Шта измене изборних закона значе за бираче у Србији

Писати о законима, њиховим изменама и допунама може да буде изазовно јер звуче досадно, али се иза тих бирократских термина крију поруке важне за све.

Неретко се не виде.

Тако је и са изменама и допунама Закона о избору народних посланика, председника Републике, локалним изборима и Уставном суду, које је у име владајуће Српске напредне странке (СНС) предложио њен посланик Мирослав Петрашиновић.

Тиме се испуњава пет од 25 препорука посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), на које је указано у извештају после последњих парламентарних избора у Србији 2023.

Ако буду усвојене, већина би се примењивала већ на првим изборима, каже Раша Недељков из посматрачке организације Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) за ББЦ на српском.

То би значило и да би се примењивале на евентуалне ванредне изборе који се најављују за ову годину.

Док Петрашиновић тврди да предложене измене доприносе демократичности друштва, опозиционе странке, неки политиколози и невладине организације промене називају „козметичким".

„На папиру су искорак у унапређењу изборних услова, ствара се привид да се нешто ради, поправља се имиџ пред Европском унијом (ЕУ), а кључни проблеми (притисци на бираче, слободни медији, злоупотреба јавних средстава и функција) остају исти", каже Недељков, шеф невладине организације која прати разне изборе у Србији десет година.

„Зато анализирањем и указивањем на мањкавости ових мера подсећамо да се главне ствари не решавају, а да се изборни услови додатно погоршавају", додаје за ББЦ на српском.

Почетком марта, ОДИХР је објавио мишљење о предложеним изменама закона које су му упутиле српске власти, указујући да њихово примењивање треба да буде „у доброј вери“.

Расписивање ванредних парламентарних избора међу захтевима је студената који су предводили протесте у Србији после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а једна девојка се и даље опоравља од тешких повреда.

Од њиховог захтева прошло је годину дана, а потенцијалног датума и даље нема.

Систем власти, попут овог у Србији, политиколози називају хибридним, зато што спаја демократију на папиру и аутократију у пракси, каже политиколог Дејан Бурсаћ за ББЦ на српском.

„Увек се позивају на европске, демократске праксе и спровођење препоруке ОДИХР-а, указујући да су их усвојили, а заправо манипулишу њима у пракси, што ради и режим у Србији", додаје.

Један бирач може да подржи више листа

Предложеним изменама и допунама, бирачи би убудуће могли да подрже кандидатуре више изборних листа, а не само једне као досад.

Листе су се претходно поништавале када би се уочили дупли потписи, указује политиколог Бурсаћ.

„Овом препоруком би у теорији требало да се обезбеди плурализам и учешће више политичких актера, али у хибридним режимима попут нашег, бојим се да ће се потенцијално појавити разне фантомске листе или оне са сличним називима, како би збуниле бираче", објашњава.

Фантомске листе и манипулације током изборних процеса нису нови феномени, указује Недељков.

„Овим препорукама се ствара могућност легализације нечега што је већ идентификовано као проблем.

„Ми имамо криминал у прављењу листа јер неко ко има могућност, а то су странке на власти, кандидовањем фантомских добијају више чланова у изборним комисијама.

„Странка која учествује на изборима има право да номинује безмало 17.000 људи у бирачким одборима, а ако имате лажну листу добијате још толико, а ако имате две додатних 17.000", додаје.

Указује и на економски елемент, односно празњење буџета, јер се чланство у бирачком одбору плаћа.

ОДИХР се осврнуо на ове сумње, али је указао да би сваки покушај манипулације изборног процеса требало решавати одговарајућим правним средствима, а не ограничавајући изборна права.

Погледајте инциденте у Скупштини Србије уочи усвајања буџета крајем 2025.

Група грађана може да добије статус мањинске листе

Поједине опозиционе странке критикују и нова правила о листама националних мањина.

До сада су могле да их подносе само политичке странке националних мањина и коалиције тих партија.

Изменама би сада могле да их састављају и групе грађана - биће довољно да у имену листе имају назив мањине чије интересе заступају.

Статус партије националних мањина могле су до сада да добију само оне странке којима је у статуту бар наводно било истакнуто да се залажу за права мањине коју заступају.

РИК је те листе раније могао да поништи уколико утврди да је њен носилац или кандидат за народног посланика већ члан друге политичке странке, а да није партија националне мањине.

Феномен злоупотребе листа националних мањина за изборни инжењеринг одавно је заступљен, а ова мера га неће спречити, каже Недељков.

„Овако формулисана мера није међу ОДХИР препорукама.

„Зато у овоме видимо потенцијалну манипулативну намену, а како ће се манифестовати видећемо на првим следећим изборима", додаје.

Сумња се да се овим правилима отвора простор и за злоупотребу расподела мандата после избора, јер је за партије националних мањина нижи изборни цензус.

„Претходно је морао да тражи и мишљење Савета националних мањина како би се утврдило да ли се одређена листа заиста залаже за интересе групације коју представља, а тога сада више нема", указује Бурсаћ.

Он подсећа да су манипулације и злоупотребе и раније постојале, наводећи локалне изборе у Нишу 2024. када је одлучујући глас у формирању власти имала управо Руска странка, а није имала једног Руса.

„Сада ћемо се све те манипулације убацити у трећу брзину", указује политиколог.

Обука за контролоре

Да би неко био контролор (члан бирачког одбора) током изборног дана, према новим правилима, мораће уз личну карту да приложи још један документ - потврду о обавезној обуци.

За њено организовање, садржај, а потом и издавање потврде о завршетку обуке која би важила три године биће задужена Републичка изборна комисија (РИК).

Одлуке о обукама би требало да се донесу три месеца од ступања закона на снагу.

Ово је једина од предложених измена која би се примењивала од 1. јануара 2028.

Ана Јаковљевић, посланица и потпредседница опозиционог Народног покрета Србије (НПС), подсећа да је једна од препорука које се нису нашле у овом пакету измена да РИК има сопствену службу задужену за организовање тих обука.

Уместо тога, сачињено је одељење у парламенту које би требало да се бави РИК-ом, али и даље није познато како ће да функционише, каже Јаковљевић.

„Да ли ће заиста да важе од 2028. или ће се усвајањем неког амандмана у последњем тренутку то променити, па ће се спречити формирање одређених бирачких одбора?

„Ко ће тачно да их спроводи ако РИК одавно треба да се трансформише?", пита се она у изјави за ББЦ на српском.

Политиколог Бурсаћ и у овоме види простор за злоупотребу, јер у изборним органима већину имају представници владајуће странке.

„Они могу да прегласају опозиционе чланове.

„Вероватно ће контролорима опозиционих странака бити отежано и да ће бити одређених препрека у том процесу", сумња он.

Уставни суд

Готово сви избори, било да је реч о народним посланицима, члановима локалних скупштина, студентском парламенту, лекарској комори, представницима месних заједница, праћени су сумњама у процес и резултате.

Новим прописима код изборних жалби и спорова (тврдњи да је дошло до крађе гласова, или организованог довлачења гласача) скраћен је рок до којег Уставни суд мора да донесе одлуку о поништавању гласања.

Сада ће те одлуке суд морати да доноси у року од 20 дана, а не месец, како је било до сада.

Изборне комисије претходно треба да доставе тражену документацију у року од три дана, а не осам, како је према тренутним законима.

„Овде нема ништа спорно, нити се назиру потенцијални проблеми.

„Нису све измене нужно манипулативне", указује политиколог Бурсаћ.

За разлику од њега, опозициона политичарка и адвокаткиња Јаковљевић сумња у делотворност ове мере.

„Уставни суд је чувар законитости и уставности једне државе, а у пракси сведочимо да код нас одлучује само у предметима који се тичу државе.

„Када је институција политизована, сва је прилика да ће остати мртво слово на папиру", сматра она.

Погледајте видео о изборима у Косјерићу, првим од почетка студентских протеста у Србији

Зашто су сада поднете измене и допуне?

О овом сету препорука разговара се у време када Брисел појачава критике о изборној регулативи у Србији.

Последње у низу је упозорење да ће Србија потенцијално остати без новца из ЕУ фондова због усвојених правосудних закона, такозваних „Мрдићевих закона".

„Режим је притиснут и сада има потребу да, после свега што се десило у протеклих годину и по дана (пад надстрешнице, протести, напади на студенте), умију лице и власт прикажу као друштво дијалога и демократије које воли народ.

„СНС-у ће бити проблем да на предстојећим изборима победи и морају да пронађу механизме како би себи узели још један манадат, а некада се то ради манипулативним средствима.

„Њима је сваки мандат важан како би остали на власти", каже Бурсаћ.

У последњих десет година, Србија је добила 56 приоритетних препорука које је требало потпуно спровести да би се решио „проблематичан изборни процес", указује Недељков из ЦРТЕ.

За Јаковљевић је реч о старом трику којим покушавају да пошаљу поруку да се ипак нешто ради.

„Желе да кокетирају са Европом, узимају паре и да им буде као банкомат.

„Порука Брисела је (и Урсуле фон дер Лајен и Марте Кос) да ће се мотрити како ће се све спроводити у пракси, а не само да је на папиру", тврди она.

Стара бољка и погрешни лекови

Измене и допуне закона требало би да буду усвојене до краја маја 2026, рекла је Ана Брнабић, председница скупштине и чланица владајућег СНС-а.

Власт ће после тога настојати да испуни и преостале препоруке ОДИХР-а, додала је.

То би подразумевало избор независног Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), ревизију бирачког списка, спречавање притисака на бираче, злоупотребе јавне функције и државних ресурса у кампањи.

Србија се обавезала да ће у оквиру Плана раста са ЕУ до децембра 2024. изабрати нови састав Савета РЕМ-а и уради свеобухватну ревизију бирачког списка, подсећа Недељков.

„Ништа од тога није урађено и свима је јасно да чак и ако се усвоје и примене неће решити кључне проблеме изборног процеса.

„Ово су ирелевантне терапијске мере за дијагнозу пацијента изборних услова у Србији коју нисмо дијагностиковали само ми, као домаћи посматрачи, већ и међународне институције", закључује.

Погледајте видео: Гласање у иностранству - све што треба да знате

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk