zbog kojih odlazi sa funkcije Visokog predstavnika, posebno zbog neslaganja u vezi sa rešenjem tog pitanja, koje je, kako se navodi, visoko na listi prioriteta SAD.

Odlazak Kristijana Šmita, prema nezvaničnim informacijama sarajevskog portala, povezuje se i sa višegodišnjim političkim pritiscima iz Republike Srpske.

Šmit trenutno boravi u Njujorku, gde podnosi redovni izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U analizi je ostao dosledan u tvrdnjama da se vodi secesionistička politika, da su insitucije blokurane, kao i da postoje pokušaji podrivanja BiH, naglašavajući da međunarodni faktor ostaje na strani građana Bosne i Hercegovine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk