Фудбал, Србија и Бразил: „Чувао сам правог Роналда"
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Предраг Вујић и Марко Протић
- Функција, ББЦ новинари
- Објављено
Роналдо Назарио зван „Феномено", који је у петак напунио 44 године, често се сматра за једног од најбољих фудбалера свих времена.
Није мали број оних који ће на прву рећи - да, јесте.
У најбољим данима био је готово незаустављив, имао је предаторски инстинкт за голове.
„Никада није деловао као арогантан тип ни током мечева, ни после њих.
„На терену се понашао сасвим нормално, није противнике гледао са висине као да је он фудбалски бог, а они обични смртници", рекао је за ББЦ на српском некадашњи фудбалер Црвене звезде Зоран Његуш, присећајући се дуела са чувеним Бразилцем док је играо у Шпанији.
Некадашњи фудбалер Партизана Алберт Нађ за ББЦ на српском каже: „За мене нема дилеме - само је један Роналдо, а то је Бразилац".
Зоран Његуш
Бивши фудбалер Црвене звезде, Севиље и Атлетико Мадрида присетио се утакмице Црвене звезда - Барселона 1996. у тадашњем европском Купу победника купова.
„У првом мечу Роналдо није играо, а у реваншу у Београду је био ровит, па је замењен пре краја меча".
„Сећам се да је владала еуфорија пред долазак Барселоне у Београд. Они су тада имали пуно звезда у екипи, али је Роналдо привукао највећу пажњу новинара", присећа се Његуш.
Он каже да је Барселона тада заслужено прошла даље (било је 3:1 у Шпанији и 1:1 у Београду), али је Звезда пружила јак отпор.
„Добро смо одиграле те утакмице, поготово реванш у Београду, а тај двомеч са гигантом је дошао годину дана пошто су Југославији укинуте санкције па су наши клубови опет заиграли у европским куповима".
На питање како су се припремали за утакмице са Барселоном и да ли је било посебне тактике за Роналда, Његуш је одговорио да није било договора о стриктном маркирању Бразилца.
„Колико се сећам, чувао га је у Београду Предраг Станковић, али није било реално да се прави тактика да га неко јури по целом терену. Сви смо морали да га преузимамо у неком тренутку".
Његуш је у још неколико наврата у каријери играо против Роналда, док је Бразилац играо у Реалу а он у Севиљи.
„Посебно се сећам једног гостовања на Бернабеу, када је избила гужва пошто је наш штопер Хави Наваро нешто јаче ушао у један дуел са Роналдом. Бразилца је то прилично изнервирало, јер је имао већ честе проблеме са повредама колена".
„Сећам се и критика на његов рачун док је играо у Реалу како има стомак и вишак килограма, а нико на терену није могао да му узме лопту. Притом су одбрамбени играчи увек ишли оштрије на њега него на остале".
Упитан ко је бољи - „прави" Роналдо или Португалац Кристијано, одговорио је:
„То су баш незахвална поређења, јер се ради о другачијим фудбалским епохама, а притом су њих двојица различите врсте играча. Бразилац Роналдо је класичан нападач, а Португалац више воли да се извлачи на крило".
„Несумњиво је Бразилац обележио светски фудбал на крају 20. и почетку 21. века, а жао ми је што је има доста повреда, па верујем да је могао да освоји још више трофеја".
Његуш је додао да је Роналдо на терену био нормалан, није истицао величину.
„Такав је био и Зинедин Зидан са којим је играо у тим Реаловим галаткикосима".
Бразилац је скренуо пажњу на себе још док је као 16-годишњак играо за Крузеиро, да би га у Европу намамио енглески тренер Боби Робсон који га је 1994. године довео у ПСВ Ајндховен.
Холандија му је пријала. У 46 лигашких утакмица постигао је готово исто толико голова (42). Било је јасно да ће га купити нека „крупнија риба".
Победила је Барселона у јакој конкуренцији. У само једној сезони у каталонском клубу постигао је 47 голова у свим такмичењима.
Дошла је и прва ФИФА награда за најбољег фудбалера света за 1996. годину.
Где је стао у Барселони наставио је у Интеру, а сезона 1997/98. сматра се за његову најбољу у каријери. Предаторски инстинкт за гол му је радио без грешке.
Уследило је ново признање - најбољи играч света за 1997. годину.
После Интера вратио се у Шпанију. Али не у Барселону, већ у редове другог гиганта - Реал Мадрида.
Мадриђани су направили тим који је у свету фудбала познат под надимком „Галактикоси" - Зинедин Зидан, Дејвид Бекам, Роберто Карлос, Роналдо...
Београдски Партизан намерио се на тај Реал у групној фази Лиге шампиона 2003. године, када је тренер црно-белих био Немац Лотар Матеус.
После Реала, Роналдо је поново отишао у Италију, у Милано. Али не у Интер, већ код комшија.
Алфа и омега Милана у то време, Адријано Галијани, био је најзаслужнији што је Бразилац обукао црвено-црни дрес. Из тог времена је ова анегдота.
„Била је то његова друга утакмица за Милан, играли смо против Сијене. Појео је два велика тањира пасте и са пола хлеба је покупио сос са тањира. Тада смо му Карло Анжелоти и ја рекли: 'Феномено, знаш да имаш утакмицу, немој да претераш'", испричао је Галијани.
Роналдо му је узвратио: „Играч који ме чува зна да ће играти против Роналда, он ће имати проблем".
„Изашао је на терен и дао је два гола", рекао је Галијани.
Алберт Нађ
Некадашњи фудбалер Партизана играо је против Роналда и у Србији и у Шпанији.
„Нисам играо против бољег играча, нити сам гледао бољег играча. Такву моћ, снагу, потенцију, контролу лопте у пуној брзини, нисам видео. Могао је да уради шта год је хтео", рекао је Нађ за ББЦ на српском.
Присетио се дуела Партизана и Рела у Београду 4. новембра 2003. године. Меч је завршен 0:0.
„Нисмо имали посебну тактику за њега. То је тим који је био најбољи свих времена и не верујем да ће у догледно време бити такве екипе са таквим именима - Роналдо, Бекам, Раул, Роберто Карлос, Луис Фуиго, Гути...", каже Нађ и додаје:
„Морали бисмо да имамо посебну тактику за свих 11 играча, а то је немогуће. Изашли смо на терен мушки, рекли смо да ћемо скупо продати кожу и да се неће наиграти.
„Равноправно смо се носили са њима, могли смо чак и да победимо да је Сале (Саша Илић) дао гол из оне шансе..."
Навео је и да му је Луис Фиго годинама касније рекао да ниједан тим није толико намучио Реал као Партизан те године.
„Не знам да ли ми је то рекао из куртоазије, не верујем. Рекао ми је да смо их добро 'нагазили'".
Нађ је играо против Роналда и у шпанској лиги, док је био играч Бетиса, а Бразилац у Барселони.
„Играли смо у Севиљи, борили смо се за позицију која води директно у Лигу шампиона. Реал је тада био водећи, а ми смо се борили са Барселоном. Поведемо ми 2:0, 15. минут, стадион гори... Али, изгледа да смо само разљутили Роналда, који је потом дао три гола".
„Барселона нас је победила 4:2".
Роналдо Луис Назарио де Лима
- Рођен је 18. септембра 1976. у Рио де Жанеиру.
- Професионалну каријеру почео је у бразилском прволигашу Крузеиру из Бело Хоризонтеа.
- У европску „авантуру" кренуо је из Холандије, где је 1994. обукао дрес ПСВ Ајндховена.
- После две године, прелази у Барселону за тадашњи светски рекорд од 19,5 милиона фунти.
- Уследила је селидба у италијански Интер (освојио Куп Уефа), па повратак 2002. у Шпанију, у редове Реала из Мадрида, највећег ривала Барселоне.
- Играо је потом и за Милан, да би играчку каријеру завршио уз бразилском Коринтијансу из Сао Паула.
- Са репрезентацијом Бразила је по два пута био светски првак - 1994. и 2002. године и шампион Јужне Америке - 1997. и 1999.
- Титуле шампиона држава освајао је са Крузеиром и Реалом, у дресу Барселоне дошао је до трофеја у Купу победника купова и шпанском Купу краља.
- Једино нема освојену Лигу шампиона.
Ко је „прави" Роналдо?
Једна од тема у свету фудбала о којој се често говори - који од два Роналда је бољи и „прави" - Бразилац, који се први појавио и направио феноменалне резултате у Интеру, Барси и Реал Мадриду, као и са репрезентацијом своје земље - или можда млађи Кристијано Роналдо који је пет пута освојио Лигу шампиона и има пет „Златних лопти".
„Кристијано не би волео да чује да сам ја прави Роналдо, немојте да му кажете. Не можемо да се поредимо.
„Кристијано ће увек бити упамћен као један од најбољих у историји због свега што је направио. Исто као и Меси", рекао је Бразилац априла ове године, када су га питали ко је „прави" Роналдо.
О португалском Роналду мисли све најбоље.
„Ништа није чудно што је Кристијано у таквој форми са 35 година. Свега неколико фудбалера водило је рачуна о свом телу у том смислу, са жељом да напредује из дана у дан.
„На пример, ја сам тренирао зато што сам морао, он јер воли", рекао је Бразилац у мају ове године.
У недавном интервјуу, Роналдо је причао о томе како су се проводили у време док је био у Реалу.
„Председник Реала Флорентино Перез знао је који су моји омиљени клубови и онда би на тим местима на улазу и као редаре поставио своје раднике обезбеђења, да му јаве ако се ја тамо појавим, да би могао да ме пошаље кући".
„Ипак, успевао сам да заобиђем све те чуваре. Истина је да сам волио да се проводим и да славим, посебно након великих победа и то никада нисам крио, али морам да нагласим да много од тога што се прича није истина", рекао је Роналдо.
„Било је то спектакуларно време мог живота. Реал и Мадрид најбоља су комбинација клуба и града која постоји".
У Реалу је био краљ, али је у репрезентацји Бразила био „потрчко".
„На окупљањима репрезентације Ромарио ме годинама слао да му донесем кафу. Након сваког тренинга бацио би ми копачке да му их очистим. Све то морао сам да радим пред свим осталим играчима".
„Међутим, не замерам му, тако је то када си млад у екипи, срећан си кад ти се старије звезде обрате. Уосталом, Ромарио ми је јако помогао и усмерио ми каријеру. Он ме је саветовао да после Светског првенства 1994. одем у ПСВ, из којег је он отишао у Барселону".
Роналдо се пре две године вратио у шпанску лигу као функционер. Сад је председник Ваљадолида и већински власник клуба.
Прошле године је за Off The Ball рекао да је раскалашни живот иза њега.
„Моја девојка је пресрећна због тога, али морам да признам да мени много недостају забаве".
